Imati lep biljni akvarijum nije ni malo lako. Isprva sam kao i većina početnika i ja mislio da je dovoljno smo nabaviti biljke, nabosti ih u podlogu i to je to. Ne malo sam se prevario u tome. Posle izvesnog vremena bavljenja svojim biljnim akvarijumom došao sam do nekih zaključaka koje bi da podelim sa ostalim članovima, kako bi uz raspravu i dopunjivanje ostalih članova pomogli početnicima u tome. Nije mi cilj da nekog obeshrabrim ili odgovorim od toga, ali ako neko želi da ima lep akvarijum mora se pripremiti na veliki uloženi trud i rad da bi to i postigao. Put koji ćete preći nije ni brz ni lak, ali užitak koji pruža lepo uredjen akvarijum višestruko poništava sve naše ‘’umore’’ oko uredjenja. Ovo su samo neke od osnovnih smernica (vidjene iz mog ugla) za one koji takav akvarijum i žele.

Da bi imali lep biljni akvarijum prvo moramo sve lepo zamisliti i isplanirati, a potom i pripremiti.
Pre bilo kakvog rada oko akvarijuma poželjno je dobro sve isplanirati kako bi se što manje mučili i nervirali. Prvo treba da isplaniramo koje bi smo ribe držali i o njima se podrobno raspitati. Pojedne vrste riba će jednostavno pojesti vaše bilje, neke vrste će ih samo neprekidno čupati iz podloge, a neke će jesti samo odredjene vrste bilja. Ovde moram priznati da ima slučajeva gde te vrste riba mogu zajedno i da ne prave probleme oko biljaka. Uostalom svaki akvarijum je priča za sebe i nema dva ista akvarijuma, dok se i medju ribama odredjene vrste nadje neki primerak koji odskače po ponašanju od ostalih jedinki.

Pored vrste riba važno je i kakve parametre vode te ribe zahtevaju, jer i biljke kao i ribe traže odredjene parametre za svoj nesmetan rast i razmnožavanje. Najpogodnije bi bilo da se pravi biotopski akvarijum, jer su onda i ribe i biljke iz istih voda.
Ako se odlučimo da ipak ne pravimo pravi biotop onda treba izbor biljaka da bude sužen na one biljke koje zahtevaju iste parametre vode kao i ribe koje smo izabrali. Izbor biljaka u dosta zavisi i od ponude u radnjama. Medjutim čak i u slabijoj ponudi treba voditi računa koje ćemo biljke saditi u našem akvarijumu. Neke od biljaka rastu dosta brže od drugih i brzo će prekriti spororastuće i smanjiti im mogućnost za njihovo napredovanje. Treba imati u vidu da neke vrste biljaka imaju i dosta razvijeniji korenov sistem i samim tim gušiće druge biljke ispod površine, a nas dovoditi u zabunu jer biljka ne napreduje bez nekih vidljivih bolesti ili razloga.

Podloga je veoma bitna za dobar i uspešan rast biljaka, tako da već prilikom formiranja akvarijuma treba prvo nju srediti. Postavljanjem dobre podloge imaćete bolje rezultate u gajenju i razmožavanju vašeg bilja. Saveta za dobru podlogu ima dosta i mi samo treba da odlučimo koji način ćemo izabrati. Nekada sam se zalagao za ubacivanje treseta i gline u podlogu, ali sam odustao u tome jer se posle izvesnog vremena ta podloga isposti. Velika je mogućnost je da nam kvari kvalitet vode, a i presadjivanja biljaka je skoro nemoguće. Postoje dosta preparata renomiranih proizvodjaća koje možemo nabaviti i koji su sigurni po naše ljubimce.

Raspored biljaka je takodje veoma bitan, jer svaka biljka ima svoje zahteve, svoje maksimume u veličini i brzinu rasta. Treba voditi računa da biljke koje rastu više sadimo u zadnjem delu akvarijuma, biljke srednjeg rasta u srednjem delu i prizemne biljke u prednjem delu akvarijuma. Ovakav raspored biljaka daće vašem akvarijumu osećaj dubine. Biljke treba i grupisati po vrstama i to će dati neki poseban sklad i lepotu.

Sadjenje je jedan od lakših poslova na kraju. Samo i tu treba voditi računa o načinu na koji se sadi. Najbolji način je da se koren biljke skrati nekim oštrim predmetom (makazama, skalperom, žiletom), nikako ne kidati jer stiskanjem korena mi ga gnječimo i to može dovesti do truljenja samog korena biljke, usled ćega će ona uvenuti. Tako pripremljenu biljku posadimo malo dublje u podlogu i laganim povlačenjem izlačimo do dela gde se koren nazire. Ovo se radi da bi koren biljke bio usmeren ka dole i da ne bi izlazio na površinu. U slučaju da koren ostane savijen na stranu, treba mu više vremena da se ispavi i krene ka hranjivim sastojcima, a sama biljka iznad površine podloge sporije napreduje. Neke biljke se ne sade, nego jednostavno ih opteretimo nečim ili vežemo koncem za kamen ili panj, a neke od biljka su takozvane plutajuće i njih ne treba ni saditi, ni vezivati, već jednostavno pustiti da plutaju po površini. Pri sadjenju treba napomenuti da ma koliko se trudili uvek ćemo negde pogrešiti i želeti da to ispravimo i napravimo nešto drugačiji raspored. Tu nam može pomoći i sadnja sa malim saksijicama koje će nam omogućiti mnogo jednostavnije i lakše premeštanje biljaka. Sadnja u saksijama ima i jednu prednost jer biljke sa jačim korenovim sistemom ne mogu da guše druge okolne biljke.

