Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 Naslovna Octopus Komunikacija
 Forumi
 Pretraživanje
 Forums
 

Poslednjih 10 poruka
Poslednjih 10 poruka na forumu

IAPLC 2013 - Five of the best
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Sep 28, 2013 u 11:30:50

Otvorene baze akvarijumskih kozica i akvarijumskih puževa
Poslednja objava od: Octopus u Ostali slatkovodni stanovnici akvarijuma dana Dec 17, 2012 u 21:59:34

AGA International Aquascaping Contest 2012
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Nov 11, 2012 u 09:36:37

Rasbora pauciperforata - Red Line Rasbora
Poslednja objava od: Octopus u Slatkovodne tropske akvarijumske ribe dana Okt 31, 2012 u 10:15:24

IAPLC 2012 - najboljih pet
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Okt 31, 2012 u 08:36:26

Dancing shrimp - Rhynchocinetes uritai
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 16, 2012 u 15:55:50

Centropyge loriculus (Günther, 1874)
Poslednja objava od: Octopus u Morske ribe dana Sep 15, 2012 u 20:44:25

Cryptocentrus cinctus
Poslednja objava od: Octopus u Morske ribe dana Sep 15, 2012 u 06:44:05

Linckia laevigata-Blue Sea Star
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 09, 2012 u 15:29:30

Rod Acropora
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 09, 2012 u 08:13:55

 

Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni


Članovi:
Najnoviji: Zarko79
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3725

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 137
Ukupno: 137
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Forumi
02: Coppermine
03: Forumi
04: Forumi
05: Coppermine
06: Forumi
07: Coppermine
08: Forumi
09: Forumi
10: Forumi
11: Forumi
12: Coppermine
13: Coppermine
14: Forumi
15: Forumi
16: Forumi
17: Forumi
18: Forumi
19: Coppermine
20: Forumi
21: Coppermine
22: Forumi
23: Forumi
24: Forumi
25: Coppermine
26: Forumi
27: Coppermine
28: Forumi
29: Forumi
30: Coppermine
31: Forumi
32: Forumi
33: Coppermine
34: Coppermine
35: Forumi
36: Coppermine
37: Coppermine
38: Forumi
39: Coppermine
40: Coppermine
41: Forumi
42: Forumi
43: Forumi
44: Forumi
45: News
46: Coppermine
47: Forumi
48: Forumi
49: Forumi
50: Forumi
51: Forumi
52: Forumi
53: Forumi
54: Forumi
55: Coppermine
56: Forumi
57: Forumi
58: Forumi
59: Forumi
60: Forumi
61: Coppermine
62: Forumi
63: News
64: Forumi
65: Forumi
66: Coppermine
67: Forumi
68: Forumi
69: Forumi
70: Forumi
71: Your Account
72: Coppermine
73: Forumi
74: Forumi
75: Forumi
76: Forumi
77: Forumi
78: Forumi
79: Forumi
80: Forumi
81: Coppermine
82: News
83: Forumi
84: Forumi
85: Forumi
86: Forumi
87: Coppermine
88: Coppermine
89: Forumi
90: Coppermine
91: Forumi
92: Forumi
93: Forumi
94: Forumi
95: Forumi
96: Coppermine
97: Forumi
98: Coppermine
99: Forumi
100: Forumi
101: Coppermine
102: Coppermine
103: Forumi
104: Forumi
105: Coppermine
106: News
107: Your Account
108: Forumi
109: Coppermine
110: Forumi
111: Your Account
112: Forumi
113: Coppermine
114: Your Account
115: Forumi
116: Coppermine
117: Forumi
118: Forumi
119: Forumi
120: Forumi
121: Your Account
122: Coppermine
123: Forumi
124: Forumi
125: Coppermine
126: Forumi
127: Forumi
128: Forumi
129: Coppermine
130: Forumi
131: Your Account
132: News
133: Forumi
134: Forumi
135: Coppermine
136: Coppermine
137: Forumi

Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 


Posećenost
Imali smo
44344559
posećenih stranica od
January 2005
 

Novosti › Mineralna ishrana akvarijumskih biljaka

Biblioteka: Mineralna ishrana akvarijumskih biljaka Subota, 12 Februar 2005 (01:40:39) CET
Biblioteka tekstova Postavio Octopus u (5288 puta pročitano)

MINERALNA ISHRANA BILJA


Većina biljaka kao i ostalih živih organizama sadrži skoro sve nama poznate elemente u sebi. Medjutim, za ishranu rastinja potrebni su samo neki od njih. Vodeno bilje u ovome pogledu jako zavisi od spoljasnje sredine, pri čemu neke biljke uzimaju hranljive materije iz podloge (preko korenovog sistema), dok druge pak usvajaju iste celom svojom površinom.

