Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 Naslovna Octopus Komunikacija
 Forumi
 Pretraživanje
 Forums
 

Poslednjih 10 poruka
Poslednjih 10 poruka na forumu

IAPLC 2013 - Five of the best
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Sep 28, 2013 u 11:30:50

Otvorene baze akvarijumskih kozica i akvarijumskih puževa
Poslednja objava od: Octopus u Ostali slatkovodni stanovnici akvarijuma dana Dec 17, 2012 u 21:59:34

AGA International Aquascaping Contest 2012
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Nov 11, 2012 u 09:36:37

Rasbora pauciperforata - Red Line Rasbora
Poslednja objava od: Octopus u Slatkovodne tropske akvarijumske ribe dana Okt 31, 2012 u 10:15:24

IAPLC 2012 - najboljih pet
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Okt 31, 2012 u 08:36:26

Dancing shrimp - Rhynchocinetes uritai
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 16, 2012 u 15:55:50

Centropyge loriculus (Günther, 1874)
Poslednja objava od: Octopus u Morske ribe dana Sep 15, 2012 u 20:44:25

Cryptocentrus cinctus
Poslednja objava od: Octopus u Morske ribe dana Sep 15, 2012 u 06:44:05

Linckia laevigata-Blue Sea Star
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 09, 2012 u 15:29:30

Rod Acropora
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 09, 2012 u 08:13:55

 

Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni


Članovi:
Najnoviji: Zarko79
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3725

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 152
Ukupno: 152
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Forumi
02: News
03: Forumi
04: Your Account
05: Forumi
06: Coppermine
07: Forumi
08: Coppermine
09: Forumi
10: Forumi
11: Forumi
12: Coppermine
13: Forumi
14: Coppermine
15: Forumi
16: Forumi
17: News
18: Coppermine
19: Your Account
20: Forumi
21: Coppermine
22: Forumi
23: Forumi
24: Forumi
25: Naslovna
26: Forumi
27: Coppermine
28: Forumi
29: Forumi
30: Forumi
31: Forumi
32: Forumi
33: Coppermine
34: Forumi
35: Forumi
36: Forumi
37: Forumi
38: Coppermine
39: Forumi
40: Forumi
41: Forumi
42: Forumi
43: Your Account
44: Naslovna
45: Forumi
46: Forumi
47: Forumi
48: Coppermine
49: Forumi
50: Naslovna
51: Forumi
52: Coppermine
53: Forumi
54: Forumi
55: Your Account
56: Forumi
57: Forumi
58: Forumi
59: Forumi
60: Coppermine
61: Forumi
62: Forumi
63: Forumi
64: News
65: Coppermine
66: Forumi
67: Forumi
68: Coppermine
69: Coppermine
70: Forumi
71: Forumi
72: Coppermine
73: Forumi
74: Forumi
75: Forumi
76: Forumi
77: Forumi
78: Forumi
79: Forumi
80: Coppermine
81: Forumi
82: Forumi
83: Forumi
84: Forumi
85: Coppermine
86: Forumi
87: Forumi
88: Coppermine
89: Forumi
90: Forumi
91: Coppermine
92: Coppermine
93: Forumi
94: Your Account
95: Forumi
96: Forumi
97: Coppermine
98: Forumi
99: Forumi
100: Coppermine
101: Coppermine
102: Forumi
103: Forumi
104: Coppermine
105: Forumi
106: Forumi
107: Coppermine
108: Forumi
109: Naslovna
110: Coppermine
111: Forumi
112: Forumi
113: Forumi
114: Coppermine
115: Forumi
116: Forumi
117: Forumi
118: Forumi
119: Forumi
120: Forumi
121: Coppermine
122: Forumi
123: Your Account
124: Forumi
125: Forumi
126: Your Account
127: Forumi
128: Forumi
129: Forumi
130: Forumi
131: Forumi
132: Naslovna
133: Forumi
134: Forumi
135: Forumi
136: Coppermine
137: Forumi
138: Forumi
139: Forumi
140: Coppermine
141: Forumi
142: Forumi
143: Coppermine
144: Forumi
145: Forumi
146: Forumi
147: Naslovna
148: Coppermine
149: Forumi
150: News
151: Coppermine
152: Forumi

Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 


Posećenost
Imali smo
46927252
posećenih stranica od
January 2005
 

Novosti › Šta sve treba znati o fizičko hemijskim osobinama vode (deo prvi fizičke osob