Svetlo ima dosta udela u samom razvoju i brzini rasta biljaka. Treba voditi računa i o potrebama biljaka i o količini svetlosti koja im je potrebna za pravilan rast. Neke biljke imaju veće potrebe za svetlom, dok za razliku od njih druge će nas obradovati svojim izgledom tek kad ih premestimo u osenčen deo akarijuma.

Kada ste sve uradili na valjan način, ostaje vam da se strpite jedno vreme, jer akvarijum vam neće odmah izgledati kao i oni sa slika po knjigama i na raznim sajtovima. Treba da prodje jedno izvesno vreme da se biljke prime na novu podlogu i da krenu sa svojim rastom. Na vama je da te biljke rasadjujete i popunjavate praznine koje su ostale u sadjenju. Popunjavanjem akvarijuma sa dovoljnom količinom biljaka da bi izgledao po našoj zamisli nije ujedno i kraj našeg rada. Taj akvarijum treba i redovno održavati, skraćivati narasle biljke, presadjivati pelcere, izbacivati otpale listove i pri redovnim izmenama vode dohranjvati raznim preparatima.
Sve vaše muke oko rada na uredjenju i održavanju akvarijuma će biti zaboravljene onog trenutka kad sednete ispred svoje vodene oaze.

Mrvice PRAVA TEMA
Samo da dodam sto se tice sadjenja u saksije ja sam zasadio echinodorus amazonicus u jednu saksiju posto on ima jak koren i ovako uopste nema problema pri premestanju takodje ljudi koji imaju manje akvarijume ne trebaju po svaku cenu da stave gomilu vrsta jer kada narastu nece biti mesta za sve, mozda je bolje resenje par vecih i ostale male biljke mada znam da je tesko odoleti kada vidite nesto novo
Sto se svetla tice ako imate neku biljku koja zahteva manje svetla mozete je zasaditi ispred neke vece koja ce joj praviti senku tako se mogu kombinovati vrste koje zahtevaju razlicitu kolicinu svetlosti

Put do lepog biljnog akvarijuma je zaista onakav kako ga je Mrvica predstavio.
Ako zelimo biljni akvarijum na kojem ce nam zavideti, moramo se naoruzati strpljenjem, jer zaista, dugo vremena to nece biti izgled akvarijuma o kome sanjamo. Trositi novac na biljke, a ne poznavati uslove njihovog gajenja i njihovu zahtevnost moze nas posle nekog vremena (a u medjuvremenu biljke samo propadaju) odvratiti od svega, pa cak i od pokusaja formiranja bilo kakvog akvarijuma. Nestrpljenje i lenjost su najveci neprijatelji biljnog akvarijuma.

Takodje je bitna i velicina akvarijuma. U vecim akvarijumima se lakse uspostavlja ravnoteza, a parametri vode se lakse kontrolisu. Ekstremno tvrda ili ekstremno meka voda ne pogoduju biljnim akvarijumima. Neutralana pH vrednost ili blaga kiselost su najpogodnije za vecinu biljnih vrsta.
Kvalitet svetla i njegova ravnomerna rasporedjenost dopronose pravilnom razvoju biljaka. Dodatno ulaganje u kvalitetno svetlo samo ce nas resiti muka oko algi i propadanja biljaka.
U zavisnosti od velicine akvarijuma debljina podloge moze ici i do 10 cm. U zadnjem delu bi trebalo da bude i veca (omogucava sadjenje vecih biljaka sa razgranatijim korenovim sistemom) pa se mogu formirati i terase koje ce akvarijum uciniti interesantnijim i neobicnijim.
Djubrenje biljaka treba biti pravilno odmereno. Ako djubriva nema u dovoljnoj kolicini biljke ce posle nekog vremena dobrog napredovanja iscrpeti materije iz podloge i poceti stagnirati. Zameniti takvu iscrpljenu podlogu je teze nego upotrebiti kvalitetno djubrivo u dovoljnum kolicinama.

