Postavio Octopus u (10705 puta pročitano)
Tekst i fotografije: Peca
Kada govorimo o živoj, uzgajanoj hrani u akvaristici, prva misao nam je svakako artemija. Stni račići koje je većina nas uzgajala i pružala ribama kao prvu hranu za mlađ. U pitanju su primitivni organizmi koji pripadaju klasi crustacea. Smatra se da postoje zadnjih sto miliona godina. Poznati su po engleskom nazivu „Brine shrimps“ ili „Sea Monkeys”. Mogu da se nađu gotovo svuda u svetu u slanim vodama koje se nalaze dublje u kopnu. U morima ne opstaju zbog prisustva velikog broja predatora. Mogu da žive u vodi nekolika puta slanijoj od morske, kao i u vodi koja ima koncentraciju jedne desetine morske. U slanim jezerima u kojima Artemia Salina živi, predatora gotovo da i nema, dok je prisustvo algi veliko.
Artemija račići su veoma mali, rastu do jednog centimetra, retko malo više. Zanimljivo je da odrasli račići imaju tri oka, od kojih dva spoljašnja, uvećana oka imaju fotoreceptore, dok je centralno (naupliar) oko primitivno. U fazi nauplius larve postoji samo centralno oko, dok spoljne oči naknadno rastu.
Životni vek im je takođe kratak i pod idealnim uslovima može trajati do godinu dana, tokom kojeg su u stanju da svaka 4 dana proizvode do 300 nauplia (nauplii) ili jaja (cyst). Ženka poseduje kesu u kojoj se nalaze jaja iz kojih se mogu izleći živi mladi. Ona može i izbaciti jaja koja se masnije iylegu. Jaja se mogu izleći odmah nakon izbacivanja ili mogu ostati suva mnogo godina. Naučna istraživanja su pokazala da taj period može biti i 50 godina (koliko je izmereno) a veruje se da to može biti i mnogo, mnogo više. U takvom suvom stanju jaja su metabolički neaktivna i izuzetno su otporna na različite uslove životne sredine.
Upravo su ta metabolički neaktivna jaja od interesa za akvariste i o njihovom držanju i izleganju će dalje biti reči. Proces koji akvaristi izvode sastoji se u nabavci što kvalitetnijih fabrički pakovanih jaja artemije. Poželjno je da to bude artemija visoke klase, odnosno visokog procenta izleganja, koji bi trebao da bude između 90 i 95%. Jaja artemije je najbolje držati u dobro zatvorenom sudu, na suvom i hladnom mestu, a to bi mogao biti frižider. Poželjno je pored posude sa jajima držati kesice sa silika kristalima za apsorpciju vlage. Uputstva za razvoj artemije kažu da je idealna voda specifične gustine 1.015 koja se dobija sipanjem dve kašičice (oko 36 gr) kamene soli ili sintetičke za morske akvarijume u 2 litara vode. U tu količinu vode se sipa jedna kašičica (2,7 gr) jajašaca artemije. Iskustva su pokazala da je čak bolje malo spustiti salinitet vode jer je tako izleganje brže i kvalitet vode je dugotrajniji. Čak se smatra da ne treba vršiti dehlorinaciju vode jer se tako smanjuje procenat izleganja. Temperatura vode bi trebala da bude između 25-30°C. Temperatura može da se podigne i iznad ove jer artemija to podnosi. Odrasle jedinke mogu da izdrže temperaturu do 40°C. Ovde treba imati u vidu da artemija iz različitih sredina toleriše različite temperature, tako da bih se ja zadržao na preporučenoj.
Kada se jaja rehidriraju u slanoj vodi, postaju metabolički aktivna i dolazi do izleganja u roku od oko 24–48 časova. Iz jaja se izležu larve koje se zovu naupliusi, koji predstavljaju prvu fazu pred presvlačenje. U zavisnosti od temperature vode, ova faza traje oko 12 časova, tokom koje larva koristi zalihe iz žumančetne kesice. Ta je faza i najznačajnija za ishranu mladih riba, jer su nauplius larve najhranljivije.
Za proces razvijanja artemije neophodna je određena oprema. Ovde ću dati objašnjenje kako se to radi na najjednostavniji i verovatno najjeftiniji način. Da bi odgajili kulturu artemije potrebno je imati odgajalište, odnosno mrestilište. Postoje komercijalni modeli koji se mogu nabaviti u akvarističkim prodavnicama (kod nas retko), ali za ovu potrebu odlično može poslužiti PET flaša od 1,5 ili 2 litra. Kako svi imamo tih plastičnih flaša u kućama, ovaj deo je praktično bez troškova. Probajte da nađete flašu sa ravnim dnom i sa što manje neravnina po obodu. Tako neće biti „mrtvih zona“ u kojim će biti nagomilavanja jaja i njihovog neizleganja. Postoji više načina za korišćenje plastičnih flaša u ovu svrhu, ali najprostiji je kada flaša ostaje uspravna i cela (bez sečanja dna). Na plastičnom zatvaraču flaše se izbuši rupa, malo većeg prečnika od prečnika standardnog creva za vazdušne pumpe. Flaša se napuni vodom i sipa se gore navedena količina soli u vodu.