Biblioteka: Šta sve treba znati o fizičko hemijskim osobinama vode (deo prvi fizičke osob Sreda, 02 Februar 2005 (22:59:56) CET
Biblioteka tekstova Postavio Octopus u (7033 puta pročitano)


Fizičke osobine vode

Poznavanje fizičko hemijskih osobina akvarijumske vode je od presudnog značaje za uspešno bavljenje akvaristikom . Dobro poznavanje tajni koje u sebi krije voda bitan je faktor za uspešno bavljenje gajenjem i razmnožavanjem akvarijumskih riba.Razumevanje hemije vode je jedna od polaznih osnova koja garantje uspeh u gajenju akvarijumskih riba i omogućava svakom akvaristi da svojim ljubimcima obezbedi odgovarajuće fizičko hemijske uslove.

Akvarijumska voda (deo prvi )

Poznavanje fizičko hemijskih osobina akvarijumske vode je od presudnog značaje za uspešno bavljenje akvaristikom . Dobro poznavanje tajni koje u sebi krije voda bitan je faktor za uspešno bavljenje gajenjem i razmnožavanjem akvarijumskih riba.Razumevanje hemije vode je jedna od polaznih osnova koja garantje uspeh u gajenju akvarijumskih riba i omogućava svakom akvaristi da svojim ljubimcima obezbedi odgovarajuće fizičko hemijske uslove.

Hemijski čista voda je spoj dva atoma vodonika i jednog atoma kiseonika.To nam je većinom svima poznato još iz školskih dana. Međutim , obzirom da se radi o veoma dobrom rastvaraču voda svojim kretanjem u prirodi stiče mnoge kvalitativne karakteristike, što uslovljava da većina voda širom sveta ima prilično različita svojstva. Na sastav voda u prirodi utiče niz faktora. Padajuci kroz zemljinu atmosferu u vidu kiše voda dolazi u dodir sa njom a samima tim i u interakcije sa mnogim materijama koje se u nalaze u samoj atmosferi . Pri tome se neke od pomenutih materija u njoj rastvaraju. Ova pojava je uslovila pojavu kiselih kiša i kiša zagadjenih velikim procentom otpadnih materija savremene industrije, koje odlaze u atmosferu.nekada se recimo kišnica koristila kao jeftin iyvor tzv.mekane vode prilikom mresta određenih vrsta akvarijumskih riba, dok je iz napred pomenutih razloga ovo u današnje vreme praktičnp nemoguće)bar ne u većini naseljenih mesta) Dospevajući na zemlju voda pak dolazi u dodir sa mnogobrojnim materijama iz stena ili iz same zemje, gde se takodje neka od prisutnih jedinjenja rastvaraju u njoj menjajuci njen kvalitativan sastav. Na svom putu u prirodi dakle voda može pretrpeti niz kvalitativnih promena .

Imajuci u vidu ogroman broj mogućih interakcija u koje voda stupa u dodiru sa najrazlicitijim jedinjenjima na svom putu do mora, lako je zakljuciti kolika je raznolikost u pogledu fizičko hemijskih kvaliteta voda u razlicitim delovima sveta.
Stoga su nejčeće vode u razlicitim delovima sveta radikalno različite. Sva živa bića koja žive u vodi samim tim svoju fiziologiju su prilagodila životu u vodi odredjenih fizičko hemijskih karakteristika.Od svih fizičko hemijskih osobina na život u vodi imaju: temperatura, tvrdoća odnosno salinitet u morima, pH vrednost, količina rastvorenog kiseonika i ugljendioksida, sadržaj rastvorenih toksina , teških metala, azotnih jedinjenja itd.

Nikada nemojte zaboraviti činjenicu da je voda najznačajniji element bilo kog akvarijuma. Njene fizičko hemijske osobine imaju daleko veći značaj za akvaristiku od ma kog savršenog sistema za filtraciju. Umetnost akvaristike je u vodi sve ostalo su manje značajni i sporedni detalji.

Temperatura vode

Ribe su hladnokrvni organizmi koji imaju veoma malu sposobnost fiziološkog održavanja stalne telesne temperature. Stoga njihova telesna temperatura umnogome zavisi od temperature njihove okolne sredine tj. vode. Bez obzira na to neke riblje vrste su prilagođene na preživljavanje u ekstremnim uslovima, jako niske ili povišene temperature vode.

