Iako je i ovo van teme , reći ću samo da je ovo pravi odgovor na ono što muči većinu Nas u izboru , podloge , opreme ... Izvesna malena kršenja pravila mnogo više pomognu nego " uopšteni " ma koliko bio ispravan savet .
Hvala na ovakvim informacijama , pomoglo bi da ih bude još, ali ...Pozdrav

Molim sve sadašnje i buduće učesnike ove teme da diskutuju u okviru naslova teme i ne lutaju previše. Tematika jeste široka ali o fertilizerima ili algicidima ne diskutujte ovde. Takodje Vas sve molim da vodite računa da tema ne ode u pogrešnom smeru i da se ne svede na licitiranje koji je proizvod dobar a koji ne. Kao što uvde nema reklame tako nema i antireklame a hvaliti neki proizvod ili ga kuditi na javnom mestu kao što je forum je ništa drugo do reklama odnosno antireklama. Sa jednim te istim proizvodom neki mogu imati dobra iskustva dok će ih možda neki drigi negirati. Pitanje je koliko su ponekad učesnici takvih diskusija " Jeste dobar je / Ne nije dobar " u većini slučajeva uopšte dovoljno kompetentni da iznose pravilne zaključke.

Da smatramo da je potrebno ocenjivati neke proizvode tj. svrstavati ih u dobre ili loše postojao bi poseban deo foruma za tako nešto. Pošto ga nema molim vas da se uzdržite od takvih diskusija.

U protivnom ja ću biti prinudjen da ponovo obrišem postove koji se kose sa pravilima kao što sam pre koji minut obrisao zadnja 3 posta.

Moja je greška što sam dozvolio sebi da izađem iz okvira teme koju sam otvorio . Izvinjavam se .
Mnoge biljke nežnog korenovog sistema bi trebalo postaviti u podlogu fine granulacije (1-2 mm . ) . Može li ovakva podloga biti " problematična " tokom dužeg vremenskog perioda ? Pozdrav

ja se izvinjavam ali isto tako i povlacim od narednih komentara...

Sto se tice biljaka "sitnije" gradje kao i onih sa slabasnim korenskim sistemom naravno da je podloga sitne granulacije neophodna. Prakticno gledano, gomilu biljaka prednjeg plana je nemoguce usaditi u krupnu sljunkovitu podlogu. Naravno, sto je podloga sitnija to je veca i verovatnoca da vremenom i dugotrajnim nagomilavanjem detritusa jednostavno "zastopa" dalji protok akvarijumske vode kroz nju samu sto moze voditi daljim problemima u AQ. Prevencija za ovakav moguci razvoj situacije moze biti koriscenje pogloge krupnije granulacije u nizem nivou, obavezno sporadicno sifoniranje pa i "prekopavanje", umeren broj riba u akvarijumu i obavezno dovoljno dobra filtracija. Takodje, sitnija podloga ne mora prekrivati celokupnu povrsinu dna vec samo one delove u kojima se nalaze biljke koje upravo zahtevaju sitniji pesak. U poslednjih par godina, cesto vidjam akvarijume ciji autori (svesno ili ne) upravo kombinuju povrsinski sloj razlicite granulacije i boje...

Ako je za utehu, u duzem vremenskom roku, svaka akvarijumska podloga ukljucujuci i ovu sitniju koju Krcko pominje, u kojoj se natalozilo dosta toga, moze predstavljati tempiranu bombu pa sam misljenja da je dosta korisno povremeno raditi generalke u akvarijumu.

Pozdrav,



FIKUS

U jednom delu aq imam izuzetno sitan kvarcni pesak,a u drugom (delu koji je predvidjen za biljke sa nešto robusnijim korenom) podlogu od 3-4mmgranulacije.

Ono što sam primetio kao lošu stranu sitnogranulisane podloge,ne računajući povećani rizik od "betoniranja" iste, je da postaje izuzetno nezahvalna ako vam se u aq pojave alge,a naročito BBA.U tom slučaju,zbog izuzetno sitne granulacije,ni jedna aq riba koja jede ovu algu neće moći da je pojede,jer neće imati za šta da se "zalepi".Jedina pomoć su kozice koje su,neosporno najvredniji komunalci koje sam ikada video,ali su,spram riba,izuzetno male pa je potrebno imati ih u izuzetno velikom broju.

Prilikom korišćenja kombinovane podloge , kao što je Goblin napisao , zanima me da li su fizički odvojene da se ne bi izmešale i na koji način ? Korišćenje različitih granulacija , kako reče Fikus , krupnija u nižem sloju pa " preko " finija dovodi do mešanja istih , ili i tu ima neki trik ? Pozdrav

Rešenje se zove mreža kojom odvojiš različite frakcije odnosno substrate. Bez nje do mešanja manjim ili većim delom vremenom uvek dodje.