Za normalan život biljaka potrebni su kiseonik i ugljendioksid. Osim ovih materija biljke iziskuju i niz drugih materija za svoj normalan rast i razvoj. Prisustvo azota u okolnij sredini biljke je neophodno jer je on veoma vazan za sintezu belančevina. Elementi iz prirode koji su biljkama potrebni u većim količinama(makroelementi ) su fosfor(F), hlor(Cl), kalijum(K), natrijum(Na), Kalcijum(Ca), Magnezijum (Mg), sumpor(S). Za ishranu vodenih biljaka neophodni su osim makro elemenata i tzv.mikroelementi tj. elementi čje prisustvo je neophodno u mnogo manjim količinama. To su :bor (Bo), cink (Zn), bakar (Cu), gvožđe (Fe), Molibden(Mb), Kobalt(Co) i drugi. Bez obzira sto su ovi elementi biljkama neophodni u prilično malim količinama, neki od njih su od izuzetnog značaja za njihov normalan život.

Koncetracija hranljivih materija u vodi može prilično varirati. Organizam biljke uzima iz svoje okoline ove materije, obrazujući u tkivima njihovu potrebnu koncetraciju. Ukoliko se u okolini biljke-(podlozi i vodi) nalazi dovoljna količina ovih materija biljka će normalno rasti, cvetati i donositi plod. Njena boja i sve ostale karakteristike će takodje biti normalne. Nedostatak nekog od potrebnih elemenata manifestovaće se anomalijama u rastu ili odsustvom istog, izmenom forme rasta a samim tim i izvesnim morfološkim promenama na samoj biljci, kao i izostankom procesa razmnožavanja. Prevelike koncetracije pojedinih elemenata u vodi takodje mogu dovesti do izvesnih anomalija u normalnom životu biljke, te tako narušiti njen normalan rast i razvoj.

U ovom delu ja ću se osvrnuti na uticaj raznih hemijskih sastojaka na rast vodenih biljaka kako bi nam to bilo od pomoći u njihovom akvarijumskom uzgoju.
AZOT (N)
Počeću sa azotom (N) koji je izuzetno važan za biljke jer kako sam već pomenuo, on je osnovni element u procesu stvaranjea biljnih belančevina neophodnih za njihov rast i razvoj. U akvarijum azot ulazi najčesće u vidu organskih materija koje se nalaze u hrani za ribe. Pri razlaganju organskih materija koje biljke u odredjenim oblicima ne mogu da koriste, dolazi do njihovog razlaganja do aminokiselina čije usvajanje od strane biljaka je takođe otežano. Tada na scenu stupaju bakterije koje obično obitavaju u donjim slojevima vode, podlozi, filter sistemu itd. Ove bakterije su nam svima već poznate kao nitrifikacione bakterije i one su odgovorne za razlaganje organskih materija na amonijak, nitrit i nitrat. Ova jedinjenja rastinje prilično lako usvaja iz vode. Pri tome treba imati u vidu da je ovaj proces u nekim svojim segmentima prilično dug te da rastinje zbog toga naročito u novoformiranim akvarijumima može biti izloženo gladovanju. Ovo gladovnje će u novoformiranom akvarijumu trajati do trenutka u kome će se organske materije u raspadu nagomilati i usloviti porast populacije nitrifikacionih bakterija bilo u bakterijskom krevetu filtera bilo u ili na samoj podlozi akvarijuma. Znači ovo gladovanje će trajati do trenutka u kome će se nitrifikacijom obezbediti dovoljne količine azota. Koliko će sam ovaj process trajati zavisi od niza veoma slozenih činjenica te je nezahvalno sa većom preciznosću o tome govoriti mada se u najvećem broju slucajeva gore pomenuto desi u periodu od 20 do 45 dana, od formiranja akvarijuma. U starom akvarijumu naročito ako je gusto zasađen takođe može doći do azotnog gladovanja. Neki od znakova gladi biljke za azotom su: Prevremeno odumiranje starih listova, zuti krajevi i obod lista, koji se postepeno šire na celokupnu masu lista, prestanak rastenja. U starim akvarijumima ova pojava je vezana za niz činilaca koji uslovljavaju da nitrifikacione bakterije ne mogu prevesti organske materije u oblike koji su za biljke iskoristivi. U ovakvim slučajevima se preporučuje unošenje u akvarijum đubriva bilo u obliku nitrata(NO3) ili amonijaka(NH3). Pri tome savetujem izuzetan oprez jer su ove materije u izvesnim koncetracijama izuzetno toksične po ribe. Takodje preterano unošenje ovih materija može dovesti do naglog bujanja izvesnih grupa algi. Postavlja se pitanje koje su to optimalne količine ovih materija i koja jedinjenja je najbolje pri tome izabrati. Odgovor na ovo pitaje zavisi od niza faktora i tesno je vezan sa Ph reakcijom akvarijumske vode. Uakvarijume čiji je Ph ispod 6,5 bolje je onositi nitrate. Mnogobrojni ogledi priznatih aquabotaničara su pokazali da se u kiseloj sredini nitratne soli bolje usvajaju od soli amonijaka. Nasuprot ovome u neutralnoj i blago baznoj vodi bolje je upotrebljavati soli amonijaka. U takvim slučajevima najpreporučljivije je korisćenje karbamida (urea) Ukoliko se azotna đubriva dodaju u vodu najbolje je to činiti jednom dnevno ili svakoga drugoga dana .Ovaj savet je razumljiv stoga sto su kako smo vec pomenuli vece koncetracije otrovne po ribe i sto na ovaj nacin nece biti naglih izmena kolicine nitrata u vodi.Ravnomerno dodavanje azotnih marerija na ovaj nacin u malim porcijama koje nece nepovoljno uticati na ostale stanovnike akvarijuma opravdano je i time sto ce tokom doticnog dana verovatno biti usvojena sva dodata nitro jedinjenja.