Neke vrste riba koje žive u hladnim morima imaju svojevrsni antifriz u krvi koji se naziva glikoprotein . Nasuprot njima, neke vrste koje žive u toplim izvorima ( npr.neke vrste tilapija) uspevaju da prežive i temperature od 38 ºC, zahvaljujući jako tvrdoj vodi pomenutih izvora. Naime proces osmoregulacije je poremećen na jako visokim temperaturama i tvrda voda u ovim slučajevima pomaže prevazilaženje osmotskoga stresa. Shodno napred pomenutom ribe se mogu podeliti na hladnovodne i toplovodne vrste.

Na osnovu osobine kolika temperaturna kolebanja mogu podneti ribe se dele na Euritermne (one koje mogu podneti velike temperaturne promene) i nasuprot njima Stenotermne (one cija je tolerancija na temperaturne promene mala)

Velika većina toplovodnih riba ima zapravo malu toleranciju u odnosu na temperaturna kolebanja . Priroda i visok toplotni kapacitet vode (a ovo znaci otpornost na temperaturna kolebanja) im u ovom slučaju idu na ruku. Evo zapravo kako: Dok zemaljski okoliš doživljava dnevna temperaturna kolebanja i do 10 do 15 stepeni, nasuprot njemu , vodeni sistemi: reke, jezera i mora imaju maksimalna dnevna kolebanja od 3 do 4 stepena. (upravo zahvaljujući visokom toplotnom kapacitetu vode.) Jednostavnijim jezikom rečeno napred navedeno bi izgledalo ovako: Okolina suvozemnih bića (vazduh) brže se zagreva ali i brže hladi od vode, sto uslovljava da su dnevna temperaturna kolebanja vodenih sistema u odnosu na kopno daleko manja. Velike romene u pogledu porasta , odnosno pada temperature su sezonske i dešavaju se postepeno a ssve to uslovljava da ribe žive u sredini čije su temperaturne promene postepene a temperatura stabilna.Kao i kod ostalih materija gustina vode varira u odnosu na njenu temperaturu te sa porastom T gustina vode opada.Hladna vode je dakle gusća od tople i samim tim teži nižim slojevima vode tj. pada ka dnu.Ovo uslovljava da je najtoplija voda na samoj površini nekog vodenog sistema. i da idući ka dnu temperatura opada.Međutim svoj ekstrem gustina vode postiže na 4 stepena a iduci dalje ka nuli ona opada, što opet uslovljava da led ne tone već pliva na površini vode. Ova činjenica da voda mrzne odozgo na dole omogućava preživljavanje mnogim vrstama riba jer je temperatura iako je na povrsini vode led iduci ka dnu sve veca. Pri dnu je obicno i u najhladnijim danima temperatura oko 4 stepena.

Povecanje temperature sa fizološkog gledišta rezultuje ubrzavanjem metabolizma što je lako razumljivo.Ubrzavanje metabolizma uslovljava veću potrebu za kiseonikom, što se moze javiti kao problem jer je opšte poznato da količina rastvorenoga kiseonika u vodi opada sa porastom njene temperature.Usled nedostatka kiseonika u ovakvim slučajevima dolazi do pojačanog lučenja adrenalina u organizmu ribe a samim tim i do ubrzavanja rada srca.Uporedo sa pomenutim dolazi do pada sposobnosti krvi da vezuje i prenosi kiseonik što predstavlja još jedan dodatni problem organizmu ribe.Ako uzmemo u obzir da su pojedine supstance kao što je amonjak dosta toksičnije na višim temperaturama i činjenicu da visoka temperatura dovodi do denaturacije proteina i enzima u organizmu onda nam ubrzo postaje jasno na kakav pakao su osudjene ribe koje se nadju u temperaturi vode većoj od one na koju je genetski naviknuta.Takodje na povišenim temperaturama dolazi do osmoregulatornih poremećaja koji uslovljavaju povećanje permeabilnosti membrana .Sve napred navedeno uslovljava da u ekstremnim vrednostima povećana temperatura dovodi stanja kome jer centralni nervni sistem prekida da funkcioniše.N aravno ne podnose sva rbe isto visoke temperature i pomenuti procesi kod nekih vrsta desiće se na višim odnosno nižim temperaturnim vrednostima u odnosu na neku drugu vrstu.

