:: Forumi ›

-> Staklo, grejači, svetlo i sva ostala tehnika potrebna za održavanje akvarijuma

#1: Izvori svetla u akvaristici Autor: Peca, Lokacija: Beograd

Poslato: Uto Dec 20, 2005 12:13 pm
----
Zakoni nauke o svetlosti, zakon o pravolinijskom prostiranju svetlosti, zakon refleksije (odbijanja zraka) i zakon refrakcije (prelamanja zraka pri prelazu iz jedne sredine u drugu) se lako mogu naći u svakodnevnim primerima iz akvaristike. Pored ovih zakona, za priču o izvorima svetla najznačajnija je elektromagnetna teorija zračenja po Klerku Maksvelu (Clark Maxwell). Po ovoj teoriji sve talasne pojave, od naizmenične struje, radio talasa, radarskih zraka, toplotnog zračenja, svetlosti, ultraljubičastih zraka, X-zraka, do atomskog i kosmičkog zračenja su povezane u jedan brojni niz talasnih dužina. Nas zanima mali deo ovog niza, koji se nalazi u oblasti između talasnih dužina 10-6 i 10-7, odnosno od 380 do 720 nm (nanometara) i predstavlja vidljivo svetlo. Mi sunčevo svetlo vidimo kao belo, dok je ono zapravo sastavljeno iz svih boja spektra koje se nalaze u ovom opsegu. Ukoliko u svetlu ima malo više crvene i žute boje, ono je toplije, dok više plave dovodi do pojave hladnijeg svetla. To se može izraziti preko temperature boje svetla, označene u stepenima kelvina (K). Ta temperatura ne predstavlja toplotnu temperaturu, već je rezultat eksperimenta koji je izveo britanski naučnik po kome je i dobila ime. On je zagrevao karbonsku kocku (kao najtamnije moguće telo) i beležio promene u boji tog crnog tela u odnosu na temperaturu zagrevanja. U početku, pri manjoj temperaturi, kocka je počela da svetli prljavom crvenkasto/žutom svetlošću (3500K), dok je daljim zagrevanjem prešla u beličasto plavu boju (6000K). Sunčevo belo svetlo ima temeperaturu zračenja od 6000K.
Temperaturu svetla možemo izraziti i kao odnos između crvenog i plavog dela spektra. Sa 6000K, taj je odnos identičan. Upravo je ta boja svetla od 6000K prisutnau u toku popdneva u periodu od nekoliko sati kada su biljke najaktivnije. To je temperatura svetla na površini vode. kako plavi svetlosni talasi imaju veću energiju od ostalih, oni prodiru dublje kroz vodu, tako da na dubini od 5 metara imamo tempertauru svetla od 8000K, dok je na dubini od 20 metar ta temperatura 12.000K.
Ovde neće biti priče o parametrima poput lumena i lux-a, jer su oni mere svetla vezane za percepciju ljudskog oka. Za nas je mnogo bitnije da znamo šta su temperatur boje svetla i PAR (Photosynthetically Available Radiation), odnosno koliko imamo raspoloživog svetla za biljke i korale. PAR predstavlja broj fotona koji pogađaju određenu oblast i meri se u mikromolima po metru kvadratnom u jednoj sekundi. Npr, za koralni akvarijum je dovoljno imati očitavanje od 150 PAR na dnu akvarijuma, odnosno 200 PAR na površini.
Takođe treba imati u vidu i neke variabile, kao što je udaljenje izvora svetla od površine vode. Ako se lampa udalji duplo od površine vode, dobijamo 4 puta veću površinu osvatljavanja, ali i za četvrtinu slabiji intenzitet. Univerzalno odstojanje lampi od površine vode bi bilo 20-ak cm, ali uvek treba pročitati u uputstvu proizvođača njihovu preporuku.

U ovom delu ću objasniti osnovne izvore svetlosti koje se mogu naći u primeni u akvaristici.

Prirodno svetlo
Iako je ovo izvor koji ribe i biljke koriste u prirodi, on nije dovoljan za naše akvarijume. Kao prvo, svetlo treba da ulazi u akvarim sa gornje strane (gde obično imamo poklopce) a ne sa bočnih strana. Nemoguće ga je kontrolisati i možda najvažnije, zavisi od mesta u kome stanujemo i samog položaja stana, tj. prozora.

