 |
 |
Sadržaj:
|
 |
 Naslovna Octopus Databaza Komunikacija Pretraživanje
 Bolesti riba
|
Poslednjih 10 poruka
|
|
|
Sekcije - tekstovi
|
|
|
Posećenost
|
|
Imali smo 128960183posećenih stranica od January 2005
|
|
Novosti › Botia(chromobotia) macracanthus - slatkovodni klovn |
|
|
Biblioteka: Botia(chromobotia) macracanthus - slatkovodni klovn |
Subota, 09 Jul 2005 (18:01:09) CEST |
|
Postavio Octopus u (10857 puta pročitano)
Ovaj članak objavljen je u časopisu Pet planet br. 8
Po najnovijoj anketi Engleskog časopisa “ Practical fish keeping “ Botia macracanthus je najpoželjnija odnosno najpopularnija akvarijumska riba na teritoriji Velike britanije. Svaki akvarista koji je bar jednom imao prilike da malo duže posmatra ove nestašne vragolane u akvarijumu, svakako razume zašto su se čitaoci ovog poznatog akvarijum magazina opredelili baš za ovu ribu.
Ovu vrstu naučno je prvi opisao Bleeker daleke 1852 godine pod imenom Cobitis macracanthus. Ime Botia macracanthus postalo je zvanicno ime za ovu vrstu 1989 godine . Ovo ime potiče od grčke reči macros što znači veliki i latinske reči acanthus sto znači trn. Sam prevod imena upućuje na postojanje 2 trnolika izrastaja nešto ispred oka a iznad nosnih otvora. Pomenuti trnoliki izraštaji su odlično oružje kojima se ova vrsta služi u eventualnoj opasnosti i slucčajevima ugrožavanja od eventualnih nasilnika. Ove trnolike izraštaje botie izbacuju u slučaju opasnosti i zbog toga nemojte nikada ove ribe hvatati golim rukama. Bol izazvan ubodom je prilično jak .
Od maja meseca ove godine, postoji tendencija pokrenuta od Dr.Maurice Kottelat sa nacionalnog univerziteta u Singapuru da se ova vrsta svrsta u zaseban rod Chromobotia. Do danas o ovoj mogućoj izmeni nema mnogo podataka (sem nekoliko članaka u eminentnijim svetskim casopisima) Te nisam siguran da li je ovaj novi naziv zvanično u nauci jos uvek priznat. Ipak obzirom da je od ovoga predloga prosšlo vrlo malo vremena nemojte se iznenaditi ako u nekoj bliskoj buducćnosti ovu vrstu nadjete i zvanicčno pod novim imenom. Novo-predlozeno ime Chromobotia poticče od grcčke recči chromo sto znači boja a recč botia poticžče od regionalne Azijske reči koja označava vojnika-ratnika, što bi se u slobodnom prevodu moglo prevesti kao obojeni ratnik. U slučaju zvaničnog priznavanja novog imena roda jedini pretstavnik ovoga roda (Chromobotia) bila bi upravo ova vrsta.
Pripadnike ove vrste karakteriše bledo narandžasta osnova na kojoj se nalaze tri debele uzdužne crne štrafte dok su peraja uglavnom crveno obojena. Postoje izvesne varijacije u izgledu u zavisnostoi od geografske pripadnosti ali diskusija na ovu temu izlazi iz okvira hobističke akvaristike. Ipak ja ću pomenuti samo neke osnovne razlike. Primerci koji nam dolaze sa Sumatre imaju sva peraja crveno obojena dok se na njihovom telu može primetiti blago srebrnast odsjaj. Primerci sa Bornea imaju uočljive crne mrlje u centru takodje crveno obojenih peraja. One ribe koje nam dolaze sa prostora zapadnog i centralnog Kalimantana podsećaju izgledom na ribe sa Sumatre ali je njihova crvena boja daleko intenzivnija. Ova pojava tesno je vezana za visoku koncentraciju huminskih i taninskih kiselina u vodama odakle potiču. Ribe mogu narasti u prirodi i do 40 cm mada u akvarijumima rastu obično svega 15 – 20 cm. Što se tiče dužine života prilično su dugovečne i postoje podaci o primercima extremno dugo držanim u zarobljeništvu i do 40 god. Ove ribe polno sazrevaju u uzrastu od oko 4,5 god kada dostizu duzinu preko 20 cm . To kasno sazrevanja je povezano sa malim brojem pokusaja mresta u zarobljeništvu. Kada se ovoj činjenici doda i zabrana exporta krupnih primreraka od strane Indonezanskih vlasti sasvim je jasno što se u literaturi navodi kao vrsta koja se ne mresti u zarobljenistvu. Ipak uspešnih pokušaja je bilo primenom hormona u ranijem periodu ali se komercijalna proizvodnja još uvek ne obavlja. Još uvek su ribe izlovljene u divljini najjeftinije .
