Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 


Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni


Članovi:
Najnoviji: Aleksandra995
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3741

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 340
Ukupno: 340
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Coppermine
02: Forumi
03: Forumi
04: Forumi
05: Your Account
06: Forumi
07: Forumi
08: Forumi
09: Forumi
10: Coppermine
11: Forumi
12: Your Account
13: Forumi
14: Forumi
15: Coppermine
16: Your Account
17: Forumi
18: Forumi
19: Forumi
20: Coppermine
21: Forumi
22: Coppermine
23: Forumi
24: Forumi
25: Forumi
26: Forumi
27: Forumi
28: Forumi
29: Forumi
30: Coppermine
31: Forumi
32: Forumi
33: Forumi
34: Coppermine
35: Coppermine
36: Coppermine
37: Forumi
38: Forumi
39: Naslovna
40: Forumi
41: Forumi
42: Forumi
43: Forumi
44: Forumi
45: Coppermine
46: Coppermine
47: Forumi
48: Forumi
49: Coppermine
50: Forumi
51: Forumi
52: Forumi
53: News
54: Coppermine
55: Coppermine
56: Forumi
57: Coppermine
58: Forumi
59: Forumi
60: Forumi
61: Forumi
62: Forumi
63: Forumi
64: Coppermine
65: Forumi
66: Forumi
67: Forumi
68: Forumi
69: Forumi
70: Forumi
71: Forumi
72: Forumi
73: Forumi
74: Forumi
75: Coppermine
76: Coppermine
77: Forumi
78: Forumi
79: Forumi
80: Forumi
81: Forumi
82: Forumi
83: Forumi
84: Forumi
85: Forumi
86: Forumi
87: Coppermine
88: Forumi
89: Forumi
90: Forumi
91: Forumi
92: Forumi
93: Forumi
94: Forumi
95: Forumi
96: Coppermine
97: Forumi
98: Forumi
99: Forumi
100: Coppermine
101: Forumi
102: Coppermine
103: Coppermine
104: Forumi
105: Coppermine
106: Forumi
107: Coppermine
108: Coppermine
109: Forumi
110: Forumi
111: Forumi
112: Forumi
113: Coppermine
114: Forumi
115: Coppermine
116: Coppermine
117: Forumi
118: Forumi
119: Forumi
120: Coppermine
121: Forumi
122: Forumi
123: Forumi
124: Your Account
125: Forumi
126: Forumi
127: Forumi
128: Forumi
129: Forumi
130: Forumi
131: Forumi
132: Forumi
133: Forumi
134: Coppermine
135: Forumi
136: Forumi
137: Forumi
138: News
139: Forumi
140: Forumi
141: Forumi
142: Forumi
143: Coppermine
144: Forumi
145: News
146: Forumi
147: Forumi
148: Coppermine
149: Coppermine
150: Forumi
151: Naslovna
152: Forumi
153: Forumi
154: Forumi
155: Forumi
156: Forumi
157: Naslovna
158: Forumi
159: Forumi
160: Forumi
161: Coppermine
162: Forumi
163: Naslovna
164: Forumi
165: Forumi
166: Forumi
167: Forumi
168: Forumi
169: Forumi
170: Forumi
171: Forumi
172: Your Account
173: Forumi
174: Coppermine
175: Forumi
176: Forumi
177: Forumi
178: Forumi
179: Forumi
180: Forumi
181: Forumi
182: Forumi
183: Naslovna
184: Forumi
185: Forumi
186: Forumi
187: Forumi
188: Forumi
189: Coppermine
190: Forumi
191: Forumi
192: Forumi
193: Forumi
194: Forumi
195: Coppermine
196: Forumi
197: Coppermine
198: Forumi
199: Forumi
200: Forumi
201: Forumi
202: Forumi
203: Forumi
204: Forumi
205: Forumi
206: News
207: Forumi
208: Forumi
209: Forumi
210: Coppermine
211: News
212: Forumi
213: Coppermine
214: Forumi
215: Forumi
216: Forumi
217: Forumi
218: Forumi
219: Forumi
220: Forumi
221: Coppermine
222: News
223: Forumi
224: Coppermine
225: Coppermine
226: Forumi
227: Forumi
228: Forumi
229: Forumi
230: Forumi
231: Forumi
232: Forumi
233: Forumi
234: Forumi
235: Forumi
236: News
237: Forumi
238: Forumi
239: Your Account
240: Forumi
241: Coppermine
242: Forumi
243: Forumi
244: Forumi
245: Forumi
246: Forumi
247: Forumi
248: Forumi
249: Forumi
250: Forumi
251: Naslovna
252: News
253: Forumi
254: Forumi
255: Forumi
256: Forumi
257: Forumi
258: Forumi
259: Forumi
260: Forumi
261: Coppermine
262: Forumi
263: Forumi
264: Forumi
265: Forumi
266: Forumi
267: Forumi
268: Your Account
269: Forumi
270: Forumi
271: Forumi
272: Forumi
273: Forumi
274: Forumi
275: Forumi
276: Forumi
277: Forumi
278: Forumi
279: Coppermine
280: Forumi
281: Forumi
282: Forumi
283: Coppermine
284: Coppermine
285: Coppermine
286: Coppermine
287: Coppermine
288: Forumi
289: Forumi
290: Forumi
291: Forumi
292: Forumi
293: Forumi
294: Coppermine
295: Forumi
296: Coppermine
297: Forumi
298: Forumi
299: Forumi
300: Forumi
301: Forumi
302: Forumi
303: Forumi
304: Your Account
305: Forumi
306: Forumi
307: Forumi
308: Forumi
309: News
310: Forumi
311: Forumi
312: Forumi
313: Coppermine
314: Forumi
315: Forumi
316: Forumi
317: Naslovna
318: Forumi
319: News
320: Coppermine
321: Forumi
322: Forumi
323: Forumi
324: Forumi
325: Forumi
326: Forumi
327: Forumi
328: Forumi
329: Forumi
330: Forumi
331: Forumi
332: Forumi
333: Forumi
334: Forumi
335: Forumi
336: Forumi
337: Forumi
338: Coppermine
339: Forumi
340: Forumi

Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 


Posećenost
Imali smo
143743566
posećenih stranica od
January 2005
 

Novosti › Puževi u akvarijumu - rod Theodoxus

Biblioteka: Puževi u akvarijumu - rod Theodoxus Ponedeljak, 20 Jun 2005 (08:21:23) CEST
Biblioteka tekstova Postavio Octopus u (22548 puta pročitano)

Tekst napisao Octopus



Tekst napisao Octopus
Copyright © Akvaristikaonline.com
Sva prava zadržana


Bez obzira na tendenciju koja se u akvaristici javila poslednjih nekoliko godina u smislu gajenja sve većeg broja vrsta puževa u akvarijumima, njihova zastupljenost kod hobista na ovim prostorima i dalje je prilično niska. Tome verovatno dosta doprinosi pogrešno mišljenje (naročito starijih akvarista) da su puževi u akvarijumu štetočine i samim tim nepoželjni. Ovaj pogrešan stav se verovatno kod nas prenosio sa kolena na koleno i akvaristi su se veoma često dovijali na razne načine, kako da suzbiju njihovo prisustvo. Opravdanja za ovo mišljenje ponekad ipak ima. Naime, neke vrste puževa se veoma lako razmnožavaju u zarobljeništvu te kada se njihova populacija enormno uveća, oni zaista postaju problem. Em ih je ružno videti u tolikom broju, em počinju da prave probleme, od uništavanja pojedinih vrsta biljaka, pa nadalje. Odredjene vrste puževa na svom meniju, imaju mekolisne biljke i takve zasigurno trebamo izbegavati… No, odredjen broj vrsta vodenih puževa može biti itekako koristan. Puževi imaju svoju biološku ulogu u vodenom ekosistemu i ne trebamo je olako odbacivati.

