Akvaristika › Forumi › AKVARIJUMSKA TEHNIKA I OSTALE POTREPŠTINE › Materijal za dekoraciju akvarijuma › Siga

Flojd · Pridružio se: Feb 26, 2005 Poruke: 192 Lokacija: Novi Sad

Za ili protiv..?!

Toliko mi se svidela da sam je postavio u novi akvarijum!

E, sad... Dobro sam je spirao jedno vreme, do god nije ispustila i zadnji kamicak, a zatim je rasprsivacem, vrlo malo, poprskao diluiranim alkoholom, pa ponovo spirao cistom vodom do iznemoglosti, ostavio da se osusi i sad je, nadam se OK!?

Sta je ona u stvari, gde se nalazi i cemu zapravo sluzi?!

Postoje li jos neke cake, ili kako je treba nadalje odrzavati i ima li kakve koristi od nje u akvarijumima, ili je ona samo ukras?!

Peca · Pridružio se: Jan 28, 2005 Poruke: 1046 Lokacija: Beograd

Bigar, u narodu poznat još kao Siga je neslojevita stena šupljikave teksture i često ga još nazivaju kalcijum karbonatni tuf. To je karbonatna stena koja se izlučuje iz vodenih rastvora sa sadržajem bikarbonata. Možeš ga danima ispirati, a li on će opet da pušta malo svojih delova. Nemoj se previše truditi oko toga. Alkohol nemoj da koristiš, termička obrada bi trebala da je dovoljna (kuvanje ili tuširanje vrelom vodom). Uloga joj je glavnom estetska i kao sklonište za ribe koje žive u kamenom okruženju (afrički jezerski ciklidi). Siga, zbog svog krečnog sastava, dosta utiče na tvrdoću vode, a samim tim i pH vode. Preporučljiva je za spomenute afričke ciklide.
Još nešto, siga se lako oblikuje nekim metalnim predmetom. Možeš da bušiš rupe po njoj.

Flojd · Pridružio se: Feb 26, 2005 Poruke: 192 Lokacija: Novi Sad

Hvala ti Peco!

Kazi mi onda kako ce je podneti Koridorasi, Ancistrusi, Colise lalie i Zebrice, posto njih zelim da drzim, a i mrestim, tj pripremam za mrest u tom akvarijumu?!

Sta bih u tom slucaju, mozda, trebao da uradim i kako da pripremim ostatak scenarija, pa cak i vodu, a, da mojim ribama zaista bude ugodno pored sige..!? Confused

Rale · Pridružio se: Feb 27, 2005 Poruke: 5 Lokacija: Novi Beograd

Floyd-e,

Siga jeste lepa i dekorativna, ali kao sto Ti je Peca rekao, nastala je talozenjem karbonatnih supstanci i to kako bih ja rekao karbonati "meke" strukture. U duzem kontaktu sa vodom ona se rastvara i nasi, ionako tvrdu vodu, jos vise karbonira.

Slazem se da takva voda ne skodi africkim ciklidima, ali...!

Drugo sto treba znati: Siga je supljikasta stena, puna rupa i tunelcica.

Sta se dogadja sa vodom koja zasicena hranjivim materijama i ostacima urina, izmeta i druge prljavstine dospe u te "rupcage"? A cirkulacije (samociscenja) tih rupa nema!
Voda se usmrdi i pored neprijatnog mirisa, postoji mogucnost da se bakterije namnoze u ogromnom broju...

Dalje znas.

Pozdrav cika Rale

Buca · Pridružio se: Jan 27, 2005 Poruke: 1207 Lokacija: munZe, Srbija

Čika Rale zar upravo siga zbog svoje šupljikavosti i poroznosti, u akvarijumu sa dosta cirkulacije vode, zapravo može da postane jedna vrsta bio-filtera nastanjenog bakterijama koje bi se hranile otpadom, tj nus produktima ostalih stanovnika akvarijuma.

Doduše nije to neki sad previše dobar sistem filtriranja, niti se na isti možeš osloniti u potpunosti, ali može da vrši i takvu funkciju.