Pri formiranju novoga akvarijuma moguce je u jednom trenutku uneti 25 mg karbamida na litar vode.U novom akvarijumu voda ima neutralnu reakciju i karbamid ce biti lako usvojen od stane biljaka .Prilikom starenja akvarijuma deo ovog djubriva koji nije usvojen od strane biljaka bice oksidovan u procesu nitrifikacije i ponovo raspoloziv biljkama.Sa pojavom znakova rasta i razvoja posadjenoga bilja u akvarijumu pozeljno je poceti sa unosenjem znatno nizih doza pomenute supstance.Dozirati karbamid je veoma lako jer je u granulama .Prvo vreme je stoga dobro dodavati 3-4 granule na svakih 100 litara vode.

Sa pojavom znakova azotnoga gladovanja u starom akvarijumu takodje je pozeljno dodati karbamid koji ce ubrzo biti usvojen u neizmenjenom obliku a neusvojen visak ce biti oksidovan kako smo to malo pre pomenuli .Pozeljno je pri tome poceti sa dosta niskom dozom -2 granule na 100 litara vode,svakodnevnoza akvarijum koji je gusto zasadjen.Kroz 3-5 dana dozu je moguce povecati do cak 10-12 granula na 100 l dnevno.Ovako se postopa i sa novoformiranim akvarijumom posle par meseci pri cemu je razlika samo u tome sto je u ovom slucaju pocetna doza bila znacajno veca.Maksimalna dnevna doza ne sme preci 10- 12 granula.
FOSFOR (P)
Sa gledista akvarijumskih biljaka od makroelemenata narocito je jos vazan fosfor.Ovaj element usko je vezan za skladistenje I koristenje energije kod biljaka i ucestvuje u procesima sinteze belancevina ,masti i ulja,ugljovodonika,vitamina biljnih fermenata A takodje ucestvuje u procesima disanja .Fosfor je bitan sastojak adenozintrifosfata koji je osnovni nosioc energije zivih organizama.U najvecim kolicinama fosfor se nalazi u mladim delovima biljaka.

Znaci gladi biljke za fosforom su tamnjenje mladih listova,kvrcenje-uvijanje mladih listova i pojava tamnih do bakarno-crvenkastih fleka na starim listovima.Pri nedostatku fosfora primenjuje se dodavanje istog u vidu kalcijumovih ,kalijumovih i magnezijumovih soli ortofosforne kiseline.U akvaristici je najcesca primena kalcijumove soli ove kiseline poznatije pod nazivom superfosfat.(Ca(H2PO4)2 x H2O)Obzirom da je nedostatak fosfora kod biljaka obicno dosta tesko utvrditi savetuje se njegovo dodavanje zajedno u kompleksu sa jos nekim elementima koje cemo pomenuti.

KALIJUM (K)
Sledci vazan element za zivot bilke je kalijum(K).On je bitan za sintezu ugljovodonika i nalazi se u vecim kolicinama u mladim tkivima biljke.On ucestvuje u mnogim fermentativnim procesima koji se desavaju u biljnom tkivu.