Razgraničenje podloga različitih granulacija ( krupnije od sitnije strukture ) bi se moglo uraditi i pregradama ( staklo , klirit ) u pojedinim delovima akvarijuma ? Ili možda napraviti kamenu ogradu ?
Kako koristiti Laterit , Vulkanit ? Pomešane sa kompletnom podlogom ili koncentrisane na pojedinim mestima ispod korena biljaka ? Pozdrav

Octopus citat:

Rešenje se zove mreža kojom odvojiš različite frakcije odnosno substrate. Bez nje do mešanja manjim ili većim delom vremenom uvek dodje.

A šta se dešava sa biljkama kad želiš da ih pesadiš na drugo mesto, što je u biljnom akvarijmu dosta česta pojava? Kod mene je to bila ludnica... Svo korenje se isprepliće za žicom i nastane haos kad hoću da presadim nešto. Tačnije više od pola postavke uništim. Probao sam i staklo... to se pokazala kao bolja varijanta... ali sam se ipak veoma brzo vratio na jednorodnu podlogu prilagođenu korenju što većeg broja biljaka.

Meni je na sitnogranulisanom delu bila posadjena samo Golosso,a ona nema jak koren.Krupnija podloga je od sitnije odvojena kamenjem i znatno je veće debljine,tako da ni ovde nisam imao problem sa zamućivanjem vode prilikom presadjivanja.

Laterit,vulkanit,zeolit i treset su u slojevima poredjani jedni preko drugih,zatim ide mreža za komarce i preko toga kvarcni pesak/šljunak 3-4mm u visini od 4cm-10cm.

Što se tiče odvajanja podloga staklom,plastikom ili nekim,da kažem, neprirodnim materijalom....generalno nisam za to,jer kad tad se to vidi...ili se sakupe alge ili sama podloga,vremenom,ulegne...u glavnom, pre ili kasnije dodje do izražaja.

Bane citat:

A šta se dešava sa biljkama kad želiš da ih pesadiš na drugo mesto, što je u biljnom akvarijmu dosta česta pojava? Kod mene je to bila ludnica... Svo korenje se isprepliće za žicom i nastane haos kad hoću da presadim nešto. Tačnije više od pola postavke uništim. Probao sam i staklo... to se pokazala kao bolja varijanta... ali sam se ipak veoma brzo vratio na jednorodnu podlogu prilagođenu korenju što većeg broja biljaka.

Bane pa nisu baš svi siledžije da vuku to ogromno korenje napolje. Takav pristup zasigurno donosi nevolje. Ukoliko se javi potreba za presadjivanjem postoje i mnogo suptilnije metode. Zadješ zakrivljenim makazama u pesak tik do mreže par puta recneš korenčiće i biljka ide napolje. Ono korena što joj je ostalo sasvim je dovoljno da se ona ponovo primi na nekom drugom mestu. Deo korena koji je ostao u podlozi ispod mreže istruliće i biće razgradjen na opšte zadovoljstvo bakterija u donjim slojevima podloge.

Da malo pokrenem opet ovo , Aquaclay - Australijski , prvenstveno filtracioni materijal za prečišćavanje vode i vazduha . Proizveden u tri varijante F4-10 , F13-20 i Ground . O prva dva neću ovde , pošto im je osnovna namena da su medij za različite vrste filtera .
Ground 1-4mm ,
termički tretiran , okrugao , porozan . Gustina zrna 800+/- 50 kg/m2 ,
mogućnost ulaza-usisavanja vode 1300+/-100 kg/m2 .
Hemijski osobine : Hloridi < 0,05 M.% ; rastvorljiv kiseli sulfat < 0,20 M.% ; Max . sumpor < 0,40 M.% .
Hemijski sastav : SiO² 56+/-5% ; Al² O 3³ 19+/-5% ; Fe² O³ 14+/-5% ; CaO 2+/-5% . Rastavljanje N-NH4 po m³/d više od 1,96 kg . Poroznost 51% .
Vaša mišljenja , iskustva , upotrebljivost , kako koristiti , da li još nešto u podlogu ?
Verovatno , šljunak ispod , zbog boljeg ukorenjavanja bilja , ili ne ?
Pozdrav

Bravo Krcko za ovo pitanje. Bas i ja razmisljam ovih dana, posto planiram novo staklo, a sad se bavim podlogom. Pa ako neko moze da kaze nesto o aqua clay u podlozi...gde ,kako, ispod ili iznad cega, odvajati mrezicom ili ne....

naknadni edit: Zaboravih da kazem, mada je stara tema, nisam hteo da otvaram novu.

Možeš ga koristiti kao kompletnu podlogu. Ako imaš vremena i strpljenja, proseješ ga, pošto je sastavljen od raznih granulacija. Poželjno je kombinovati ga sa još nekom vrstom hranljivih podloga. Obrati pažnju na sastav te hranljive podloge, zbog sadržaja Al u Aquaclay. Sloj šljunka ispod njega je skoro obavezan, da ne bi jurio biljke po akvarijumu. Pozdrav