Sledeće redove posvetiću jednom rodu puževa sa kojim sam se sasvim slučajno sreo još kao dečak, da ne kažem akvarista početnik. Radi se o rodu Theodoxus.

Neke vrste iz ovoga roda nastanjiju vodotoke Evrope… od Skandinavije pa sve do Sredozemlja. Mnogo godina unazad kada su nam reke bile daleko čistije, bili su daleko brojniji i u nekim ovdašnjim rekama. Upravo u tom periodu, pre više od trideset pet godina, sreo sam se po prvi put sa jednom prelepom vrstom - Theodoxus fluviatilis.


Sećam se da sam još tada iako tek dečačić imao svoj akvarijum i da je moje interesovanje za tajanstveni podvodni svet bilo veliko. Moj otac, inače veterinar i akvarista (koji me je ovim hobijem i zarazio) trudio se na sve načine da me upozna sa svetom pod vodom, njegovima zakonitostima i tajnama. U to podvodno vaspitanje osim akvarijuma koji su oduvek bili prisutni u našem domu, ulazili su i redovni odlasci na mnoge naše reke. Pecanje i duge šetnje duž obala za mene kao klinca su bili nezaboravni doživljaji. Otkrivao sam lagano, korak po korak jedan divan svet kome se I danas kada posao I obaveze to dozvole, sa istom strašću vraćam. Upravo na jednom od tih dečačkih pecanja kada je riba bedno radila a ja onako nezadovoljan šetkao obalom, u plićaku jedne naše velike reke primetio sam male interesantne spodobe. Sitne tamne pužiće, neobičnog oblika i još neobičnije boje. Bili su veličine od svega nekoliko milimetara, tamne skoro crne ljušture sa belim pegicama. Odmah su privukli moju pažnju. Kratko sam ih ispitivao pogledom, ubrzo nakupio nekoliko njih u šaku i otrčao do oca sa onim čuvenim pitanjem…
“Tataaa, tataaa… Šta je ovo? „
Od oca sam retko dobijao odgovor koji je usledio.
„ne znam, nisam ih do sada vidjao…raspitaćemo se.“

Ostatak dana je protekao u iščekivanju odlaska kući jer sam čvrsto rešio da ponesem nekoliko pegavih oklopnika za svoj akvarijum. Nije pomagalo ubedjivanje od strane oca i priča da je to što želim veoma rizično po ostale stanovnike moga akvarijuma. Ja sam rešio i tačka.

Sakupio sam nekih dvadesetak komada u onu čuvenu zelenu flašu od Knjaz Miloš vode i celim putem do kuće držao moje nove ljubimce u krilu. Bio je jako topao dan i ni danas, posle toliko godina, mi nije jasno kako su uopšte preživeli do kuće. A preživeli su putovanje svi do jednog.

Stigavši kući bućnuo sam ih odmah u akvarijum i svakog sledećeg dana brižno prebrojavao. Na žalost odredjeni broj njih nije preživeo tu bezobzirnu dečiju torturu prebacivanja iz prirode u zarobljeništvo. Za utehu ostalo je ipak par pužića. Neki od njih zadržali su se dosta dugo a ja sam brojno stanje dopunio prvom prilikom već sledećeg leta. Ovaj put ne tako brzopleto već, uz brižno prilagodjavanje na uslove u mom akvarijumu. Ovoga puta žrtava je bilo manje. Iz godine u godinu brojnost u akvarijumi im se lagano smanjivala a ja je opet, kada se ukaže prilika, dopunjavao sa po par novopridošlih. Primetio sam još tada osim što se teško prilagodjavaju da ih ne interesuje mnogo hrana koju su konzumirali drugi puževi, a da tamo gde ima njih algi gotovo da nema. Ni slutio nisam da sam zapravo naleteo na sveti gral akvarista, kada je u pitanju borba protiv algi.

