Amonijak je gas koji ubija ribu i koji je veoma opasan pa njih, ako se pojavi u akvarijumu. Sam proces nastajanja Amonijaka je već opisan i ja sad neću zalaziti u to. Najčešće sejavlja kod akvarista početnika koji nisu još upućeni u sistem funkcionisanja samog akvarijuma. Ne tako davno i sam sam mislio da je akvaristika samo kupovina akvarijuma, sipanje vode i kupovina riba, a tek kasnije saznao da je to nešto mnogo ''više'' i da osim mehaničke filtracije je potrebno obezbediti i dobru biološku fitraciju. Amonijak se još javlja i u novo-formiranim akvarijumima i nedovoljno zaciklanim dok još nema dovoljno korisnih bakterija u biološkom delu filtera, koje bi pretvorile taj opasan gas u manje opasan nitrit i na kraju bezopasan nitrat. Ovaj gas se javlja i kada preterano hranimo ribu te se sav višak hrane i izmet riba raspada, pa filter ne može da ga preradi ili kada je akvarijum prenaseljen a fitracija slaba.
Jedan od načina prepoznavanja prisustva Amonijaka je neprijatan miris koji dopire iz našeg akvarijuma i na samoj površini vode se stavara pena, ribe menjaju ponašanje, gube boju i na kraju umiru bez nekih vidljivih znakova bolesti na sebi. Takvo ponašanje ribe obično upućuje akvariste na neku od bolesti i kreće se sa nekim tretmanom da bi izlečili ribu, što je pogrešno jer već oslabljenu ribu mi tretiramo nekim lekom koji joj ne pomaže i na kraju riba crkava.
Češćim zamenama vode i usisavanjem akvarijuma možemo smanjivati njegovu koncetraciju u vodi, a dobrim fiterom i filter masom u njemu, obezbedićemo bezbedan boravak ribama u našem akvarijumu.

Korisna tema,pogotovu za Nas koji smo od nedavno u ovim vodama,i o jako bitnim stvarima imamo tek poneku informaciju.Nadam se da se nece zavrsiti samo na ovome i da ce se jos neko pridruziti svojim postom o stetnim gasovima.Pozdrav

Problem sa amonijakom u akvarijumu, kao sto je Mrvica rekao, je uvek aktuelna tema ma koliko se dugo bavili akvaristikom. I sam sam skoro oformio akvarijum i uprkos cinjenici da mi ovo nije prvi AQ i znajuci o stetnom dejstvu amonijaka po zdravlje riba, ipak sam napravio gresku sa naglim unosenjem veceg broja riba, sto su one malo osetljivije itekako osetile na “svojoj kozi”. S obzirom da je za ciklus postepene oksidacije po ribe smrtonosnog amonijaka u nitrite pa u nitrate potrebno prisustvo tzv. korisnih bakterija u bioloskom filteru, uceci na sopstvenim greskama i koristeci se dostupnim informacijama hteo bih da naglasim sledece:

1. Vreme potrebno da se akvarijum “izciklira” (trenutak kada se vise ne detektuje NH3 i NO2) moze ici i do 6 nedelja. Razloga za ovako dug period ciklanja vode u novom AQ ima vise ali je glavni onaj sto za razliku od drugih bakterija, potrebno je dosta vremena da se kolinije korisnih bakterija u filteru razmnoze i trajno nasele (primera radi potrebno je 15 sati pri optimalnim uslovima da se populacija baktrerija u filteru udvostruci). S obzirom da se radi o aerobnim baktrerijama koje postepeno oksidisu stetni amonijak, osim amonijaka, neophodno je i obavezno prisustvo kiseonika za njihov razvoj a samim tim i dobra aeracija kao i dobro strujanje akvarijumske vode kroz filter. Dok se u akvarijumu ne oslobodi amonijak a kasnije kao produkt njegove oksidacije nitrit, baktrerije nece ni poceti da se naseljavaju a samim tim i da zapocnu biolosku filtraciju. Proces se moze ubrzati dodavanjem kupovnih bio-startera ali postoji opasnost da u slucaju testiranja vode neposredno nakon njenog tretmana, dodjemo do ocitavanja pogresnih podataka. U cilju izbegavanja da se u novi AQ unesu nezeljeni patogeni mikro-organizmi i samim tim poveca broj nepoznatih faktora koji mogu nepovoljno uticati na nove stanovnoke akvarijuma, nisam pristalica ubacivanja “gotove” vode ili filter mase iz drugih “zaciklanih” akvarijuma. Takodje mislim da i ako je bilje prethodilo unosenju riba u AQ, kod novoformiranog akvarijuma u prvih nekoliko meseci ne bi trebalo zapocinjati sa dodavanjem CO2 u cilju prihrane AQ bilja upravo zbog sto bolje oksigenacije vode.