Octopus · Pridružio se: Jan 24, 2005 Poruke: 4924 Lokacija: Singidunum

Siga je u narodu još poznata kao Bigar mada je u Hrvatskoj pa i ponegde kod nas zovu Sedra. Internacionalni termin je Travertin i on se odnosi na neke vrste karbonatnih sedimenata nastalih precipitacijom iz vode .U literaturi se često koristi reč Tufa kao sinonim za.sigu.. Obe reči su latinskog porekla. Siga je neslojevita stena izrazito šupljikave teksture. To je karbonatna stena koja se izlučuje iz vodenih rastvora sa visokim sadržajem bikarbonata. To izlučivanje dolazi usled gubitka ugljene kiseline. Siga je hemijska sedimentna stena koja se stvara oko jako hladnih slatkih voda bogatih karbonatima. Kalcijum karbonat se veoma slabo topi u vodi pri 25 °C jedan litar potpuno čiste vode može otopiti tek 14 miligrama kalcita, minerala u kom obliku kalcijum karbonat najčešće nalazimo u prirodi. Ali prirodna voda vrlo često sadrži ugljen dioksid, obično biološkog porekla, a on povećava topljivost kalcita. Takav rastvor (sa visokim sadržajem i CO2 i CaCO3) je relativno nestabilan. Pošto je CO2 gas on izlazi iz rastvora ako opadne njegov parcijalni pritisak u okolnoj atmosferi. Time se remeti ravnoteža u rastvoru, a kako bi se ona ponovno uspostavila, taloži se višak kalcijum karbonata u obliku neke od njegovih kristalnih alotropskih moifikanata. Eto tako nastaje siga.
Izlučivanje CaCO3 može se vršiti i tako što okolne biljke asimiliraju poluvezani CO2, a oko njih se taloži CaCO3 iz vode .Ovaj zapravo oblaže pomenute biljke obrazujući poroznu stenu.. Zbog ovoga je siga šupljikava stena i često ga još nazivaju kalcijum karbonatni tuf.

Naslage kalcijum karbonata mogu nastati i u blizini vodopada , gde se usled intezivnog raspršivanja u sitne kapljice gubi CO2 iz vode, a istovremeno dolazi do taloženja CaCO3.

Pećinski nakit je takodje striktura koja vremenom nastaje taloženjem CaCO3. Kod nas ima najviše rečne i jezerske sige, i to u okolini Pirota , u okolini Loznice, u predelu Ljiga mesto Siga itd.

Sa razvojem geologije kod nas, značenje reči siga prošireno je na neke druge forme koje nastaju taloženjem kalcijum karbonata iz prezasićene prirodne vode. Još davne1958. geolozi su prpredložili da se sedrom zove sav kalcijum karbonat istaložen uz prisustvo svetla iz slatke vode. Naime tada se verovalo da se kalcit taloži direktnim delovanjem živih organizama pa tako je i podeljen na onaj koga proizvode fotosintetske biljke i cijanobakterije od, u mraku nastalih siga (za koje smatra da u njihovom postanku sudeluju bakterije). Neki geolozi razlikuju sedru (na površini) i sigu (pod zemljom), bez obzira na poreklo. Neki geolozi opet smatraju sedru (ili tuf) kalcijum karbonatom istaloženim na biljkama, a travertin sedimentom u koritima krških reka i na vodopadimama istih.. Drugi geolozi opet tvrde da je travertin šupljikava, slojevita stena koja nastaje neorganskim izlučivanjem kalcita, na primer u blizini vodopada (područje prskanja vode), dok je sedra (tufa,) sunđeraste građe i predstavlja produkt izlučivanja na biljkama u vodi i cijanobakterijama. Sedrom ili travertinom neki nazivaju i jezerski sediment. Zaklljučak je... dakle da li su siga i sedra isto prilično je diskutabilno. Čini se da se ipak radi o istom hemijskom materijalu nastalom na 2 različita načina.

Činjenica da se siga teško topi u toplijoj vodi je i ujedno odgovor svima onima koji tvrde da se ona jako otapa i prilično diže tvrdoću vode u akvarijumu. U našim vodovodnim vodama koje većina koristi za svoje akvarijume ona se veoma malo otapa (ako se uopšte i otapa), obzirom da je u njima količina rastvorenog karbonata prilično velika a samim tim i ph iznad 7. Iz priloženoga se vidi da do otapanja sige može doći prilikom pada pH (što može biti uzrokovano nizom faktora). Tek sa padom pH vode dolayi do otapanja sige u njoj. Ova njena osobina je dobra jer se ova stena ponaša kao pufer odnosno ne dozvoljava da pH vode bitno i naglo bude oboren.
Poroznost sige je čini materijalom veoma interesantnim sa aspekta biološke filtracije , utoliko više jer se radi o prirodnom materijalu. Akvarijumi sa velikom količinom ovog kamena su jako biološki stabilni, upravo zbog toga što je njena površina izuzetno velika. Voda u akvarijumu se neprestano kreće i zahvaljujući tome u porama sige se razmnoože nitrifikacione materije koje prerade otpad o kome Rale priča.

rale citat:

Sta se dogadja sa vodom koja zasicena hranjivim materijama i ostacima urina, izmeta i druge prljavstine dospe u te "rupcage"? A cirkulacije (samociscenja) tih rupa nema!