Bila je to dakle prva vrsta iz famili je Neritidae sa kojom sam se sreo. Domaća a uz sve to nadasve lepa. Dugo je ona za mene ostala neidentifikovana... To je period kada knjiga koje bi mi pomogle u identifikaciji jednostavno nije ni bilo. Tek sa studentskim danima saznao sam o kojoj se vrsti radi. Nekoliko komada odneo sam svom profesoru koji mi je predavao beskičmenjake a pošto ni on nije bio sasvim siguran o kojoj se vrsti radi, identifikovali smo ih uz pomoć knjiga. Sećam se da sam prelistao gomilu literature iz one čuvene biblioteke na Biološkom fakultetu, u kojoj sam redovno visio kad god mi je bio potreban odgovor na neko pitanje.
Tada u studentskim danima, imao sam i prvi podmladak ovih puževa. Istina sasvim slučajno su se razmnožili sami od sebe. Taj dogadjaj me je naveo da se malo više raspitam o njima što mi je pomoglo da danas uspešno uzgajam na hiljade ovih mališana. Kao profesionalac pre nekoliko godina registrovao sam se i kao uzgajivač ove ugrožene vrste. Zašto kažem ugrožene… Brojnost populacija ovih mališana u poslednje vreme se do te mere smanjila da su u većem broju zemalja Evrope na listi ugroženih vrsta. Svake godine kao dug prirodi i kao moje lično iskupljenje prema onim jedinkam koje sam još kao klinac sakupio samoinicijativno u prirodu pustim par stotina... Uvek na lokaciju za koju sam siguran da ih je nekada bilo. Da ostanu tu za neka nova pokoljenja i obraduju možda još nekog mališana, koji poput mene bude naleteo na njih.

Da se ipak iz ove nostalgične priče vratimo u sadašnjost. Pomenuti puževi pripadaju familiji (Neritidae). Tropski članovi roda Neritina ove familije su nedavno stekli veliku popularnost među akvaristima zbog vrlo interesantnog izgleda. Svi pripadnici roda Neritina prilično dobro jedu alge a da pritom ne oštećuju vidno biljke sa kojih ih uklanjaju. Ova osobina ih čini dostojnim poštovanja od strane akvarista. Nažalost, tropske neritine se veoma teško mogu razmnožiti u akvarijumu i to je kod običnih hobista u principu nemoguća misija. Ta činjenica je uslovila da se one moraju uvoziti a samim tim im je i cena dosta visoka.

Theodoxus fluviatilis - Naš puž o kome sam gore pisao ne pripada rodu Neritina, i pripadnik je kao što već rekoh roda Theodoxus. Zajedno oba roda pripadaju familiji Neritidae. Theodoxus fluviatilis je na žalost sve redji gost naših vodotoka. Sve veća zagadjenja reka doprinela su da populacije postaju sve manje a u nekim Evropskim zemljama je do te mere ugrožen da je stavljen na listu ugroženih vrsta. To će biti i razlog zašto u ovom tekstu neću imenovati mesta gde sam kod nas sve nalazio ove simpatične algoždere. Osim ove vrste kod nas se mogu naći još neki pripadnici roda Theodoxus i to su najčešće vrste Theodoxus danubialis, Theodoxus euxinus i Theodoxus transversalis. Sve tri vrste sam gajio i gajim i danas. O njima nešto više malo kasnije a sada da se vratimo na fluviatilise.