Obzirom da je akvarijum jedan izolovan sistem kolicina kalijuma veoma cesto je nedovoljna za normalan zivot biljaka u njemu.Shodno izolovanosti akvarijuma kao sistema, najcesce hranljive materije po akvarijumsko bilje dospevaju u akvarijum prilikom hranjenja riba i sa delimicnim zamenama vode.Nedostatak kalijuma se manifestuje pojavom zutih polja na krajevima listova.

U akvarijum je kalijum dobro dodavati u vidu kompleksa .Za tu svrhu dobro je dodavati kalijumovu so ortofosforne kiseline koja sadrzi i kalijum i fosfor u lako usvojivoj formi po biljke.Doza na 100 litara vode ovog jedinjenja ja 2-3 gr.U poljoprivredi se za djubrenje zemlista koristi kompleks azota,fosfora i kalijuma poznat pod nazivom NPK.Ovo djubrivo kao sto vidite sdrzi veoma neophodne makroelementeN,F,K i to u odnosu koji je optimalan za rastinje.On se moze dodavati u akvarijum prilikom svake promene vode ukoliko se njima pristupa iole redovno.Obicno se dozira 1-2 gr na 100 l vode.Naravno da kolicina unseen prehrane prilicno zavisi od niza faktora. Pri tome osnovni rukovodeci faktori su kolicina bilja ,odnosno riba u akvarijumu.Gusto zasadjeni akvarijumi zahtevaju vece kolicine pomenutih materija dok se nasuprot tome sa povecanjem populacije riba doza ovih materija smanjuje.Znaci u celoj ovoj stvari potreban je oprez i odredjene doze iskustva ,kako bi se izbegle preterane doze i trovanje riba zbog unetog viska nekih materija.
KALCIJUM (Ca)
Akvarijumsko bilje zahteva prisustvo i odredjene doze kalcijuma(Ca).Kolicina kalcijuma u vodi odredjuje njenu tvrdocu .U nasim uslovima, imajuci napred navedeno u vidu nedostatak ovog makroelementa je dosta redak, ako se izuzmu slucajevi gajenja riba u izuzetno mekim vodama dobijenim preko RO modula ili jonoizmenjivazkim smolama.Na oba opisana nacina vrsi se demineralizacija vode a samim tim se uklanjaju za biljke neophodne materije.Koriscenje vode ciji je nivo karbonata jako nizak moze se uzrokovati glad biljaka za kalcijumom.Ne retko slusao sam odgajivace diskusa koji su za los rast i propadanje biljaka krivili visoku temperaturu na kojoj drze ove ribe a pri tome su jednostavno gubili iz vida da im biljke umiru gladne, jer zive u skoro potpuno demiralizovanoj vodi.
MAGNEZIJUM (Mg)
Magnezijum je takodje po biljke vazan element.Njegov nedostatak u vodi je znacajno cesci od nedostatka kalcijuma.I magnezijum utice na stepen tvrdoce vode .Nedostatak magnezijuma se na biljkama manifestuje pojavom bledjih povrsina izmedju lisnih nerava, kao posledica propadanja lisnoga tkiva.Shodno tome zelim da vecini akvarista, koji prilikom pravljenja mekane vode dodaju samo kalcijumove soli, kako bi neznatno povecali tvrdocu (recimo sa dh 0 na dh 4)da tom prilikom dodaju i odredjene kolicine magnezijumovih soli .