Zračenje iz zagrejanog tela:
1) Sijalice sa užarenim vlaknom su osnovni izvor veštačkog svetla i osnovni nedostaci su im u svetlosti relativno slabog intenziteta i nedovoljnog emisionog spektra. To su nama svima poznate "obične" sijalice, koje imaju temperaturu svetla od oko 2850 - 2900K. Jadna od glavnih kakrakteristika im je u tome da emituju veliku količinu toplote. To u nekim slučajevima može biti od koristi, ali je uglavnom smetnja. Životni vek ovih sijalica je oko 1000 časova rada, ali ukoliko se ne gase mogu da rade godinama, što nama za akvarističku upotrebu nije od koristi.
2) Halogene sijalice takođe imaju užareno volframovo vlakno (nit). Veoma su slične klasičnim sijalicama, ali im je efekat iskorišćenja energije zračenja povoljniji. Ovde se kao balon za sijalicu koristi kvarcno staklo koje je otpornije na visoke temperature. One u svom sastavu imaju i jod koji se nakon gašenja i hlađenja sijalice taloži na volfram. Halogena sijalica ima belje i blještavije svetlo od obične sijalice za oko 25-30%, dok joj je balon manjih dimenzija. Temperatura zračenja svetlosti kod ovih sijalica je 3000 - 3500K. Životni vek ovih sijalica je oko 2000 časova rada.

Zračenje iz atoma:
3) Fluorescentne cevi su izvor svetlosti nastao električnim pražnjenjem u jonizovanim gasovima. Ove cevi se pune plemenitim gasovima i za njihov rad je neophodan uređaj za startovanje i stalni radni napon (svima nama poznate prigušnice i starteri). Sastoje se od anode i katode koje se nalaze na suprotnim krajevima staklene cevi. Unutrašnjost cevi je obložena sa fosfornim slojem koji pokretan ultraljubičastim zračenjem, nastalim jonizacijom, daje vidljivo svetlo. Upravo hemijski sastav tog sloja fosfora određuje boju svetla jedne lampe. Ove sijalice treba menjati na svakih 6 meseci do godinu dana. Postoji više tipova fluorescentnih cevi koji se razlikuju po fizičkoj veličini, sastavo fosfornog sloja i snazi. Za akvaristiku su najznačajnije cevi sa oznakama T8 i T5.

T8 i T5 fluorescentne sijalice
Slovo T označava da je u pitanju fluorescentna cev, dok je broj iza oznaka za prečnik cevi izražen u osminama inča. T8 je cev debljine 8/8 inča, odnosno 26mm, dok je T5 cev debljine 5/8 inča, tj. 16mm. Postoje još i T6 i T12 sijalice. T5 cevi su novijeg datuma i za akvaristiku se rade kao HO (high output) lampe, koje daju svetlo jačeg intenziteta od standardnih lampi iste dužine. Sa novijim, T5 lampame se koriste elektronske (digitalne) prigušnice, koje imaju niz prednosti u odnosu na magnetne prigušnice. Start lampe je brži, napajanje stabilnije, radni vek lampe je duži, potrošnja struje je manja i radna temperatura elektronskih prigušnica je niža. Magnetne pričušnice se greju do 120°C, dok se elektronske prigušnice greju do (u zavisnosti od proizvođača) 50-70°C.

Za akvarističku upotrebu mogu se koristi razne neakvarističke cevi kao što su "Daylight"i "Full spectrum" ali su za nas bolje specijalno rađene lampe poput poznate Sylvania "Gro-Lux" (koja je pre svega rađena za rast biljaka). Među kvalitetne fluorescentne cevi se ubrajaju i "Tri-Phosphor" cevi, sa trostrukim slojem fosfora koji obezbeđuju pikove u namenski određenim delovima spektra. Značajne su i "Actinic" lampe koje emituju svetlo iz plavog dela spektra, koje nedostaje u standardnim lampama. One nemaju nekog značajnog uticaja na biljke iz slatkovodnih akvarijuma, dok su od značaja za razvoj zooksantela (zooxanthellae) algi neophodnih za rast korala i drugih invertebrata. Temperatura zračenja svetlosti kod fluorescentnih cevi je od 3000-10.000K.
4) Metal halogenidne lampe ili jod-galijum-živine lampe, nastale su od starijih cevi sa živinim parama, koje su se koristile kao izvor visoko aktinične svestlosti. Proizvode se kao standardne MH i kao MH HQI (sa kolornom korekcijom) verzije. HQI lampe imaju spektar koji najbolje simulira sunčevo svetlo, dok standardna MH lampe imaju dosta žutog spektra. MH lampe su postale nezaobilazne u dubokim akvarijumima i što je akvarijum dublji, potreba za jačim MH lampama raste. Koriste se i u jako zaseđenim slatkovodnim i u reef akvarijumima. Za razliku od fluorescentnih cevi koje prave difuzno svetlo, MH lampe omogućavaju efekat "svetlucanja talasa" koji je veoma prijatan za ljudsko oko. Nije poznat pozitivan uticaj ovog efekta na korale u morskim akvarijumima. Ove lampe imaju jednu potencijalnu opasnost, a to je pregrevanje akvarijumske vode. Kućišta za MH lampe uglavnom imaju ventilatore, a poželjno je redovno proveravati temperaturu vode. Temperatura zračenja svetlosti kod metal halogenidnih lampi je od 3500-20.000K. Životni vek ovih sijalica je oko 6000 - 10.000 časova rada.