Ipak... Pre nego što se posvetimo njima, možda je bolje reći nekoliko reči o samoj Familiji Neritidae. Ova familija puževa (Gastropoda) odnosi se na red starih puževa do Archaeogastropoda, čiji su članovi neki od najprimitivnijih mekušaca u podklasi (Prosobranchia). Većina Prosobranchia žive u morima, ali neki su se prilagodili životu u bočatom i slatkim vodama, Konačno, neke vrste su se opredelile za amfibijski način života! Članovi familije Neritidae su otišli dovoljno daleko u svom razvoju od najprimitivnijih članovi Archaeogastropoda, mada su zadržali neke karakteristične osobine tih puževa (postoje dva atrijuma).

Dakle, skoro sve Neritidae žive u morima ili poluslanim vodama. Sam Theodoxus fluviatilis se životu u slatkoj vodi prilagodio veoma davno - pre oko 400.000 godina. Međutim, on izgleda nije ostavio u potpunosti slanu vodu te se prema nekim izvorima može naći na lokacijama čiji salinitet iznosi i do 5 ‰

Neki podaci govore da je T. fluviatilis počeo kolonizaciji Europskih voda iz regije koja obuhvata južnu Ukrajinu, Rumunju i Mađarsku.

Zanimljivo je širenje ovih puževa Evropskim rekama u prošlosti i činjenica da ih radovi starih biologa ne navode kao stanovnike pojedinih mesta na kojima ih danas ima. Mesta na kojima se danas mogu sresti karakteriše prilično niska gustina naseljenosti. Ako imamo u vidu uz to i njihove male dimenzije jasno je zašto su oni i danas slabo poznati kod nas. Ponekad se mogu primetiti i iznad površine vode.

U svakom akvarijumu u koji sam ih ubacio ubrzo bi se počeli i razmnožavati – Trudio sam se da akvarijume naseljavam samo puževima koji su se izlegli u zarobljeništvu. Oni iz Prirode uvek su se pokazivali kao daleko nežniji i uvek bi bilo gubitaka. Omiljena mesta u u akvarijumu su - staklo, krupnije kamenje , filter, a najmanje – podloga i biljke. Na tim mestima teodoksusi vredno stružu alge i organski sloj-detritus. Na tim mestima Theodoxus fluviatilis odlaže i jaja. Možete ih uočiti na zidovima akvarijuma, kamenju i drugim tvrdim predmetima. Često, ženka polaže jaja na sopstvenoj ljušturi ili ljušturi drugih vrsta puževa. Međutim, nisam primetio njihova jaja na biljkama. Možemo reći da Theodoxus fluviatilis polaže jaja na čvrste objekte! Valja napomenuti da su Theodoxus fluviatilis – heteroseksualni.
Valja napomenuti da su im glavni izvor hrane u prirodi dijatome alge, čiju ljusku razbijaju trljanjem o tvrdu podlogu, a zatim ih pojedu.

Jaja puževa iz familije Neritidae pa i teodoksusa se dosta razlikuju od jaja, hobistima poznate većine puževa. Jaja su zatvorena u nekoj vrsti kapsule. Dakle ono što nama izgleda kao jedno jaje, zapravo je kapsula s jajima. Kapsula je ovalnog oblika dimenzija oko 1 do 1,2 mm. U početku, kapsula je mekana, bela. Postupno se stvrdnjava i postaje žućkasto smeđe boje. U kapsulama Theodoxus fluviatilis po nekim podacima može se naći do 100 jaja. Obično se samo jedno jaje razvije u novi život - Ostatak će služiti kao jedina hrana za taj embrion.
Kod Nerita različite populacije imaju različite veličine kapsula i broj jaja u njima. Veličina kapsula i broj jaja kod slatkovodnih vrsta je veća nego kod slanovodnih. Sazrevanje jaja Theodoxus fluviatilis traje oko 4-8 nedelja. Kao rezultat toga, kapsula jer neprimetno pretvara u minijaturnog puža. U akvarijumima, gde je temperatura prilagodjena tropskim organizmima, što znači dosta viša nego u prirodi veći deo godine, Theodoxus fluviatilis odlaže jaja u određenim intervalima cele godine. U prirodi se to dogadja samo u toku leta. Obično, ženka polaže više kapsula s jajima u neposrednoj blizini. Nisam snimio mnogo kao jaje sazrijeva u kapsulu na temperaturi između 20-30 stupnjeva, ali nakon par mjeseci nakon sadnje u akvariju odraslih su gledali mladog ulitochek. Theodoxus fluviatilis raste prilično sporo u odnosu na većinu akvaristima poznatih puževa. Neki od nama poznatih puževa kao : Planorbis corneus , puževi iz familije Physidae i Melanoides sp. daleko brže rastu i sazrevaju. Sa moje tačke gledišta to je dobro, jer nikada nećete doći u situaciju da će vam se ovi puževi prenamnože i da ćete ih morati povremeno loviti te odstranjivati iz akvarijuma, kao neke napred navedene vrste