2. Kao sto sam na pocetku pomenuo, misljenja sam da je u slucaju novoformiranog akvarijuma konzervativniji pristup vezano za postepeno povecanje broja riba u akvarijumu sasvim opravdan, cime izbegavamo naglo povecanje organskog raspada u novom AQ. Sa naglim naseljavanjem riba u novoformirani AQ takodje rizikujemo da se vredosti amonijaka i nitrita u svega par dana znatno povecaju sto nedvosmisleno govori da akvarijum nije dovoljno iscikliran tj. da korisne bakterije prilikom bioloske filtracije ne mogu da prerade sav otpad u novonastalim (naglo pogorsanim) uslovima. Razlog za ovo je sto, nagli unos velikog broja riba kao i njihova prekomerna prehrana povecevaju koncentracije amonijaka. Ukoliko pri tome aeracija i filtracija nisu dovoljno dobre, povecava se mogucnost da dodje do stresa kod riba u AQ usled neodgovarajucih uslova i dalje do uginuca riba.

3. Konacno, uticaj amonijaka osim sto nije isti na sve ribe, takodje zavisi i od drugih parametara u AQ gde prvenstveno mislim na temperaturu i pH akvarijumske vode. U tom smislu uprosceno govoreci, sto je visa temperatura i pH to je stetan uticaj amonijaka na ribe veci. Obrnuto sa obaranjem pH, veci deo amonijaka prelazi u amonijum jon (NH4+) koji nema tako stetan uticaj na ribe. Ovo ne znaci da u slucaju da smo detektovali prisustvo amonijaka treba naglo oboriti pH i temperaturu vode vec znaci da iste koncentracije amonijaka u dva akvarijuma sa razlicitim parametrima vode nece podjednako stetno delovati na zdravlje riba.



FIKUS

Dobru i veoma značajnu temu ste započeli. Na našem jeziku o štetnom uticaju amonijaka na živi svet akvarijuma nema mnogo podataka. Stoga je prilično bitno da ovu priču dobro razradimo. Takodje mislim da nije zgoreg da svako od nas toj priči doda neku svoju notu kako bismo celu stvar što kavalitetnije kompletirali.

Amonijak je naime najtoksičnije jedinjenje azota. On nastaje kao produkt metabolizma u organizmu riba. Da budem konkretniji on u organizmu nastaje razlaganjem proteina , pri čemu se dobija energija. Tako dobijeni amonijak biva izlučen kroz škrge kao zamena za natrijum. Ovo je deo jonske reakcije. da bi ovo izlučivanje bilo močuće potrebno je da pH vrednost vode bude što približnija pH vrednosti krvi . Jedino tada amonijak se iz organizma riba normalno izlučuje u okolnu .

Dospevši u vodu, rastvoreni amonijak brzo reaguje dajući amonijum jone (NH4) i jone hidroksilne (OH) grupe. Medjutim u vodi se može naći i slobodni amonijak. Ipak ovde želim napomenuti da bi bilo pogrešno mišljenje da gore pomenuti, asocirani amoniijumov jon nije uopšte toksičan. On je jednostavno smatra samo manje toksičnim. Sa porastom temperature i pH, količina ovog slobodnog amonijaka je sve veća i on nastaje disocijacijom gore pomenutih jona na amonijak i vodu.(ovo je Fikus već pomenuo ali pošto je ponavljanje majka znanju nije na odmet da ponovim) Slobodni amonijak je daleko toksičniji po žive organizme od amonijum jona. Iz tih razloga količina amonijaka postaje mnogo kritičnija na višim pH vrednostima vode. Na primer na pH 8 slobodno je samo 5 % amonijaka dok je na pH 9 slobodno čak 20% amonijaka. Takodje sa porastom temperature vode količina slobodnog amonijaka je još kritičnija odnosno veća. Voda na 25 stepeni npr. sadrži pet puta više amonijaka nego ona čija je temperatura samo 5 stepeni. Nasuprot tome, bitno je napomenuti da količina amonijaka vidno opada sa porastom saliniteta. Tako je recimo toksičnost amonijaka 30 % manja u morskoj nego u slatkoj vodi sa istim pH.
Iz svega gore navedenog sasvim je jasno da se toksičnost ukupne koncetracije amonijaka u vodi mora posmatrati jedino u vezi sa pH vrednošću vode na odredjenoj temperaturi i salinitetu.