Nemoguće da jedna lampa replicira sunčevo svetlo u celom svom vidljivom spektru i visokom intenzitetu. Iz tog razloga se na tržištu pojavlje veliki broj lampi različitih namena, čijom kombinacijom možemo dosta dobro da pokrijemo zahteve stanovnika naših akvarijuma. Tako imamo lampe koje imaju namenu da ističu boje kod riba, lampe koje stimulišu rast biljaka i imaju toplo, crvenkasto svetlo za fotosintezu, lampe sa belim svetlom jakog intenziteta za morske akvarijume, plave lampre za morske akvarijume sa aktiničnim svetlom koje prodire u dublje akvarijume...
Samo sa odgovarajućim svetlom biljke su sposobne da koriste ugljenik iz CO2. Za same ribe izbor svetla nema nekog posebnog značaja. Dakle, glavna uloga svetla jeste da obezbedi proces fotosinteze kod biljaka i algi, kao i da akviristima stvori sliku akvarijuma i njogovog živog sveta što prijatnijom.

Fluorescentno svetlo je najekonomičniji način osvetljavanja akvarijuma i predstavlja razuman kompromis između cene i kvaliteta. Same cevi nisu previše skupe, lampe mogu dugo da traju a samo svetlo je atraktivno. Zagrevanje akvarijuma ovim lampama je manje nego ostalim izvorima svetlosti.
Još jedan deo opreme, koji je u sklopu izvora svetla, ima veliki značaj. U pitanju su odsijači (engl. reflector) koji nam pomažu da se rasuto svetlo sabere i usmeri ka površini vode. Ovde imamo primenu zakona o pravolinijskom prostiranju svetlosti, kao i zakona refleksije. Svetlo se oko lampe prostire jednako i ka površini vode kao i na gore, u suprotnom smeru od površine vode. Tako imamo značajan gubitak svetla, koji možemo smanjiti korišćenjem odsijača. Sistemi DIY nisu preporučljivi u ovom slučaju, jer se koriste uglavnom u aluminijumske folije, koje se pri postavljanju lome i nastaje mnogo sitnih površina koje reflektuju svetlo (u tom slučaju nemamo kontrolu nad raflektovanim zracima) ili belo bojene povšine. Po nekim tabelama ravne bele površine, kao difuzne, reflektuju oko 85-93% svetla. To znači da se zraci odbijaju od ovih površina pod više različitih uglova. Takođe vremeno žute i potrebno ih je ponovo farbati. Fabrički projektovani i izrađeni odsijači su rađeni od nerđajućeg materijala i nemaju nikakve nepravilnosti ne svojoj površini koja se ponaša kao ogledalo, odnosno pravilno odbija zrake svetla.

#2: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: krcko, Lokacija: novi beograd

Poslato: Uto Dec 20, 2005 2:03 pm
----
Bas si se lepo raspisao.Svaka cast za tekst i korisna objasnjenja.Pozdrav

#3: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: Mrvica, Lokacija: Beograd, Srbija

Poslato: Uto Dec 20, 2005 2:27 pm
----
Korisno i lepo napisano, pogotovu što neki i dalje na svetlo gledaju samo kroz količinu W sijalica, a ne i kroz kvalitet istih.

#4: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: Buca, Lokacija: munZe, Srbija

Poslato: Uto Dec 20, 2005 2:46 pm
----
Lepo, lepo. Sad će valjda mnogima biti stvari jasnije kad je svetlo u pitanju i njegov uticaj.

#5: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: A.T., Lokacija: Beograd

Poslato: Uto Dec 20, 2005 2:49 pm
----
Svaka čast Peco na uloženom trudu (posebno na ilustrovanom delu teme). Jel' mi se samo čini il' ti je struka vezana za oblast fizike? Razz

Dobar tekst!

Pozdrav!

#6: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: biker, Lokacija: Novi Sad

Poslato: Uto Dec 20, 2005 3:10 pm
----
Stvarno svaka cast Laughing

#7: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: kkliba, Lokacija: Pula

Poslato: Uto Dec 20, 2005 4:55 pm
----
Shocked

Svaka čast ovo je stvarno profesionalno objašnjeno i detaljno opisano u svim pogledima.