Zahvaljujući svom izgledu ova riba je na Engleskom govornom području dobila ime clown loach jer veoma podseća na masku klovna. Medjutim opravdanost ovog imena leži i u njenom ponašanju. Naime manja grupa ovih riba, ne retko odigraće po koju komičnu predstavu pred očima svoga vlasnika.
Makrakanta kako je kod nas hobisti popularno zovu potiče iz voda Indonezije(Sumatre,Bornea). U prodavnice širom sveta ove ribe dolaze iz velikih sabirnih centara u kojima se prikupljaju primerci ulovljeni iz prirode. U toku godine u ovim područjima se izlovi i exportuje u svet više od 20 000 000 primeraka ove vrste. Pomenuta brojka najbolje govori koliko je ova riba u akvarističkom svetu zapravo popularna.Tokom sezone kiša odnosno sezone nabujalih voda u ovim područjima se odvija mrest odraslih primeraka ove vrste .Za komercijalnu akvaristiku najzanimljivije su mlade ribe u veličini od 3 – 10 cm. Obzirom da jako mlade ribe imaju izuzetno veliki prirast (veličina moze biti i duplo uvećana u periodu od 7 dana ako su uslovi idealni.) razumljivo je što se ove ribe izlovljavaju jedan prilično kratak period u toku godine. Takodje je u vezi sa izlovom i izvozom interesantan podatak da Indonezija ne dozvoljava izvoz primeraka vecih od 10 cm. Na ovaj način vlada Indonezije štiti ovu vrstu i sprečava da dodje do eventualnih preteranih izlova , čime bi opstanak matičnog materijala u prirodnim staništima bio ugrožen. Krupni primerci ovih riba se u postojbini često mogu sresti na trpezama lokalnog stanovnistva i važe za jako ukusan obrok, što ce verovatno mnoge njihove ljubitelje zgroziti.
Metoda hvatanja u periodu kada su mlade ribe dovoljno male a samim tim i interesantne za export je prilicno originalna i mene lično je oduševila u smislu ljudske dosetljivosti. Sama metoda je veoma jednostavna i zasniva se na osobini ovih riba da se sakrivaju, odnosno zavlače u šupljine i pukotine na koje naidju u svojim prirodnim staništima. Osnovni alat za lov su bambusove stabljike koje su perforirane, odnosno na kojima su izbušene mnogobrojne rupice. Kada se perforirani bambusovi štapovi potope u reku, kroz ove rupice mlade ribice se uvlače u unutrasnju šupljinu bambusovih stabala. Nije na odmet napomenuti da od veličine izbušenih rupa zavisi i veličina potencijalnog ulova te da se na taj način donekle i vrsi sortiranje riba po veličini. Lokalno stanovništvo koje se bavi lovom ovih riba mnoštvo ovako napravljenih bambusovih stabala potapa u vodu i jedini zadatak im je da posle izvesnog vremena pomenute alatke izvade iz vode te istresu ulov u posude sa vodom. U ovim posudama ih čuvaju do dolaske ljudi koji se bave trgovinom i koji ih za sitne pare otkupljiju od njih. Dalje mlade ribice idu u velike sabirne centre a odatle na put do prodavnica u raznim delovima sveta Ceo ovaj postupak od samoga lova, preko boravka u sabirnim centrima, pakovanja za put i transporta je prilično stresan po mlade ribe. Na mnogim exportnim centrima napravljena su i mini odgajališta gde se ulovljene male ribe dalje odgajaju, kako bi kasnije kad postanu nesto krupnije, zapravo skuplje prodale.
