Na zlatarskom jezeru se mogu naći komadi "ugljenisanog" drveta inkeresantnog oblika.
Nastali su tridesetogodišnjim ležanjem na par desetina metara dubine u jezerskoj vodi.
Koristio sam ih ranije za dekoraciju akvarijuma, ali me interesuje vaše mišljenje koliko su dobri ili loši za živi svet u akvarijumu?

Ako nisu cetinari onda trebalo bi da su ok. Pred ubacivanja u akvarijum obavezno ih prokuvaj nekoliko puta i dezinficiraj ih hipemanganom.

Ok.
Nisu četinari, bukva je u pitanju.
Mada, da li bi smetalo da su četinari kada su komadi gotovo ugljenisani?

Neznam dali bi smetalo, ali je ne bi se kockao sa smolu koju oni sipustaju. A bas cestinari imaju interesantne oblike korena, ali steta sto ih ne mozemo ubaciti u akvarijume.

Na Kokinom brodu (Zlatarsko jezero) sam osim bukve viđao i stabla (ostatke stababala) smrče, laik bi ih teško razlikovao u tom stanju.
Ne bih rekao da je tu bilo smole.
Ja ipak nisam nikada pokušao da te ostatke ubacujem u svoje akvarijume (madasam mnoge druge gluposti radio), jer sam i sam čuo da četinari u akvarijumu nisu baš "zdravi".

Slazem se sa Danetom da ne bi trebalo stavljati korenje cetinara u akvarijum jer mogu da ispuste puno smole u akvarijum i tako sve da upropaste.
Ovde u Beogradu ovih dana Sava je izbacila puno drveca.Mislim da je ovo pravo vreme za skupljanje panjeva u prirodi.

Budite oprezni sa stavljanjem panjeva sa niših prostora. Nije svako drvo pogodno za stavljanje u akvarijum) Naročito povedite računa ukoliko nameravate da ubacite komad drveta koji je već bio u nekom vodotoku u kome ima riba. Ovakvo drvo dobro termički obradite kako bi se mogućnost ulaska nekog patogena svela na minimum.

Hvala, panj je iz vodotoka (jezera) koji je nekad bio pun riba , na žalos sada ih je sve manje.

Kako se tacno "priprema" panj koji hocemo da stavimo u aq?

Ja sam svoje ceo dan danas solio i drzao u vreloj vodi,ali posto nece da potonu pritiso sam id kamenom i planiram da ih drzim u vodi neko vreme.Da li grsim?

Ne gresis, dobro je da ih sto duze kuvas, ako imas pogodan sud. U slanoj a potom u vodi bez soli. Tako ce pre izaci i vazduh, a drvo brze biti natopljeno i nece plutati. Pozdrav

Ovo pitanje ljudi cesto postavljaju i premisljaju se da li ubaciti u aq panjeve koje nacu po rekama,jezerima i ostalim vodama.Moje licno misljenje je da se dosta vrsta drveta moze sasvim bezbedno staviti u aq ako se pretoga dobro dezinfikuje i obradi.Najpre treba odstraniti sve trule delove ako ih ima i koru a zatim nekoliko puta prokuvavati u slanoj vodi pa potapati u hladnu i ostaviti malo da odstoji (lici na neki kuvarski recept )kako bi drvo upilo vodu i lakse ostalo na dnu a ujedno i nestale sve stetne materije kojih u njemu sigurno ima.Na kraju mislim da bi ga trebalo ostaviti i ceo dan potopljen u nekoj posudi sa rastvorom hipermangana radi sto bolje dezinfekcije nakon cega mislim da bi moglo biti bezbedno za ubacivanje u aq.

Svaki panj koji sam stavljao u AQ je tretiran prezasicenim rastvorom kuhinjske soli i rastvorom Hipemangana. Sustina ovih postupaka je dezinfekcija usled enormno velike razlike u osmotskom pritisku koji utice na postojanost celijskih membrana mikroorganizama (u prvom slucaju) i jakog oksidacionog dejstva koje ima isto dejstvo (drugi slucaj). Takodje, vodeni rastvori u kojima su drzani panjevi su iskuvavani radi nepovoljnog uticaja viskoke temperature na moguce prisustvo nametnika. Inace, ceo proces se znatno moze ubrzati i samim izborom panjeva koji su vec proveli odredjeno vreme u vodi.