Ujedno Rale na sigi koja je biološki zaživela ne može se zadržati organski otpad čak ni u dubokim šuplinama baš zahvaljujući radu nitrifikacionih bakterija(udaljene i slabo protočne šupljine su pune vode sa malim ili nikakvim nivoom kiseonika što zapravo uslovljava nastanak i anaerobnih nitrifikacionih bakterija koje pretvaraju nitrat u nitrogen (azot) te je velika količina sige i svojevrstan denitrator čto se nikako ne sme zanemariti.

E sada u kojim to akvarijumima to siga nije poželjna . Pa u mekovodnim. Mekane vode su poznate po svom niskom puferskom potencijalu usled čega u njima pri povećanim koncetraqcijama CO2 i još nekih materija pH pada. To opet dovodi do otapanja i rastvaranja sige a samim tim i rasta tvrdoće pomenute vode. Znači siga se može otapati znatno samo u mekoj vodi sa niskim pH.

Ko ne veruje neka uzme testove u ruke pa neka se igra i proverava ovo gore napisano..

Flojd · Pridružio se: Feb 26, 2005 Poruke: 192 Lokacija: Novi Sad

Buco, jel ti imas mozda sigu u nekom od akvarijuma?
Interesuje me da li si ti imao problema, kao cika Rade..?!
Ja sam je stavio u svoj, jos neoformljen akvarijum i sada me interesuje da li sam pogresio..?

Octopus · Pridružio se: Jan 24, 2005 Poruke: 4924 Lokacija: Singidunum

Izvini flojde a kome sam ja ovo pisao....?????
Obrisaću ovaj tvoj i ovaj moj post kao nepotreban jer je odgovor na njega u mom prethodnom postu.... Čitaj čoveče!!!

Flojd · Pridružio se: Feb 26, 2005 Poruke: 192 Lokacija: Novi Sad

Izgleda da je Oktopus brzi od vremena!!?
Nisam ni zavrsio formulaciju svog pitanja vezanog za sigu, a on je vec, veoma iscrpno odgovorio!
Super!!
Hvala ti Octo!

Rale · Pridružio se: Feb 27, 2005 Poruke: 5 Lokacija: Novi Beograd

Veoma sam zahvalan g. Octopusu na isrpnom obavestenju i geoloskom tumacenju, nema ovde mesta nikakvoj ljutnji.
Naime, siga moze posluziti kao filtracioni materijal, ali smo pod jednim uslovom: da se nadje na putanji "intouk"-u, iliti vodenom strujanju. Dakle, kada obezbedimo da ona bude na putanji kretanja vode, ali u mrtvaji je smrt. Da, gospodo, cista smrt, upravo iz razloga koje sam naveo.
Nemam nista protiv testa, ja sam to veliki broj puta istestirao, stavite sigu u vodu, unesite ribe, hranite dvaput dnevno i pomirisite vodu posle mesec, pa i manje.

Izvinjavam se publici, iako mislim da suprostavljeni stavovi pobudjuju vise paznje, samim tim i interesovanje, dakle, i vise saznanja.

Pozdrav svima, cika Rale

Buca · Pridružio se: Jan 27, 2005 Poruke: 1207 Lokacija: munZe, Srbija

Naravno čika Rale tu smo da razmenimo mišljenja i iskustva, zarad sebe i drugih. Svako novo saznanje je dobrodošlo.

vladan · Pridružio se: Feb 22, 2005 Poruke: 4

Meni je akvarijum,koji je u funkciji 6 meseci,pun sige i nema nikakvih problema sa smradom vode i slicno.Jedino sto se vremenom na nju uhvate alge,pa po meni manje atraktivno izgleda nego kad se tek stavi u akvarijum.