Temperatura koju ove ribe zahtevaju za uspešno držanje u akvarijumu varira od 25° C do 30 ° C. Preferiraju nešto mekšu vodu a pH koji im najviše odgovara krece se od 6 – 7. Pri nabavci ovih riba nekoliko osnovnih činjenica treba ipak imati u vidu. One se najbolje osećaju u zajednicama od nekoliko primeraka iste vrste (5 pa naviše ) i stoga nikada ne kupujte samo jednu ribu. Takodje ne vole male akvarijume (najbolje od 100 l pa naviše ) te ih nemojte nabavljati ukoliko vaš akvarijum spada u ovu kategoriju. Primerci ove vrste osudjeni na mali prostor vam nikako neće pružiti potpuno zadovoljstvo već samo razočarenje. Obzirom da potiču iz brzih i jako čistih vodotoka dzungla Indonezije u akvarijumima im je potrebno obezbediti protok upotrebom motornih filtera. Sama filtracija je veoma bitan faktor jer ove ribe ne podnose ni male količine organskih materija u raspadu kao i povećane koncentracije azotnih jedinjenja koje ovaj organski raspad neminovno uzrokuje. Shodno napred pomenutom pozeljno je vršiti nedeljnu izmenu ¼ do 1/3 obima vode kako bi se nagomilavanje azotnih jedinjenja sprečilo i kako bi se koliko toliko voda održavala što čistijom.
Ove ribe nikako nisu za početnike. Vole da se skrivaju te im je potrebno obezbediti nekoliko pećinica – skrovista u kamenju ili mangrovim panjevima. Neki akvaristi u ovu svrhu upotrebljavaju najrazlicitije materijale medju kojima prednjače razne drangulije od gline ne retko prilično kičaste. Moj stav u ovom pogledu je da prilikom formiranja akvarijuma imate za cilj da on predstavlja što verniju kopiju prirodnog habitata te je u ovu svrhu poželjnije koristiti prirodne materijale kao što su kamen,panjevi i sl. Veoma su druželjubive ribe i mogu se držati sa velikim brojem riba koje imaju slično ponašanje, Za Makrakante je karakterističan tzv “Dither” efekat koji se odnosi na ponašanje a koji je najlakše opisati na sledeći način. Recimo da poveća grupa riba miruje skrivena u improvizovanoj pećinici akvarijuma i da jedna od njih proviruje glavom napolje. Kada pomenuta riba proceni da je vazduh cist tj. da nema neke potencijalne opasnosti ona kreće napolje iz sklonista a sve ostale ribe ubrzo slede njen primer.Isto tako dovolno je da samo jedna riba iz grupe namiriše opasnost i da se ustremi ka skloništu, ubrzo će se i sve ostale strmoglaviti bez dvoumljenja za njom. Još jedna karakteristična osobina ovih riba se ogleda u tome što za vreme odmaranja zauzima “ležeci”položaj na boku. Ova njihova osobina obično kod većine akvarista novajlija izaziva najčescće zabrinutost ali u ovakvim situacijama brizi nema mesta. Nije ona mrtva – jednostavno se odmara.
Pogrešno je mišljenje da se ove ribe mogu držati sa teritorijalnim i agresivnim vrstama.Istina takve ribe ih ne mogu povrediti jer će ubrzo upoznati efikasnost njihovog odbrambenog oružja skrivenog nešto ispred očiju ali makrakantama bez obzira na tu činjenicu ovakvo okruzenje nece prijati. U ovom pogledu najcesće greše mnogi odgajivači ciklida koji zahvaljujuci savetima neobaveštenih trgovaca osudjuju ove ribe na večiti oprez i strepnju za goli život, Umesto da im obezbede bezbrižan prostor za igru u kome njihove vragolije dolaze do izražaja ovakvi akvaristi ih osudjuju najčesčće iz neznanja na doživotnu patnju.