#8: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: Dzordz, Lokacija: Subotica

Poslato: Uto Feb 14, 2006 1:46 am
----
Tekst je odličan.

Mene samo nešto buni Embarassed

Dolazim do zaključka da neonke Sylvania Aquastar 10.000 K (koje se najčešće mogu kupiti) nisu najsretnije rešenje za slatkovodni akvarijum. Razgovarao sam drugom kojem je hobi ronjenje i objašnjavao mi je:" da se jasno vidi kako dubina raste određene boje se gube tj na određenim dubinama nestaje plava, crvena...". Ako se izbor svede na neonke čija je temperatura boje svetla 6000K kako doći do potrebnog broja neonki za željenu litražu? Nadam se da je pitanje razumljivo, jer recimo kod mene trenutno sve štima ali za sada imam biljke koje spadaju u kategoriju slabije zahtevnih a eksperimenti po pitanju osvetljenja su veoma skupi.

#9: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: krcko, Lokacija: novi beograd

Poslato: Uto Feb 14, 2006 10:49 am
----
Ovaj izbor u mnogome zavisi od dubine-visine vodenog stuba u akvarijumu. Uvek je bolje predvideti veci broj svetlosnih tela, i onda ce se lakse pronaci odgovarajuci intenzitet za Vase uslove. Jako je neprijatno dodatno dodavati nove elemente, pogotovu ako smo tesni sa prostorom u poklopcu.Pozdrav

#10: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: Peca, Lokacija: Beograd

Poslato: Uto Feb 14, 2006 11:14 am
----
Pa Aquastar lampe se mogu koristiti u obe vrste akvarijuma, ali su prvenstveno namenjene morskoj akvaristici. Imaju pikove u plavom i crvenom spektru, za razliku od njihove Coralstar lampe, koja je isključivo u aktiničnom delu svetla. Takva, plava lampa pogoduje rastu zooxantela, koje žive u simbiozi sa morskim invertebratama. Aquastar je dobra za rast korala, zbog svog plavog dela spektra, ali i za rast zahtevnijih biljaka zbog crvenog dela spektra. Ona je, takođe, u UVA spektru. Dakle, može se koristiti za slatkovodnu akvaristiku, tamo gde je potreban veći intenzitet svetla, kao što su dublji akvarijumi ili zahtevnije biljke.
Što se tiče dubine vode i vidljivog svetla, plava prodire najdublje, tj. poslednja se gubi.

#11: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: Buca, Lokacija: munZe, Srbija

Poslato: Uto Feb 14, 2006 1:41 pm
----
Kod spektra neonke od 10K i spektra od 6K vidljiva je razlika i golim okom. 10K vuče na jarku belu boju, dok je 6K pomalo prljavo belo, čak bi neko rekao žućkasto svetlo, ako se ne varam.

10k svetlo u slatkovodnoj je prisutno ukoliko ne želiš da praviš tkz tamne vode, jer sama boja tamnih voda je zapravo žućkasta. Mada dosta ljudi ne shvata da je to ribama i biljkama koje u prirodi rastu i žive u takvim vodama sasvim ok, poput efekta koji pravi mangrov bojeći vodu, tako je svetlo u rasponu od 4,5K do 6K najidealnije za takve akvarijume.

Sa 10K spektrom u slatkovodnoj dobijaš efekat boje vode poput čistog i prozirnog planinskog potoka, rečice, ili pak plitkih voda afričkih jezera. Kod dubljih voda istih dobijaš već plavi spektar poput mora. Otuda nije čudo da su u Nemačkoj poslednjih godina, svi koji drže afričke jezeraše dodali i po jednu plavu morsku neonku u akvarijum.

#12: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: Ruki, Lokacija: Banja Koviljaca

Poslato: Sre Feb 15, 2006 12:18 pm
----
Posto Dzordz rece da sylvanija nije najsretnije resenje, da li bi mogao u slucaju nje jedan dimer da pomogne i da "utisa" svetlo?

#13: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: Buca, Lokacija: munZe, Srbija

Poslato: Sre Feb 15, 2006 2:21 pm
----
To ti je malo skupa varijanta, mnogo jeftinije ti izađe da zameniš neonku ako nisi zadovoljan sa njom. Ali kao što Peca reče, nije nikakav veliki problem što je sijalica od 10k K.