Letalnim (smrtonosnim) se smatraju koncentracije od već 0,2 do 0,5 mg/l. Ovo su zapravo koncentracije amonijaka koje relativno brzo ubijaju ribe . Stoga maksimalna koncentracija slobodnog amonijaka u vodi ne sme preći vrednost od 0.01 do 0,02 mg/l. Iznad ovih koncentracija ribe pokazuju povećane sklonosti ka bolestima do kojih dolazi usled pada imuniteta organizma. Takodje je bitno napomenuti da je osetljivost na amonijak kod različitih vrsta riba raznolika. Tako većina tetrica na koncentraciji od 0,005 mg/l već pokazuje hronične efekte u vidu iritacije škrga. Ikra i mlade ribe su takodje daleko osetljiviji na amonijak od odraslih primeraka iste vrste.

Da bi se izračunala količina slobodnog amonijaka u vodi nisu dovoljni samo testovi jer oni najčešće pokazuju ukpnu rastvorenu količinu amonijaka. Stoga se uvek treba obazirati na pH vode pri kome su data merenja vršena.

U cilju boljeg razumevanja evo tabele maksimalnih dozvoljenih količina amonijaka pri odredjenim temperaturama i pH vode

.................Temperatura u Stepenima
pH.............5.........10.......15.......20........25

6,5 pH......50........33,3.....22,2....15,4.....11,1

7,0 pH......16,7.....10,5.......7,4......5,0.......3,6

7,5 pH........5,1.......3,4.......2,3......1,6.......1,2

8,0 pH........1,6.......1,1.......0,7......0,5.......0,4

8,5 pH........0,5........0,4......0,3......0,2.......0,1


Sa fiziološke tačke gledišta povećane koncentracije amonijaka u vodi ometa osmoregulaciju ribe pri čemu sprečava permeabilnost ćelijskih membrana. Takodje znatno oštećuje mukus na škrgama. Usled iritacije amonijakom ćelije se ubrzano reprodukuju dovodeći do stanja poznatog kao hiperplazija , čime je protok vode kroz škrge znatno onemogućen. Amonijak takodje smanjuje sposobnost hemoglobina da prenosi kiseonik. Izuzetno velike – letalne koncentracije amonijaka u vodi dovode do uništenjea mukusa kože i želuca riba kao i do obilnih unutrašnjih krvarenja. Amonijak takodje deluje na centralni nervni sistem i mozak. Povećane koncentracije amonijaka koje pak nisu letalne, dovode do pada imunog sistema i nekih oboljanja pri čemu su ribe podložnije bakterijskim infekcijama škrga, peraja, kao i bakterijskim infekcijama organa za varenje. Trbušna vodenica se češće ljavlja pri povećanim koncentracijama slobodnog amonijaka u vodi.

Na početku ove priče rekao sam da se amonijak izlučuje preko škrga u spoljašnju vodenu sredinu i da je to izlučivanje optimalno kada je ph vode i krvi ribe približno isti. Na višim pH vrednostima riba sve teže izlučuje amonijak iz tela i on ostaje u telu dovodeći do pojave koju često nazivamo samotrovanje amonijakom. Ovo samotrovanje može biti dvojako : Akutno – kada pH okolne sredine recimo naglo poraste pri čime ribe postaju nemirne , jure po vodi uz trzaje mišića, pokazuju jaču pigmentaciju i depigmentaciju pojedinih delova tela te ubrzo ugibaju. Ono može biti i hronično kada se pH postepeno povećava . Tom prilikom dolazi najpre do promena na škrgama koje su najpre otekle i tamno crvene što se kasnije manifestuje postepeim odumiranjem škržnih listića. Ovo kasnije dovodi do masovnih letalnih ishoda i to pogotovo u jutarnjim časovima kada je količina rastvorenog kiseonika u vodi obično nešto manja. Do uginuća dolazi usled gušenja jer je površina škržnih listića postala nedovoljna.

Kako god iz svega ovoga što smo nas trojica do sada pomenuli lako je zaključiti da je amonijak u vodi veliki neprijatelja naših riba i da se nikako ne smamo opustiti i zaboraviti šta sve može da prouzrokuje u akvarijumu ukoliko se pojavi u količinama koje su veće od onih koje ribe tolerišu.

Nema šta, ljudi znaju šta i kako treba! Samo da prijavim jednu sitnicu koju smatram problemom u prethodnim nadovezivanjima. A to su ti vrlo opširni, sveobuhvatni i maltene naučni odgovori. Sada sve to razumem, ali dali bi pre samo 2 meseca? Razumete šta hoću da kažem..