Takodje je pogrešno gledati na makrakante kao na ribe dna jer ukoliko su bezbrižne one će se kretati kroz sve slojeve akvarijuma.Takodje će rado uzimati hranu kako sa povrsine tako i sa dna. U pogledu ishrane mali primerci (do 10 cm) nisu naročito zahtevni i ukoliko su zdravi uzimaće sve ponudjene vidove hrane. Nešto probirljiviji su jako krupni primerci. Krupni primerci preko 15 cm su karnivore i nece se ustručavati da vam pojedu sitne ribe ukoliko mogu da ih ulove. Makrakante obožavaju puževe na svom meniju te se ne retko koriste za kontrolu populacije puževa u akvarijumu. Interesantna je činjenica da ih obično ne unište sve, već u životu ostave par jedinki koje im mogu kasnije, ostavljanjem potomstva obezbediti nove poslastice.
Kada se prilagode uslovima u novom akvarijumu makrakante nisu naročito nežne ribe ali treba imati u vidu da su osetljive na bilo kakve promene u svom okruženju, od naglih promena kvaliteta vode do promena u samom iygledu životne stredine..Scenogrfski materijal akvarijuma poželjno je stoga ne menjati. Ribe su prilično podložne stresu te nepotrebna hvatanja i i eventualna premeštanja treba izbegavati.
Jedna od stvari na koju su ostljive je i parazit Ichtyophtyriys . Ukoliko primetite male bele tackice na perajima i telu riba odmah upotrebite lek koji suzbija ove male napasnike ali budite oprezni. Ove ribe preko koze veoma lako iz spoljasnje sredine –vode , usvajaju u njoj rastvorene hemijske materije .Shodno tome prilikom lečenja se uvek savetuje upotrebljavati polovinu propisane doze. Ovaj savet treba slediti pri tretiranju svih riba bez krljusti kao i velikog broja riba iz porodice tetri. Odsustvo krljusti uslovljava i osetljivost na so te istu nije pozeljnio dodavati u akvarijum u kome obitavaju takve ribe .Prilikom lecenja upotreba soli je takodje isključena. Ukoliko pristupite lečenju kuhinskom solju stavljate se na stranu parazita i omogućavate mu da mnogo lakše ubije vasu ribu.
Što se razmnožavanja u zarobljenistvu tiče pomenuo sam već da to nije nemoguca misija kao što većina iz akvarističke populacije ipak misli. Bilo je do sada rezultata i na tom polju mada makrakante spadaju u onu magičnu grupu riba koje je teško mrestiti. Ovoj činjenici doprinosi i obavezna upotreba hormona kao i obezbedjivanje odgoverajućih mresnih uslova što zasigurno izlazi iz hobistickih okvira i iziskuje izvesnu stručnost na više polja. U ovome naročito prednjače Ruski i Ukrainski naučnic i- akvaristi koji su najverovatnije i prvi razmnožili ove ribe veštačkim putem. Izvesna količina ovako proizvedenih riba dolazi upravo iz ove dve zemlje u akvarističke prodavnice Evrope.
Cena ovih riba kada stignu do krajnjeg odredišta na svom mučnom putu od majke reke, do vaše lokalne prodavnice prilično je porasla što je uslovljeno troškovima transporta, carina i sl ali malo jato ovih riba vredi svakog dinara datog za njih . Njihove ludorije u vašem akvarijumu i osmeh koji su u stanju da vam izmame nemaju cenu.
Na kraju bih zamolio sve potencijalne vlasnike ovih riba da nikada ne zaborave činjenicu da su ove ribe ljudskom rukom grubo otrgnute iz prirode. Nemojte ih uzimati, odnosno kupovati ukoliko niste u stanju da im obezbedite u gornjem tekstu pomenute uslove. U suprotnom doprinećete njihovoj patnji koja započinje ulaskom u izbušene rupice na nekom bambusovom štapu, negde daleko na istoku..
|
|
|
poslednje postavljene
|
|
|
po slucajnom redu
|
|
|
Slični linkovi
|
|
|
Article Rating
|
|
Average Score: 4.2
Glasova: 10
|
Options
|
|
|
|
Najnoviji: Aleksandra995
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3741
Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 257
Ukupno: 257
Posetioci:
Više o tome Biblioteka tekstova