Držanje ovih puževa ne predstavlja naročito veliki problem ali daleko od toga nemaju odredjene zahteve. Ono što je po meni najveći problem je verovatno prilagodjavanje, ukloliko se uzimaju iz prirode, jer se odredjeni broj jedinki gotovo uvek izgubi. Stoga sam i odlučio da ih počnem uzgajati pre koju godinu. Stopa prirasta populacije u akvarijumu, u principu zavisiće najviše od raspoloživih količina hrane. Stoga je poželjno ne čistiti od algi barem zadnju stranu akvarijuma. Takodje je veoma bitno i ne prenaseliti akvariijum puževima, jer će u suprotnom sve alge biti brzo pojedene a populacija potom osudjena na gladovanje pa i smrt. Neka najpreporučljivija gustina naseljenosti koja će uz dovoljno hrane imati tendenciju ka uvećanju populacije je 10 do 20 jedinki na 100 l vode. Veličina akvarijuma nije naročito bitna i mogu se uspešno držati i u malim akvarijumima, od svega nekoliko litara. Po par komada ovih puževa uspešno sam držao i u svojim nano akvarijumima od svega litar dva. Bez ikakve filtracije. Uz obilje hrane mladi puževi će ubrzano rasti, te će doći do svoje maksimalne veličine, za značajno kraći period nego u prirodi. Sama temperatura pri tome ne igra neku veoma važnu ulogu. Sa uspehom sam ih držao na temperaturama od 15 do 30 stepeni. Mnogo bitnije od temperature je održavati vodu željenog kvaliteta a sa te strane ovi puževi imaju odredjene zahteve. Najviše im odgovara neutralna do blago bazna voda od 7- do 8,5 pH (idealno bi bilo izmedju 7,5 i 8,5 pH). Dakle kao i većina puževa, oni vole blago alkalnu sredinu. Poželjno je da tvrdoća vode bude veća od 10 GH mada je idealno izmedju 15 i 25 GH. KH ne treba da je manji od 5 mada je bolje da je oko 10 do 15. U mekim vodama sa niskim KH i pH ovi puževi se ne osećaju dobro i veoma kratko žive. U kiseloj sredini dolazi do pojave erozija na oklopu a nisu retki slučajevi masovnih ugibanja pri naglom padu pH. Kao što sam već pomenuo tolerisaće radije poluslanu vodu nego meku i kiselu. Shodno tim zahtevima nisu idealan stanovnik mekovodnih biljnih akvarijuma u koje se dodaje CO2 u velikim količinama. U takvim uslovima ljušture im se najpre počnu topiti a zatim sledi gubitak jedinki jedna, po jedna. Vole vodu bogatu kiseonikom i blago strujanje. Ne tolerišu veća zagadjenja.


Ljušture vrste Theodoxus fluviatilis

Sa postavljenih fotografija se da primetiti da ljušture ovih puževa imaju poluloptast ili preciznije rečeno polujajast oblik. Ljuštura je vidno debelih zidova. U visinu odrasli primerci mogu biti od 4.5-6.5 mm, a u dužinu mogu narasti 6-10 mm. Sretao sam i primerke većih dimenzija ali samo u prirodi. U akvarijumima zavisno od ishrane, neki maksimum u rastu je 9 mm.