AT. Nema ovde neke velike nauke. (da je uistinu ima čitao bi ti mnogo više od ovoga što je napisano i verovatno isto tako mnogo manje razumeo sve to, nego što zapravo jesi)

Ovde su iznete samo neke osnovne stvari koje bi trebalo znati u vezi sa amonijakom u akvaristici. Možda je nekome ko se po prvi put sreće sa tim a ima uz to lošije predznanje iz hemije ili biologije zaista teško da iz prve sve razume. Zato i tekst jeste tu... u takvim slučajevima se on pročita ponovo, malo prostudira pa si i porazmisli i sve nakon nekog vremena biva shvaćeno i legne na svoje mesto.

Veruj mi da bi akvaristika bila i dan danas još uvek u pojedinim delovima na nivou tegle, da nije nauke koju pominješ. Bez nje se danas u mnogim sferama života definitivno ne može kao što se ne može ni koračati napred ka boljitku bilo u životu ili samo u akvaristici koja sama po sebi objedinjuje u sebi veliki broj naučnih disciplina.

Ujedno evo odgovora i na tvoju opasku ... mi ovde diskutujemo ne samo za dobrobit onih koji tek ulaze u ovaj hobi (a na koje aludiraš u tvojoj poruci) već želimo da naša paiskaranja mogu doprineti proširenju saznanja i onih koji već dosta znaju ali žele više od toga ...

Jesi li se pitao kolika je vrednost Amonijaka u vodi, kada si nam isto kao i mi sada, naširoko pisao da ti ribe nisu dobro?

Hemiju nikad nisam voleo i uvek sam je izbegavao, čak i u školi. Počinjanjem sa ovim hobijem, a počeo sam zbog dece kako bi imali nekog svog ljubimca, shvatio sam da sam ja taj koji je ubio ljubimce koje su oni birali. Nije mi ostalo ništa drugo do da pod starije dane sednem i naučim koji se procesi odvijaju u akvarijumu i kako oni deluju na ribu. Nije mi bilo lako u početku i ništa nisam razumeo, ali čitajući neke stvari iznova i u razgovoru sa drugim iskusnijim akvaristima, počeo sam da shvatam i veoma ubrzo posle tih saznanja uspeo da oformim akvarijum od 200 lit. i u njemu jedan stabilan sistem. Posledica toga je da sada imam ribe koje su redje kod nas i da se one mreste i da imam male i pored činjenice da ih ne odvajam na mrest.
Pokretanje ovakvih tema je i cilj da se sve to uprosti koliko je moguće, a neke naučne teme i približe ostalima, kako bi shvatili šta je to što može da ubije njihove ljubimce i da od jednog lepog hobija napravi noćnu moru.

ova tema je zakon!
Bez obzira sto se mogu pohvaliti poprilicnim stazem u slatkovodnoj i dvogodisnjim u morskoj, teme pitanja kemije vode me uvijek iznova privuku, jer svako toliko obnovim gradivo
svaka cast momci na temu

Svaka cast na temi posto sam i ja imao par puta problema sa amonijakom bilo je i katastrofa ali od kada je vas sve ide dobro (kuc u drvo)

Hajde malo da nastavimo. Mislim da smo još neke stvari propustili u vezi sa amonijakom.

Naime svima nam je poznato da u jednom zatvorenom sistemi kao što je akvarijum, azotni otpad se u obliku amonijaka može akumulirati i jako brzo dostići nivoe koji su toksični. Ukoliko se ništa ne u čini po pitanju sprečavanja toga katastrofa u akvarijumu je neminovna.

Po tom pitanju, (ovo već i vrapci znaju ) biološko filtriranje vode ima za glavni zadatak razbijanje pomenutog amonijaka na manje toksične supstance. Vrsta filtera koji obavljaju gore pomenutu funkciju ima dosta ali se svi oni zasnivaju na jednom istom principu rada. U takvim filterima se odvija proces nitrifikacije pri čemu bakterije Nitrosomonas i Nitrobacter razlažu amonijak do još uvek prilično otrovnih nitrita a zatim do manje otrovnih nitrata. U svrhu obezbedjivanja što povoljnije površine za naseljavanje ovih bakterija u filteru na tržištu se mogu naći filter mase velikog broja proizvodjača koji kao da se takmiče, ko će proizvesti masu sa što većom korisnom površinom za naseljavanje kolonija gore pomenutih bakterija. Za održavanje populacije u filteru, bakterije zahtevaju stalni dotok hrane u obliku amonijaka kao i obavezno prisustvo odredjenih količina kiseonika, jer je proces nitrifikacije zapravo oksidacioni proces. Znači gore pomenute bakterije amonijak oksiduju u nitrite i nitrate.