SUMPOR (S)
U makroelemente spada i Sumpor koji ulazi u sastav skeleta mnogih suvozemnih biljaka obezbedjujuci uspravnost stabla.Vodeno bilje obzirom na sredinu u kojoj zivi ima mnogo manje potrebe za ovim elementom.Potreebe akvarijumskih biljaka znatno se uvecavaju za ovim elementom sa njihovim izlaskom na povrsinu vode u suvu sredinu.
Pored makkroelemenata veoma bitnu ulogu u zivotu biljke mogu igrati i mikrielementi,koji su istina zastupljeni u neuporedivo manjim kolicinama ali to ne znaci da su mannje vazni.Nasuprot, hemijska svojstva ovih elemenata imaju obicno veoma vaznu ulogu u zivotu biljke.Najvazniji mikroelementi se u bijkama nalaze u kolicinama od 0,001 do 0,00001 %.Nedostatak u vodi nekih od mikroelemenata nuzno je kompenzovati.
BOR (B)
Ovo je jedan od najvaznijih mikroelemenata sa stanovista biljaka.Njegova uloga u zivotu biljke je jako slozena .Nedostatak bora manifestuje se na tkivima mladih listova rastinja.Propadanje vrsnih tacaka rasta obicno je vezano za nedostatak bora.Njegov nedostatak se moze kompenzovati dodavanjem u akvarijum sledece supstance(Na2B4O7 x 10 H2O) u kolicini od 0,2 mg po litru jednom do dva puta mesecno.
CINK (Zn)
Ovaj element ima vaznu ulogu u procesima tkivnoga disanja.On ulazi u sastav hloroplasta i samim tim ucestvuje u fotosintezi.Odrediti nedostatak cinka u vodi obicnom akvaristi na osnovu izgleda biljaka je jako tesko.U vodu se dodaje u vidu cinkovih soli u kolicinama od 0,1 mg na litar akvarijumske vode,jednom do dva puta mesecno.
BAKAR (Cu)
Ovaj element je izuzetno znacajan za procese ishrane biljaka pri cemu je vazno napomenuti da je razvitak biljaka bez njega .Istrazivanja su pokazala da baker aktivira vitamine iz B grupe,utice na obim belancevina ,ugljovodonika.Bakar stiti hlorofil od raspada i omogucava sintezu belancevina.Nedostatak bakra dovodi do pojave izbledelosti svih listova biljke i odumiru sva mekana tkiva lista.Nedostatak se kompenzuje unosenjem bakarsulfata(CuSO4 X 5 H2O)Kolicina pri dodavanju ne me preci dozu od 0,2 mg po litru.i baker se dodaje jednom do dva puta mesecno sto zavisi od kolicine biljne mase u njemu.
MANGAN (Mn)
Mangan je jos jedan element bez koga je zivot biljke nemoguc.On je veoma bitan za oksidativne procese,ulazi u sastav mnogih biljnih fermenata i ima ulogu u tkivmnom disanju.Nedostatak mangana manifestuje se u vidu pojave , na pocetku svetlih polja na tkivu lista izmedju lisnih nervatura.Nedostatak se moze kompenzovati dodavanjem kalijum permanganata(KMnO4) u vodu u kolicini od 0,1 mg na litar jednom d dva puta mesecno.
MOLIBDEN(M)
Osnovna funkcija molibdena je fiksacija azota u tkivima biljaka ,normalizacija procesa usvajanja fosfora.On ucestvuje u mnogim oksidativnim reakcijama o organizmu biljaka.Otkriti nedostatak ovoga elementa moguce je samo na osnovu slozenih hemijskih analiza.
KOBALT (Co)
On igra vaznu ulogu u procesima sinteze vitamina,narocito vitamina C.Njegov nedostatak se moze kao i u slucaju molibdena utvrditi jedino hemijskim analizama.U akvarijum on obicno ulazi preko hrane za ribe .Znatne kolicine kobalta sadrze larve Chyronomida.
GVOZDJE (Fe)
Prisustvo gvozdja u akvarijumu je od bitnoga znacaja sa stanovista biljaka .Narocito je vazno dvovalentno gvozdje koje ucestvije u tkivnom disanju.U akvarijum je pozeljno dodavati ga jednom nedeljno u vidu sulfata (FeSO4 x 7H2O) u kolicini od 0,1 do 0,2 mg po litru akvarijumske vode.Biljke kojimaq se dodaje gvozdje u ovom obliku imaju jarke boje I narocito izrazrene I bakarno obojene nove listove.

Danas se u akvaristickim radnjama mogu naci dodaci za rast biljaka mnogih svetskih firmi.Ove firme proizvode fertilizere u dva oblika: tablete,koje se stavljaju pod koren bilkjke ili u vidu reastvora gore navedenih materija koji se dodaju u vodu akvarijuma.Tecni fertilizeri se obicno dodaju prilikom redovnih zamena vode .Pri dodavanju pomenutih gotovih preparata striktno se treba drzati uputstva proizvodjaca, obzirom da, ukoliko se predoziraju mogu da izazovu ozbiljne probleme u akvarijumu.Primenom fertilizera omogucuje se biljkama koliko toliko normalno funkcionisanje u zatvorenom sistemu kao sto je akvarijum .Biljna masa se na ovaj nacin normalno uvecava a biljke imaju normalan intenzivan kolorit.



Slične Teme

Biblioteka tekstova




Slični linkovi
 

Article Rating
Average Score: 4.78
Glasova: 19


Please take a second and vote for this article:

Excellent
Very Good
Good
Regular
Bad

 

Options