I sa padom temperature dolazi do promena u osmoregulaciji ili pak metaboličkim procesima. Nagli pad temperature može dovesti do degeneracije crvenih krvnih zrnaca a i do gubitka hemoglobina .Sa padom temperature dolazi do usporavanja disanja i rada srca.Polupropustljive škržne membrane ubrzo postaju nepropusne za vodu a ovo pak dovodi do prekida transporta soli u škrgama . I ovde u ekstremima dolazi do otkazivanja centralnog nervnog sistema a samim tim i pada u komu. Međutim treba napomenuti da je ovaj proces reverzibilan ukoliko temperatura u nekom kratkom roku ponovo poraste do normale. Mnoga bolesna stanja vezana su za pad temperature pri čemu imuni sistem ribe postaje sve neefikasniji a virulentnost patogena raste.

U savremenoj akvaristici u cilju odryavanja konstantnih parametara temperature korista se grejaci sa termostatom a ukolikomje to neophodno i odredjeni rashladni sistemi.danas više održavanje temperature akvarijumske vode ne predstavlja nikakav problem.

Ukoliko se desi da bez obzira na svu tehniku dodje do temperaturnog stresa poželjno je u vodu akvarijuma dodati neku od fizioloških soli koja sadrži u sebi važne jone telesnih funkcija.Na ovaj način možete pomoći ribama da prebrode temperaturni stres.

Boja vode

Osim temperature jedna bitna fizička osobina vode je njena providnost odnosno boja.Yamućenje ,odnosno promena boje vode vezana je pjavu mikroorganiyama , algi kao i sitnih čestica prljavštine.Obzirom da je voda tečnost bez boje, pojava promene boje vode je alarm da nesto u akvarijumu nije kako treba.Kroy mutnu vodu prodire mnogo manja količina svetla do bilja a preteran razvoj mikroorganizama može uzrokovati gušenje riba jer troše dosta kiseonika.U svakom slučaju u mutnom akvarijumu je narušena biološka ravnoteža.
Boja vode zavisi od prisutnih, rastvorenih materija kao i prisustva nekih mikroskopskih organizama kao što su neke mikroalge i infuzorijske protozoe. Stoga voda može imati zelankastu, žućkastu, braon ili belu nijansu. Žuta boja vode najčešće potiće od prisustva organskih materija u raspadanju. Upotrebom aktivnog uglja ovakvu boju vode je lako ukloniti.Zelena boja je vezana za masovnu pojavu planktonskih algi koje smo već pomenuli i ovu pojavu najčesce zovu cvetanjem vode. Najefikasnija metoda u borbi protiv mikroalgi je upotreba UV sterilizatora. U nedostatku ovoga uredjaja možete se poslužiti trikom koji se zasniva na uskraćivanju (gašenju) svetla koje je ovim algama preko potrebno za normalan zivot.) U ovom slučaju oprez jer ovo šteti i akvarijumskom bilju. Bez svetla neko kraće vreme populacija ovih algi će se drasticno smanjitiaili čak i nestati. Ovde bih pomenuo da osnovni uyrok ya pojavu algi treba tražiti ne samo u kolićini svetlosti kako to većina akvarista tumači.Problematika je yapravo mnogo dublja i kompleksnija od od preteranog osvetljenja i obicno je veyana ya mnoge biohemijske procese unutar akvarijuma kao zatvorenoga sistema.Bela boja vode je najčešće uslovljena preteranim razmnožavanjem mikroorganizama medju kojima su najčešće infuzorijske protozoe. Kao i alge i njih je najlakše ukloniti upotebom UV sterilizatora.

Miris vode

Obzirom da je čista voda tečnost bez mirisa, pojava mirisa u akvarijumskoj vodi ukazuje na izvesne hemijske procese koji se unutar njega odvijaju a koji mogu dovesto do obraovanja izvesnih materija koje mogu biti i te keko toksične po živi svet u njemu. Ukoliko dodje do pojave neprijatnih mirisa potrebno je prekontrolisati rad filtera i pretresti ceo akvarijum ,ukloniti eventualne mrtve ribe i bilje i izvrsiti delimicnu zamenu vode čime će se koncentracija nepoželjnih supstanci smanjiti.



Slične Teme

Biblioteka tekstova




Slični linkovi
 

Article Rating
Average Score: 5
Glasova: 2


Please take a second and vote for this article:

Excellent
Very Good
Good
Regular
Bad

 

Options