Obojenost ljušture može biti različita – Ovi puževi najčešće imaju svetle do bele mrlje, poput pegica, na tamnoj osnovi. Postoje tri glavne vrste mrlja. Sam izgled zavisi od različitih parametara sredine u kojoj žive. Osnovna boja ljušture može biti crna, ili tamno smeđa ali se mogu sresti i daleko svetliji primerci kod kojhih je osnova maslinasta. Bele tačkice mogu biti različitih oblika,čak se javljaju šare u vidu vrludavih linija. Retko se mogu sresti primerci koji su potpuno tamni bez šara ali i toga ima. Pre izvesnog vremena došao sam do primeraka koji potiču iz Grčke, čija osnova je za razliku od naših primeraka tamno crvena do bordo. Nadam se da ću u skorijoj budućnosti i njih razmnožiti u većim količinama poput klasičnih fluviatilisa, kako bi i ovi varijeteti, bili dostupni ostalim hobistima sa ovih prostora.

U umerenoj klimi zavisno od godišnjeg doba puževi različito rastu i o tome se može suditi na osnovu karakterističnih linija rasta, koje su uzrokovane neujednačenim rastom ljušture u različitim periodima godine. U akvarijumu je puž izložen konstantno istim uslovima te se ove linije ne formiraju. Theodoxus fluviatilis živi relativno dugo. Iz moga iskustva to je oko 2 godine, mada sam u literature sretao podatke da može živeti i pune 3 godine!

Od drugih vrsta koje nastanjuju teritoriju Srbije akoje sam već pominjao napred u tekstu osvrnuću se ukratko na svaku.

Theodoxus euxinus - kao Theodoxus fluviatilis može izdržati salinitet od 5 ‰ nastanjuje slatke vode ali i ušća reka u mora. Zahvaljujući jednom akvaristi i dugogodišnjem prijatelju iz Odese, došao sam u posed i ove vrste. Populaciju od svega 30 puževa koje sam dobio od njega uspešno održavam. Redovno se razmnožavaju te je trenutno populacija znatno uvećana . Sledeće godine planiram da i sa njima poput fluviatilisa ostvarim neku masovniju produkciju.

Theodoxus danubialis - Ovaj puž živi u Dunavu i pojedinim Evropskim rekama. Ima nešto veću ljušturu od fluviatilisa. Naraste 9-14 mm a na svetloj osnovi ljušture uočavaju se tamnije cik-cak linije. Kao i Fluviatilis i on je izvanredan algar i može se razmnožavati u zarobljeništvu. Ciklus im je veoma sličan. Ja ih već nekoliko godina unazad uzgajam kako u akvarijumima tako i van akvarijuma. Masovno ih razmnožavam u betonskim bazenima, namenjenim za letnji uzgoj pojedinih vrsta riba. Uzgojem u bazenima sam postigao daleko veću produkciju nego u akvarijumima zbog obilja hrane.

Ako bih trebao, nekogkog od pripadnika roda theodoxus naročito da preporučim hobistimma, onda je moj izbor definitivno na ovoj vrsti. Sa jedne strane zahvaljujući šarenim ljušturama veoma su atraktivni a sa druge i neznatno krupniji od recimo fluviatilisa. Ipak, ono što je najbitnije ova vrsta nije tako zahtevna kao fluviatilis. Daleko su otporniji na promene parametara i niske vrednosti nitrata koje fluviatilis ne toleriše. Takodje, danubialisi su tolerantniji na ubacivanje CO2 u biljnim akvarijumima i niže vrednosti KH te se uspešno razmnožavaju i u nešto mekšoj vodi.