Da li je pravilo da je za biljke potrebna osvjetljenost od 8-12 sati

Cile, dužina osvetljavanja zavisi prvenstveno od fotoperioda biljkaka. Primetila si verovatno da pri kraju dana svaka biljka podiže listove prema površini pri čemu se završava svetla faya fotosinteze i počinje tamna. Osvetljavanje nakon toga apsolutno je suvišno. Koliko je sati potrebno najbolje će ti reći tvoje biljke, tj. onog momenta kad podignu listiće nagore, vreme je da se svetlo gasi. Kod mene taj period osvetljavanja traje oko 13-14 sati.

Nisam ni znao kakvih sve akvarijuma ima dok nisam procesljao po galeriji slika.Stvarno svaka cast ljudi.Medjutim,ono sto mi ovih dana neda mira jeste to sto hocu i ja takav akvarijum,a vec mi je oformljen i imam par biljaka tj. dve vrste-jedna je koju svi pocetnici imaju-ne znam naziv,a drugu sam nabavio skoro,ali ni za nju ne znam naziv.U stvari znam da je zelena .Elem,da skratim,mozete li mi preporuciti par biljaka koje mogu uzgajati u svom aq gde mi je podloga pesak-sljunak,ne zelim ih previse jer ipak zelim da vidim i ribice,a ne da razgrcem u potrazi za njima,da su lake za odrzavanje i da provereno uspevaju i da ne spominjem da su lepe za oko ?Svidja mi se lotus biljka,Echinodorus paniculatus,Anubias barteri var.nana,Cryptocoryne pontederiifolia,Heteranthera zosterifolia,Hygrophila corymbosa «Siamensis»,Hygrophila corymbosa «Stricta»,Lysimachia nummularia,Cryptocoryne ciliata,ali ne znam da li mi mogu uspeti?Preporucite nesto...
Dimenzije aq su mi visina 30cm,duzina 75cm,sirina 28cm.
Pozdrav!

Miloshensko,
mogu ti dati nekoliko pelcera Criptocorine corimbose, nane, odnosno sve biljke koje imam. Dobio sam ih na poklon, ali sam u medjuvremenu nabavio Malawi cichlide koji ce ih unistiti ako ih ne maknem.
Javi se na pm!
Pozdrav,
Miroslav

Imam jedno pitanjce vezano za preparate u tecnom obliku oji se sipaju u aq radi biljaka, tj kao djubrivo za biljke... na koliko se sipaju, tj koliko teba vremena da prodje kada je potrebno opet sipatiti to sredstvo u aq da ne bi dosllo necega sto ne treba da dodje...

Vladek, najbolje je pridrzavati se uputstva koje je dao proizvodjac i pratiti situaciju, pa na osnovu posmatranja-napredak biljaka , pojava algi...Ne treba zaboraviti da ce se alge brze hraniti. Onda vrsiti korekciju.
Onako kako licno upotrebljavam fertilizere je da tecne preparate dodajem u vodu koju pripremam za nedeljnu izmenu, a kada sifoniram podlogu dodajem tablete u istu. Neko preporucuje i dnevno dodavanje u manjim kolicinama , ako je akvarijum dobro ubiljen i ima dosta zahtevnog bilja. Nisam probao taj nacin , za sada sam zadovoljan stanjem svojih biljaka. Pozdrav

Vladek,na svakom pakovanju proizvidjac je naglasio na koliko dana se dodaje nova "tura".U principu,ja kad god menjam vodu(a to je jednom u 7-8 dana) dodajem novu "turu".

Niko ne može da ti kaže:"Za dobar biljni akvarijum dodaj x ml djubriva,nebitno kog!"Ko to uradi,nema veze s mozgom!

Svako djubrivo,mislim djubrivo svakog proizvodjača,je jedan rastvor.Neke firme prave koncentrovaniji pa je potrebna manja količina djubriva,dok neke druge puštaju u prodaju razblaženije rastvore pa je potrebna veća količina djubriva na istu zapreminu aq.

Kupuj djubrivo renomiranih proizvodjača i na njima sigurno piše način doziranja.

Medjutim,na pojavu neželjenih dogadjaja ne utiče samo djubrivo,već i CO2 kao i osvetljenje.

mislim da je sera tecnost ali na njoj samo pise da je ukupna kolicina bocice dovoljna za 200l vode a ne pise na koliko se opet stavlja!!

Kako se zove djubrivo?

Ako je za 200 lit. Serina pakovanja za tu kolicinu vode su od 50 ml.
Znaci cela kolicina u 200 l. vode ili 0,25 ml. na litar vode (1 ml. na 4 l.-boca sa strane ima skalu od po 10 ml.). I ,verovatno ,se radi o Sera Florena fertilizeru. Pozdrav

sada sam na poslu jedino sutra mogu da vam kazem kako se tacno zove. Jedino sto meni nije sporno koliko da sipam vec kad da opet sipam? To ne pise!

Bice neuputno da opet ponovim svoj postupak dodavanja fertilizera, ali bi ga trebalo dodavati uvek kada vrsis zamenu vode, a narocito kada sifoniras podlogu , tada izvuces hranljive materije. Ipak sam se ponovio . Pozdrav