Za razvoj kolonija bakterija koje oksiduju amonijak u filteru potrebno je da protekne odredjeno vreme i ono se kreće obično od 4 do 6 nedelja na temperaturi od 25 stepeni dok je na temperaturi od recimo 10 stepeni taj proces produžen na skoro 8 nedelja. Unošenjem populacije ovih bakterija u filter ovaj proces se znatno ubrzava.

Pojave velike koncentracije amonijaka u akvarijumu mogu ukazati na to da je populacija riba prevelika, hranjenje preobilno ili pak da je površina filtera mala i nedovoljna za naseljavanje odredjene količine bakterija koje bi eventualno prisutni amonijak oksidovale do nitrita. Bakterije u filteru mogu biti desetkovane pa čak i uništene raznim toksičnim materijama u vodi, kao što su neki insekticidi ili pak lekovi koji se koriste radi suzbijanja bolesti riba a na bazi su formalina ili metilen blue.

U alarmantniom situacijama za neko brže uklanjanje amonijaka mogu se koristiti aktivni ugalj i zeolit koji se unose u filtraciju a koji pomenutu supstancu absorbuju iz okolne vode.U svrhu obaranja količine amonijaka takodje se mogu vršiti i zamene vode (odstajalom) do 75 % u zavisnosti od veličine detektovanog amonijaka. Pri ovim promenama obavezno je voditi računa da se pH vode drastično ne promeni što bi dovelo do dodatnih problema disocijacijom amonijumovih jona u novi amonijak.

Kao što gradnja kuće počinje sa izgradnjom temelja, i kao što možete izgraditi najbolju kuću na svetu ako temelji nisu odgovarajući, ona će pasti.
Isti je slučaj sa ovom temom i akvaristikom uopšte.
Svakom onom ko želi da počne da se bavi akvaristikom toplo preporučujem da nauči ovu temu napamet, jer kao što nemožete da pišete romane bez znanja slova , tako nemože ni da se bavi akvaristikom bez poznavanja ove teme.
Pošto je o temi dosta toga rečeno kako ovde, tako i u delu o filtraciji vode, dodaću samo moje jedno iskustvo koje nisam našao nigde u literaturi, a koje se u praksi pokazalo kao korisno.

Pri formiranju akvarijuma, posle postavljanja svega potrebnog i sipanja vode, sačekao bi nedelju dana i ubacio 3-4 zebrice ili tetrazone koje bi ubrzale proces stvaranja korisnih bakterija koje učestvuju u procesu nitrifikacije.Ovaj broj ribica sam koristio za akvarijume oko 100l.

Takve ribe se zovu *pilot ribe*! Mnogi akvaristi tako započinju i ubrzavaju cikliranje akvarijuma, ali ima i onih koji iz čisto humanih razloga to ne rade baš zato što postoji velika mogućnost da takve ribe uginu usled naglog i velikog povećanja koncetracije amonijaka koji ne uspeva biti prerađen toliko brzo zbog nedovoljno razvijenih kolonija bakterija.

Quote::

Za održavanje populacije u filteru, bakterije zahtevaju stalni dotok hrane u obliku amonijaka kao i obavezno prisustvo odredjenih količina kiseonika, jer je proces nitrifikacije zapravo oksidacioni proces.

Da li bi imalo efekta kad bi postavili rasprsivac vazduha u filter tj. da li bi filter bio efikasniji.

Navedene vrste riba se koriste iz dva razloga:

1.Ove vrste su otpornije na ove pojave od drugih

2.Metabolizam ovih riba je brži od drugih vrsta.

Pre nekih 10-ak dana odlucim ja da kupim test za NH3. Proverim mali aq i voda bela, znaci nema amonijaka.
Medjutim voda iz aq od 90l je bila narandzasta posle testa. Po meni je bilo 3mg/l. Gledala sam 2 sata u onu boju. E onda sam procitala ovu temu od A do Š. Zakljucila da sam od leka ubila filter, koji je bio ljubicast. Pre nekih mesec i po su me 2 nedelje mucile bele tacke. Kupila drugi filter i sad je nivo amonijaka ispod 0.5 mg/l. Naravno i promenila dobar deo vode ali to nije pomoglo sve dok nisam stavila nov filter.
Ponasanje ribica je isto, bar ono sto ja vidim.
Test je PRODAC-ov, uputstvo na grckom. Da li neko zna da li se ceka da se slegne na dnu epruvete pa se gleda boja ili treba da se promucka pa se gleda boja cele vode. Vec mi je receno da vodu uzimam malo ispod povrsine vode u aq.
Kako god uradim sada je boja vode bela tako da je opasnost prosla zahvaljujuci ovoj temi.