Ljušture vrste Theodoxus danubialis

Theodoxus transversalis - Ova vrsta je verovatno najredja kod nas i nalazio sam ih u veoma malim kolonijama u pojedinim rekama južne Srbije. Mislim da je nešto nežniji od gore pomenutih vrsta i manje produktivan od Fluviatilisa. Samim tim teže se i održava u akvarijumu. Oklop je 6 mm u visinu i 8 mm u širinu. Boje je olovno sive do žute, s tamnim spiralnim linijama. Na ovim prostorima sa moje tačke gledišta ovo je veoma ugrožena vrsta.


Ljušture vrste Theodoxus transversalis

Svi Teodokususi, (kao i mnogi drugi akvarijumski puževi) imaju poklopac ljušture. On se nalazi na zadnoj strani stopala i po povlačenju puža u ljušturu, zatvara otvor ljušture. Vredi reći takodje i da pripadnici ovoga roda imaju škrge.

Ja ne mogu suditi je li to istina ili ne, ali na osnovu nekih prepiski i tekstova na koje sam naišao, verovatno nisam jedini koji je primetio odredjenu pravilnost u ponašanju Teodoksusa. Neki tvrde da je ovo svojstveno svim neritidama uključujući i neke morske vrste. Radi se o osobini da svi imaju" Home "područje. To znači da puževi nisu slobodne lutalice već imaju dom na kome bi se vratili svaki dan nakon ispaše algi. Neke jedinke sam da bi ovu što sam primetio sebi dokazao, obeležavao lakom za nokte i definitivno se većina njih, posle aktivnosti vraća na odredjeno mesto, koje možemo nazvati njegovim domom. Takodje sam primetio da su aktivniji noću.

Družeći se sa njima veom dug niz godina, sasvim sam siguran da vreme za Teodoksuse u akvarijumu tek dolazi, ne samo kod nas već u svetu uopšte. Osim jedinstvenog kolorita ljušture kojim plene hobiste oni su neumorni radnici u suzbijanju većeg broja vrsta algi. Spreman sam da potvrdim da su kao tamanitelji algi bolji od pojedinih tropskih vrsta. Karakteriše ih slaba produktivnost i ona uslovljava da se praktično nikada neće prenamnožiti u akvarijumu kao neke druge vrste. Sa druge strane za razliku od velike većine srodnika iz familije Neritidae oni se ipak mogu razmnožavati u akvarijumu. Jedino što meni lično smeta su možda bela jajašca rasuta na pojedinim mestima u akvarijumu a koja ukoliko se radi o postavci za fotografisanje ili takmičenje, mogu donekle kvariti sliku.

Na kraju ove priče reći ću i nešto apropo sakupljanja ovih pužića iz prirode sa pojedinih lokacija u cilju trgovine. Primetio sam da se u nekim zemljama naročito Ukraini, Rumuniji a donekle i Rusiji prodaju jedinke sakupljene u divljini. Ne bih želeo da se tako nešto desi i kod nas. Stoga, ponoviću još jednom u ovom tekstu namerno nisam pominjao gde se sve mogu naći. Neke vrste su čak u pojedinim zemljama zaštićene. Takodje, ne zaboravite da se ponekad veoma teško prilagodjavaju (bez obzira sa koje se lokacije donesu). Čak i da ih ima dosta u prirodi (što nikako nije slučaj) greh je odredjeni broj onih jedinki koje neće prihvatiti uslove u zarobljeništvu, osuditi na smrt.
Uvek moramo imati u vidu da smo mi akvaristi na neki način i mali ekolozi koji voleći ovaj hobi, moraju voditi računa o prirodi koja nas okružuje. Na pojedinim lokacijama populacije Teodoksusa su toliko male da je najbolje ne dirati ih.






Slični linkovi
 

Article Rating
Average Score: 0
Glasova: 0

Please take a second and vote for this article:

Excellent
Very Good
Good
Regular
Bad

 

Options