#14: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: Dzordz, Lokacija: Subotica

Poslato: Sre Feb 15, 2006 3:06 pm
----
Što se tiče Sylvanie 10000K, dugo je koristim ali samo u kombinaciji sa svetlima nize temp. boje sam postigao napredak kod biljaka. Ona mi je još u funkciji ali samo zbog vizuelnog efekta. To je samo moje iskustvo jer slazem se da ne škodi ali i dalje mislim da su svetla do 6000K mnogo korisnija za slatkovodnu akvaristiku.
Bilo bi dobro da neko napiše na kojim dubinama uglavnom rastu akvarijumske biljke? Ne bih da ispadnem smešan ali zraci imaju talasnu duzinu, a biljni svet slatkovodnih voda u odnosu na morski se nalazi na
mnogo manjim dubinama. Zbog toga mislim da je spektar boja koje emituju sijalice od 2850K-6000K za slatkovodnu akvaristiku od najvećeg značaja.

#15: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: Buca, Lokacija: munZe, Srbija

Poslato: Sre Feb 15, 2006 9:57 pm
----
Da, ali standardne sijalice imaju puno loših osobina u akvarijumu i treba ih koristiti samo u kombinaciji sa neonkama i da ne rade preterano dugo vremena.

Da nabrojim neke: loše podnose vlagu, zrače puno toplote i zagrevaju se preterano ( što je ok u lusteru ali ne i u haubi ), smatra se da mogu da dovedu do preteranog rasta algi i veći su potrošači od neonki.

#16: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: Peca, Lokacija: Beograd

Poslato: Čet Feb 16, 2006 12:54 am
----
Ne bih se složio sa mišljenjem da su slatkovodne biljke na manjim dubinama od nekih invertebrata u moru. Korali se nalaze na raznim deolvima grebena, a ima i onih koji su često toliko blizu površine vode, da sa nailaskom oseke ostaju na suvom nekoliko sati.
2800 K je isuviše "žuto" svetlo i nije pametno koristiti ga. Ja ne bih uzimao lampe ispod 6000 K, a najbolje je uzeti one na kojima stoji da su rast biljaka.

#17: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: kinez, Lokacija: Subotica

Poslato: Pet Feb 24, 2006 11:58 pm
----
Ovo su podatci iz kataloga TUNGSRAM
Type T5 ...................W Lmax. Lm CCT T(h)
F24W/840STARCOAT 24 549 2000 4000 20000
F24W/865STARCOAT 24 549 1900 6500 20000
F39W/840STARCOAT 39 849 3500 4000 20000
F39W/865STARCOAT 39 849 3350 6500 20000
F49W/840STARCOAT 49 1149 4000 4000 20000
F49W/865STARCOAT 49 1149 4650 6500 20000
F54W/840STARCOAT 54 1149 5000 4000 20000
F54W/865STARCOAT 54 1149 4750 6500 20000
F80W/840STARCOAT 80 1149 7000 4000 20000
F80W/865STARCOAT 80 1149 6650 6500 20000

Type T8..................... W Lmax Lm CCT T(h)
F18W/840CVG/XLR 18 600 1300 4000 20000
F18W/860CVG/XLR 18 600 1250 6500 20000
F36W/840CVG/XLR 36 1200 3250 4000 20000
F36W/860CVG/XLR 36 1200 3200 6500 20000
F58W/840/XLR 58 1500 520 4000 20000
F58W/860/XLR 58 1500 5000 4000 20000
F70W/835/XLR 70 1800 6300 3400 20000
F70W/840/XLR 70 1800 6300 4000 20000

Compact Fluor .....W Lmax Lm CCT T(h)
FD-D10 F82 10 108,5 600 2700 10000
FD-D10 F865 10 108,5 600 6500 10000
FD-D13 F84 13 133 900 4000 10000
FD-D13 F865 13 133 900 6500 10000
FD-D18 F84 18 154 1200 4000 10000
FD-D18 F865 18 154 1200 6500 10000
FD-D26 F84 26 169,5 1710 4000 10000
FD-D26 F865 26 169,5 1710 6500 10000

#18: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: FIKUS, Lokacija: Beograd

Poslato: Sub Feb 25, 2006 12:36 am
----
Kinez,

Hvala ti na iscrpnim tehnickim karakteristikama Tungsramovih lampi. Misljenja sam da ovako detaljan i precizan spisak moze dosta da pomogne prilikom izbora lampi za AQ.

FIKUS

#19: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: kinez, Lokacija: Subotica

Poslato: Sub Feb 25, 2006 2:08 am
----
Zao mi je sto na forumu izgleda ovako malo neuredno ceo tekst je radjen u Office Wordu u vidu tabele ali nisam znao kako to da prenesem da bude jasnije pa bi zamolio nekog od administratora da to malo dovede u red .