Voda se promućka da se so rastvori. Bilo bi poželjno da je voda temperature oko 25-30°C, ali nije neophodno. U vodu se zatim sipa jedna kašičica jaja artemije.
Kroz napravljeni otvor u zatvaraču provuče se crevo na čijem se kraju nalazi kruta cevčica (nešto poput slamke za sokove, samo malo duže i čvršće). Zatvarač se zavrne na flašu tako da cevčica bude u vodi, a crevo se zakači na izlaz vazdušne pumpe.
Između creva i pumpe postavite nepovratni ventil ili podignete pumpu iznad nivoa vode, kako ne bi došlo do vraćanja vode kroz vazdušno crevo u pumpu. Bitno je da ne koristite raspršivače i ne pravite prejaku turbulenciju vode. Flašu stavite na toplo mesto, zimi pored radijatora ili nekog drugog izvora toplote, ali pazite na temperaturu u flaši. Neki akvaristi flašu stavljaju u sam akvarijum ili spoljni filter. Meni to nije praksa jer je nezgodno kad flašu vadite iz vode. Ako flašu stavljate na pod ili neki komad nameštaja, ispod podmetnite neki sud jer je u flaši slana voda koja je prilično agresivna.
Nakon 24-48 časova ljuska jajeta puca i dolazi do izleganja. To je prva faza – slobodnoplivajuće naupli larve. U toj fazi larve su narandžasto/braon boje zbog žumančetne kesice iz koje koriste rezerve. Nakon 12 časova od izleganja larve prelaze u drugu fazu kada počinju da se hrane filtrirajući vodu. Larve se u toku sledećih 8 dana 15 puta presvlače dok ne dostignu fazu odrasle jedinke. Čim se prve larve izlegu poželjno je početi sa hranjenjem riba. Za tu namenu vam je potreban špric sa dugačkom cevi sa kojom lako možete da izvučete artemiju ili pipeta .
Pored ovoga treba imati fino sito za artemiju. Pumpa se isključi iz napona i kultura se ostavi oko 5 – 10 minuta. U tom periodu se prazne ljušture izdvoje na površini vode, a neizlegla jaja padnu na dno flaše. Artemija će biti negde između ova dva sloja, malo više ka dnu flaše a po isteku prvoga dana života postaju snažnije i idu i do površine vode. Nije loše flašu ostaviti u mraku, a uperiti lampu u jednu tačku, gde će se artemija okupiti, privučena svetlom. Pošto je voda u flaši slana, potrebno je dobro isprati artemiju. To se jednostavno radi tako što iz šprica artemiju praspete u sito i stavite pod mlaz vode iz česme. Nakon ispiranja ostavite malo vode u situ i zajedno sa artemijom prespite u neki sud (za to dobro služi plastična čaša). Isperite i špric i opet u njega uzmite ispranu artemiju. Sada je sve spremno za hranjenje. Jednostavno ušpricajte sadržaj u akvarijum. Cev na špricu će dobro doći ako imate mrest nekih od ciklida ili drugih riba koje čuvaju mlade, jer će se artemija lako ušpricati u gnezdo (pećinu).
Samo sito je lako napraviti od najlon čarape )bolje je od mlinske svile) i dela plastične vodovodne cevi. Na jedan kraj cevi se našpanuje i zalepi čarapa. Moguća su i druga rešenja, bitno je samo da sito ima finu strukturu i da kroz njega tek izležene artemije ne mogu proći.
Kultura artemije može ovako trajati nekoliko dana Imajte u vidu da je svakim danom neznatno krupnija, tako da ukoliko želiti kontinuitet u hranjenju, napravite još jednu flašu sa kulturom, par dana nakon startovanja početne. Tako naizmenično možete da obnavljate kulture. Obratite pažnju da bi pre startovanja nove kulture flašu trebalo oprati i krenuti ceo ciklus iz početka.
|
Naslovna
Databaza
Komunikacija
Pretraživanje
Najnoviji: Aleksandra995
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3741
Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 221
Ukupno: 221
Posetioci:
Više o tome Biblioteka tekstova