S obzirom na geografsko poreklo, tesko da ces na nasim prostorima naci drvo koje ce usled velike specificne tezine spontano tonuti u vodi. Iz tog razloga, jedino dugotrajni i uporni tretmani koji ce omoguciti "napijanje" vodom cele grane ili panja, mogu omoguciti da i najsitnije celijske vakuole "popiju" dovoljno vode, sto ce omoguciti da drvo potone u AQ. Ukoliko drvo koje je uzeto nije vec bilo izlozeno uticaju vode, ovaj proces ce biti nesto duzi.

Sto se naknadnog farbanja vode tice, hteo bih samo da naglasim da odredjene vrste riba itekako preferiraju tamnu vodu, te se upravo iz tog razloga prodaju i gotovi preparati koji obezbedjuju prisustvo huminskih i taninskih kiselina. U prvom redu, pod ovim podrazumevam Juzno-americki biotop koji karakterise izuzetno meka voda usled uticaja gore-pomenutih kiselina na vezivanje jona teskih metala u vodenom rastvoru... (slican princip je i kod stavljanja treseta u filtracionu kolonu). Upravo zato, kod hobista koji ne zele ovu zuckasto-braonkastu nijansu vode, hemijska filtracija aktivnim ugljem u filteru uz pojacane zamene vode moze omoguciti da AQ-ska voda zadrzi kristalnu prozirnost unatoc prisustvu panjeva na dnu zarad dekoracije.

Da rezimiram, savetovao bih da drvo prvo mehanicki obradis u cilju skidanja kore i trulih delova. Potom izabrano drvo drzis celim gabaritom ispod zasicenog slanog rastvora vode neko vreme a da tek pre ubacivanja u AQ pristupis i dezinfekcionom tretmanu iskuvavanjem kao i uticaju hipermangana koji inace moze trajno ostaviti posledice na drvo u vidu nesto tamnije nijanse. Naravno, ako neko ima slicnih ili suprotnih iskustava po pitanju pripreme panjeva pre stavljanju u AQ, dobrodosao je...

Pozdrav,
FIKUS

O panjevima, a bez mene, a?

FIKUS citat:

...mogu omoguciti da i najsitnije celijske vakuole "popiju" dovoljno vode...

Fico, vakuole ne "piju" vodu. Vakuola ima u zivim celijama, a one su vec pune vode. Vodu upijaju traheje, traheidi i ostale umrtvele i suplje celije. Nije da je ovo bitno za problem, ali da i ja jednom ispravim ponekog iskusnog/iskusnijeg.

FIKUS citat:

Da rezimiram, savetovao bih da drvo prvo mehanicki obradis u cilju skidanja kore i trulih delova.

Kora se mora skinuti, ali neki truli delovi, ako nisu previse lomljivi mogu ostati, nece skoditi. Natrulo drvo lakse tone, a usled "vruce-hladno" tretmana potone iz prve, za nekoliko sekundi. E sad, nije bas trajno, brze ce se doraspasti, a i ancistrusi i puzevi (ako ih ima) navalice da se goste bas tim delovima... ali, ipak, ne mora se skidati trulez.

Inace, da dopunim: nisu samo cetinari nepovoljni i opasni. Izbegavajte smokvu, fikus (ne ovaj nas FIKUS, nego one biljke... znate vec ;)), oleander... jer su otrovni. Cokoti vinove loze mogu takodje biti nezgodni ako je vinograd sa koga su uzeti "aktivan", sto znaci - dobro su natopljene pesticidima.

Ivane, slobodno produzi sa tom "ugljenisanom" (fosilizovanom) bukvom, ubrzo ce Amano uciti od tebe! I... ako bilo kada dolazis ovamo, ponesi koji komad i za mene.

Hvala svima!