#20: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: milanper, Lokacija: beograd

Poslato: Ned Dec 10, 2006 7:22 pm
----
Da li neko ima iskustva sa metal halogenim reflektorima?
Ako ste imali priliku da pogledate neki sajt o afrikancima pa vidite akvarijum koji izgleda malte ne kao morski sa fantastisnim spektrom boja to je to,bar tako ljudi kazu. Do sada sam pokusavao sa raznim kombinacijama neonki ali nikako da nabodem to svetlo pa me interesuje da li neko zna vise o tome?

#21: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: RudeBoy, Lokacija: Beograd, Zemun

Poslato: Čet Mar 15, 2007 1:32 am
----
Evo da i ja izlozim neki svoj pocetnicki problem na ovoj temi Very Happy

Kada sam formirao akvarijum u poklopcu sam imao dve obicne sijalice od po 25w, nakon toga sam probao da ubacim neonsko svetlo - dve neonske sijalice koje trose po 11w struje, a ako sam dobro shvatio trebalo bi da daju oko 50w osvetljenja...nista mi se to nije dopalo pa sam pronasao radnju sa T5 lampama od po 8w, koristim ih nekoliko nedelja, okacene na sredini poklopca sa razmakom od oko 5 cm (jedino sam tako mogao da ih nakacim na postojeci poklopac koji menjam uskoro) i stvarno daju vrlo dobro osvetljenje sa "daylight" neonkama, jace nego one sijalice. Uzeo sam pritom nekoliko rezervnih, medju kojima i jednu UV, cisto da vidim na sta bi to licilo, ali osvetljava jaako slabo i ne vidim vajdu od nje tako da je nisam ni kacio unutra.
Biljke su u dobrom stanju, jedna vrsta cak nenormalno raste, moze se svaki dan primetiti promena. Jedino me muci anubias (od kako sam ga posadio pre dva meseca) koji ima na nekim listovima braon delove i manje-vise ne menja svoje dimenzije od pocetka formiranja akvarijuma. Druga stvar koja se dogadja, a pretpostavljam da je vezana za svetlo - Barbusi su poceli da se sakrivaju po mracnijim delovima akvarijuma, tacnije pod filter, panj ili listove anubiasa, a neki na dan ili dva i malo izgube boju-poblede, pa se kasnije njima vrati a drugima nestane i tako u krug Surprised

Da napomenem i da sam se pre ovih T5 mucio sa temperaturom vode koja je umela da varira i za po 3-4 stepena dnevno, dok sada stoji zakucana na 24,5 - 25, sto je pretpostavljam - dobra stvar Smile

Takodje su problemi koje sam imao sa zelenim algama - zaustavljeni, maltene se vise i ne pojavljuju.

#22: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: A.T., Lokacija: Beograd

Poslato: Sre Apr 18, 2007 6:07 pm
----
Ево неких основних појашњења у вези ЛЕ диода, као и осветљења уопште (извор је каталог ЛЕД једне реномиране стране фирме). Следи не промењен текст:

,,Wavelength
Monochromatic colours (spectral colours) are normally indicated in wavelengths. The wavelength (symbol (lamda)) describes the space between two waves. This space is measured in nm (nanometre). The visible prismatic colours (spectral colours) decrease in their wavelengths from red to blue. Example: red (630nm), blue (470nm)
Luminous Intensity: mcd (Milli Candela)
The abbreviation mcd stands for Milli Candela. It is an indicator for the brightness of a LCD or generally for any illuminating object (the base unit of luminous intensity) in connection with the angle of radiation. Roughly 1 cd (or rather 1000mcd) corresponds approx. to the brightness of a candle.
A isotropic light source of the luminous intensity
1 Candela radiates a luminous flux of dQ = 1 lumen (per steradian) dw = 1 steradian: I = dQ/dw
A Candela is the luminous intensity (luminous flux density) of a radiant source which emits a monochromatic radiation of frequency 540 · 1012 hertz corresponding to a wavelength of 555nm, with a capacity of 1/683 watt per steradian (solid angle). As in the case of all photometric measurements the brightness sensitivity curve determines the physiological dependence on the wavelength. For the selected wavelength the following applies: V(555nm) = 1.
The brightness of a surface emitter indicates the luminance measured in cd/m².
Luminous Flux:
The total lighting performance of an illuminating object is declared in lumens, independent of its direction of illumination. The luminous flux is the activity unit in the light measurement system. 1lm = illuminance of 1lx.
Examples:
- white LED at 20mA: 2lm (max.)
- green LED at 20mA: 4lm (max)
- K2 Luxeon LED white: 180lm (max.)
- halogen-spot 50W: 1300lm
- light bulb 100W: 1500lm
- fluorescent tube 30W: 1600lm
Angle of radiation
The angle of radiation indicates in which forward direction the light is emitted.
Innately LEDs have a „cupola“ on the shell. This is a lens. Depending on the desired angle of radiation the wiring with the chip is embedded higher or lower into the shell. The distance between chip and lens and the lens curve then create different angles similar to a magnifying-glass and glasses (the farther away from an object or rather the stronger the curve of the eyeglass lens the larger the object appears).
In order to widen or reduce the angle of radiation for certain LED types there are optics (lenses) which are affixed in front of the LED.
Diffuse LEDs do not have an angle of radiation due to the fact that their shell material is milky and the light radiates in all directions in equal measures.
Lumiled Luxeon LEDs and SuperFlux LEDs normally have quite a wide angle of radiation of 90- 140°; on the other hand standard-LEDs (5mm and 3mm) usually only have 20°. The wider the angle of radiation the lower the luminous intensity (mcd) becomes. The total lighting performance (lumens) remains the same.
SMD-LEDs
SMD (surface mounted device) are not wired rather merely have solderable footprints which assist in soldering them to the surface of a circuit board. This design is generally better suitable for machine mounting.
Due to their small overall size SMD LEDs are limited in their heat flow and will therefore probably not reach their „siblings“ (SuperFlux, 5mm shell and so on) in matters of luminance and lifespan in the near future.
Efficiency / Luminous Efficacy
The luminous efficacy indicates how efficiently a product transforms the electrical power (watt) into light (lumens).
In the case of almost all illuminants a large part of the energy (with light bulbs over 90%) deflagrates into unnecessary heat. LEDs do not operate with filaments and therefore produce considerably less heat. They are more efficient. In average every 2-3 years the luminous efficacy of the LEDs is reduplicated. A short while ago the white LEDs were at 20lm/W; in the meantime anything up to 70lm/W is possible.
The physical maximum limit of the luminous efficacy is at 683 lumens per watt. It is therefore still quite a long way until this value can nearly be achieved.
Examples:
- carbon arc lamp 8lm/W
- light bulb 15lm/W
- halogen spot 30lm/W
- standard LED white 40lm/W
- standard LED red 60lm/W
- fluorescent tube 60lm/W
- Luxeon K2 white 65lm/W
- mercury vapour lamp 90lm/W
Colour Temperature: K (Kelvin)
The colour temperature is indicated in Kelvin (K). This unit can be found for white LEDs because these do not have any wavelengths. As is generally known white is not a colour rather a total “reflection” or disbursement of all spectral colours (e.g. by mixing several colours or by a partial transformation of blue into yellow light).
The colour temperature is a comparison unit. It is compared to the smouldering of a black body (titan). So black has the temperature OK (-273°C). When heated slightly the body radiates in the area of infrared which is the reason why we cannot detect a generation of heat here with the naked eye. When heated further the body can assume the colours red, yellow, white and even blue. So if the colour temperature of a white LED is indicated at 10 000K this means nothing other than that a titan body must be 10 000K hot in order to radiate this “colourfulness”.
Excerpt:
- candle light: 1500K
- light bulb: 2800K
- halogen lamp: 3400K
- fluorescent tubes: 4000K
- moonlight: 4100K
- setting sun 5000K
- sunlight: 6000- 8000K
- sky light: 9000-18000K
Colour location: X/Y in CIE-triangle
The colour location is a coordinate in the so-called CIE-triangle. CIE is the Commission Internationale de l’Eclairage (engl. International Illumination Commission). The CIE is a non-profit organisation which has made standardization (ISO, IEC, CEN) and the exchange of information in the area of illumination their business.
The CIE-triangle is a 1976 determined colour space. In it all theoretically visible colours can be found. By means of coordinates any definite colour of light can be indicated.
All spectral colours lie in the border area of the CIE-triangle.
Monochromatic / Polychromatic
Light with only one individual wavelength (spectral colours) is called monochromatic.
Monochromatic (gr: mono-chromos, one colour):
Infrared, red, orange, yellow, green, blue, violet (and all colours in between these stages)
Polychromatic (gr: poly-chromos, many colours):
Brown, pink, magenta, white.''

Ово би требало да објасни добро неке појмове онима које интересује поменута тема, али ако неко има извесна питања у вези текста верујем да их овде поже изнети пошто су питања више општег карактера (не односе се на фирму која је писала католог). Мада, напомињем да текст има искључиво учитељски (да не кажем ,,едукативни'') карактер, никако рекламни.