Peca · Pridružio se: Jan 28, 2005 Poruke: 1046 Lokacija: Beograd

Flojde, nije čika Rale imao problema sa sigom, nego nije baš često menjao vodu Laughing

. Odatle se i javljao neprijatan miris o kome on priča. Rale, siga će uvek (kao i sve ostalo što se stavi u akvarijum) raditi kao nitrifikacioni filter, nakog nekog vremena i naseljavanja kolonijom bakterija. Čak i staklo učestvuje u nitrifikacionom procesu, ali izuzetno slabo. Upravo se šupljikavo kamenje koristi kao biološka filtracija u morskoj akvaristici, a poznato je koliko je ona zahtevnija po pitanju kvaliteta vode. Ima tu naravno i nekih drugih "međukoraka" koji idu u prednost morskoj akvaristici a to je gomila organizama i mikro organizama koji prvo svu nagomilanu nečistoću prerade, pa onda dolaze bakterije. Ovog dela nema u slatkovodnoj akvaristici, bar ne u toj meri. Ono na šta je Octopus ukazao je takođe tačno, a to je da u tim "mrtvim" zonama deluju anaerobne bakterije koje učestvuju u kompletnom procesu. Setite se opet morske akvaristike i sistema sa dubokim slojem podloge, gde jedan (gornji) sloj radi kao aerobni, dok donji sloj radi kao anaerobni filter.

Ema · Pridružio se: Jan 01, 1970 Poruke: 33 Lokacija: Beograd

Vidim da se ovde govori za i protiv sige.

Mišljenja će uvek biti podeljena a uzrok svim podeljenim mišljenjima je obično različita obaveštenost ili ako više volite neobaveštenost.

Ako bih trebala staviti ovde svoj glas onda je on ZA. Naravno objasniću i zašto tako mislim.

Imam akvarijum od 250 litara već 4 god. Njegovi stanovnoci su ciklidi i ima ih podosta. Obzirom da moj muž i ja imamo vikendicu u okolini Valjeva a tamo ima pomenute sige skoro na svakom koraku, odlučili smo pri formiranju akvarijuma da ubacimo baš sigu. Pri tome smo možda malo i preterali jer je u akvarijum ubačeno sigurno preko 50 kg ovog kamena. ( znate ono naše, vodili smo se poslovicom "od viška ne boli glava.") Prilikom formiranja akvarijuma i mi smo tada nailazili na različite savete po pitanju ove karbonatne stene. Naš akvarijum evo polako ulazi u četvrtu godinu od formiranja i nikakvih problema nije bilo koji su uzrokovani prisustvom sige u njemu. Kao hemičar ovo odgovorno tvrdim. Takođe želim da kažem (eto ja kao hemičar) da su sve tvrdnje Octopusa, pa i one po pitanju nastanka i rastapanja sige sasvim tačne.

Prošle godine dok smo bili na godišnjem odmoru desetak dana pumpa za pretakanje vode iz spoljnog filtera nije radila. (stao jeftini atman Evil or Very Mad

) Nikakvih gubitaka nije bilo i sigurna sam da je za to zaslužna biološka aktivnost azotnih bakterija koje Octopus pominje. Kao što vidite čak ni tada nije siga napravila problem već je bila od pomoći.

Nisam sigurna šta je čika Raleta navelo na onakvo mišljenje ali sam sigurna da za smrad vode nije bila krivac siga.

Eto, ja nova pa se raspisala(ženska posla Wink

)

[/b]

Peca · Pridružio se: Jan 28, 2005 Poruke: 1046 Lokacija: Beograd

Ema, lepo je što si se uključila u razmenu mišljanja. Lapo je i to što možeš sa svoje profesionalne strane da kažeš koju. Takođe mi je drago što se tvoj stav poklapa sa stavom, nas koji smo za "racionalno i naučno" objašnjanje u korist sige.
Samo jedna napomena, Ema je rekla da drži ciklide, a u jednom našem razgovoru na Mini Chat-u je navela da su joj se izmrestili Steatocranus casuarius-i, što me navodi na zaključak da su u pitanju afrički ciklidi. Dakle, logično je (ako je moj zaključak ispravan) da je u njenom akvarijumu mesto sigi.

		• Naslovna •Sekcije: Akvarijumske biljke, Slatkovodne ribe,Morske ribe •Surveys •News •Kontakt •Online magazin • Octopus •Octopus gallery • Databaza •Baza puževa •Baza kozica •Baza biljaka • Komunikacija •Forumi • Pretraživanje •Forums • None •Bolesti riba

		Dobrodošli Please Register or Login