Поздрав свима!

#23: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: Postar, Lokacija: Republika Srpska, Prijedor

Poslato: Pet Apr 20, 2007 2:38 pm
----
Stvarno je to sve super i jako strucno, svaka cast. Ali, sta da radimo mi sa malim akvarijumima u ciji poklopac (ako ga uopste ima) se nemoze postaviti standardna manja neonka. ja recimo koristim obicne tanke neonke od 20-ak cm. Florescentnu bijelu i plavu.

Sem da nabavimo veci akvarijum!

Pozdrav svima!!!

#24: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: DrG..., Lokacija: Sremska Mitrovica/Martinci

Poslato: Sub Apr 21, 2007 5:29 am
----
Postar... ti si jos i dobar, sta da kazem ja koji jos uvek imam obicnu zutu sijalicu... ali i to ce u skorije vreme da se promeni, kao i zapremina AQ (trenutno je oko 60l)

#25: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: Octopus, Lokacija: Singidunum

Poslato: Sub Apr 21, 2007 9:57 am
----
Siguran sam da će vaši akvarijumi porasti vremenom... To tako uvek ide...

Neonskih sijalica ima i manjih snaga i dužina... Neko od rešnja za manje akvarijume su i compact fluorescentne lampe, tj.takozvane štedne sijalice. Pazite na spektar koji emituju pri kupovini takvih sijalica. Poželjno je da budu daylight ...
Takodje ... T8 neonke se rade i u malim dužinama od od 10 i 15 w

AT... ovo je forum na Srpskom... Ako si hteo da proslediš informaciju što je ne prevede... zar se nismo dogovorili da se izbegava copy-paste sa drugih govornih područja.

#26: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: A.T., Lokacija: Beograd

Poslato: Sub Apr 21, 2007 6:14 pm
----
Видиш та информација је за мене потпуно нова, чак и разлог ми није најјаснији. Оно о чему сам строго пазио је да не истичем фирму, у складу са правилима форума (јок рекламирање). Али пошто је сам текст чист цитат, базиран на научној основи, а њихова права својине не бране цитирање истог - сматрао сам да је у-реду! Могао сам да га преведем да сам имао времена али то није мој начин цитирања.
Ако сматраш да треба да макнем текст, нема проблема..

Поздрав!

#27: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: predrag65, Lokacija: kraljevo

Poslato: Ned Sep 12, 2010 12:35 pm
----
ja sam bas nov u ovoj prici. Kupio sam akvarijum mali (40 l.) ubacio 15 ribica raznih i nad akvarijumom stavio stedljivu sijalicu ekvivalent 40w. Lepo je osvetljeno a i ribice deluju zadovoljno. Posle par meseci pocele su alge po staklu i kamencicima sto su resila dva mala algara. Valja li ovo i da li da menjam sijalicu?

#28: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: biobiofizicar, Lokacija: beograd

Poslato: Pon Sep 13, 2010 6:51 am
----
Dao si premalo podataka (koja stedljiva je u pitanju - oznaka, proizvodjac, i koliko stvarnih Wati ima, kakva je duzina foto perioda,...), ali generalno jacina i tip osvetljenja zavisi od toga i koja je namena akvarijuma. Ako ima biljaka njima treba odredjeni spektar i u zavisnosti od zahtevnosti njihovog gajenja i odredjena kloicina svetla (naravno u kombinaciji sa /ili bez CO2 i djubrenjem). Pojava raznoraznih algi je rezultat sklopa odredjenih faktora (u koje svakako spada i svetlo).
Generalni odgovor na tvoje pitanje je da su stedljive sijalice generalno OK i da ih mnogi akvaristi koriste za osvetljavanje svojih akvarijuma, pa cak i oni koji gaje vrlo zahtevne biljke...

#29: Re: Izvori svetla u akvaristici Autor: nemanjask, Lokacija: Beograd

Poslato: Čet Feb 03, 2011 9:32 pm
----
Samo da dodam svoje lično iskustvo u vezi rasvete, naime, imam 1w po litrui to kombinovano fluo cevi 4x18 W gro lux i day light, jednu 28W T5 day lig i 2 metal halogena reflektora od 70 W (830 i 942) i sve to je super, ali biljkama je uz svetlost potrebno još milion stvari da bi bile bujne i kvalitetne!! Krenuće da bujaju i počeće da gube boju ida se deformišu ako je svetlost sve što imaju!

-> Staklo, grejači, svetlo i sva ostala tehnika potrebna za održavanje akvarijuma

Sva vremena su GMT + 1 sat

Strana 1 od 1