Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 Naslovna Octopus Komunikacija
 Forumi
 Pretraživanje
 Forums
 

Poslednjih 10 poruka
Poslednjih 10 poruka na forumu

IAPLC 2013 - Five of the best
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Sep 28, 2013 u 11:30:50

Otvorene baze akvarijumskih kozica i akvarijumskih puževa
Poslednja objava od: Octopus u Ostali slatkovodni stanovnici akvarijuma dana Dec 17, 2012 u 21:59:34

AGA International Aquascaping Contest 2012
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Nov 11, 2012 u 09:36:37

Rasbora pauciperforata - Red Line Rasbora
Poslednja objava od: Octopus u Slatkovodne tropske akvarijumske ribe dana Okt 31, 2012 u 10:15:24

IAPLC 2012 - najboljih pet
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Okt 31, 2012 u 08:36:26

Dancing shrimp - Rhynchocinetes uritai
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 16, 2012 u 15:55:50

Centropyge loriculus (Günther, 1874)
Poslednja objava od: Octopus u Morske ribe dana Sep 15, 2012 u 20:44:25

Cryptocentrus cinctus
Poslednja objava od: Octopus u Morske ribe dana Sep 15, 2012 u 06:44:05

Linckia laevigata-Blue Sea Star
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 09, 2012 u 15:29:30

Rod Acropora
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 09, 2012 u 08:13:55

 

Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni


Članovi:
Najnoviji: Zarko79
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3725

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 122
Ukupno: 122
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Your Account
02: Forumi
03: News
04: Forumi
05: Forumi
06: Forumi
07: Forumi
08: Coppermine
09: Forumi
10: Forumi
11: Coppermine
12: Coppermine
13: Coppermine
14: Forumi
15: Forumi
16: News
17: Forumi
18: Coppermine
19: Forumi
20: Forumi
21: Forumi
22: Forumi
23: Coppermine
24: Forumi
25: Forumi
26: Coppermine
27: Coppermine
28: Forumi
29: Forumi
30: Coppermine
31: Forumi
32: Forumi
33: Coppermine
34: Forumi
35: Forumi
36: Coppermine
37: Coppermine
38: Naslovna
39: Coppermine
40: Forumi
41: Your Account
42: Coppermine
43: Forumi
44: Forumi
45: Forumi
46: Coppermine
47: Forumi
48: Forumi
49: Coppermine
50: Coppermine
51: Coppermine
52: Forumi
53: Forumi
54: Coppermine
55: News
56: Forumi
57: Forumi
58: Coppermine
59: Forumi
60: Forumi
61: Coppermine
62: Your Account
63: Coppermine
64: Coppermine
65: Forumi
66: Forumi
67: Forumi
68: Forumi
69: Forumi
70: Forumi
71: Forumi
72: Forumi
73: News
74: Forumi
75: Forumi
76: Forumi
77: Forumi
78: Forumi
79: Forumi
80: Forumi
81: Forumi
82: Forumi
83: Coppermine
84: Coppermine
85: Forumi
86: Coppermine
87: Sekcije: Akvarijumske biljke,
88: Forumi
89: Forumi
90: Coppermine
91: Forumi
92: Forumi
93: Forumi
94: Your Account
95: Forumi
96: Forumi
97: Coppermine
98: Coppermine
99: Forumi
100: Forumi
101: Forumi
102: Coppermine
103: Your Account
104: Forumi
105: Forumi
106: Forumi
107: Coppermine
108: Coppermine
109: Forumi
110: Forumi
111: Forumi
112: Forumi
113: Forumi
114: Your Account
115: Forumi
116: Forumi
117: Forumi
118: Forumi
119: Forumi
120: Your Account
121: Coppermine
122: Forumi

Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 


Posećenost
Imali smo
44351523
posećenih stranica od
January 2005
 

Novosti › Grejači u akvaristici

Biblioteka: Grejači u akvaristici Utorak, 31 Januar 2006 (10:27:44) CET
Biblioteka tekstova Postavio Octopus u (10166 puta pročitano)


Tekst napisao Peca
Copyright © Akvaristikaonline.com
Sva prava zadržana


Većina riba koje se drže u akvarijumima stižu iz tropskih i subtropskih krajeva. Kako su ribe hladnokrvne životinje, temperatura njihovg tela zavisi od vode u kojoj se nalaze. Iz tog razloga moramo da što vernije „kopiramo“ temperaturu iz njihovih prirodnih okruženja. Temperatura koja odgovara većini tropskih akvarijumskih riba se kreće između 22°C i 25°C. Temperatura od 24°C se smatra pogodnom za zajednički ukrasni akvarijum, u kome se često nalaze ribe iz račličitih geografskih regiona. Treba imati u vidu da ima dosta tropskih riba koje zahtevaju ekstremnije temperaturne uslove od ovih i da njih treba držati u specijalnim biotopskim akvarijumima. U akvarijumu, takođe, treba obezbediti konstantnu temperature jer u prirodi gotovo da nema naglih temperaturnih promena. Padovi temperature se dešavaju prilikom jakih kiša ali su izuzetno mali u vremenskom intervalu od jednog časa. Česte i nagle promene temperature mogu dovesti do stresa, bolesti i smrti riba.

Ovaj zahtev za održavanjem konstantne temperature doveo je do pojave uređaja za veštako održavanje temperature - akvarijumskih grejača. Oni se sastoje iz tri glavne komponente: 1) grejač, odnosno element koji greje vodu; 2) senzor, koji meri temperaturu i 3) termostat, koji isključuje i uključuje grejni element kada sensor detektuje promene u temperaturi. Postoje tri osnovna tipa grejača:
1) viseći, odnosno stakleni nepotapajući grejači,
2) potapajući stakleni grejači i
3) kablovi za grejanje.

Nepotapajući grejači su najstariji, najjeftiniji i samim tim, tehnološki najjednostavniji način grejanja. Kod njih se grejno telo sastoji od namotane žice i keramičkog nosača, koji su smešteni u staklenoj epruveti delimično potopljenoj u vodu. Samo grejno tele i senzor su ispod površine vode, dok termostat mora da ostane iznad površine vode, kako ne bi došao u direktni kontakt sa njom. Postavljaju se u vertikalnom položaju, okačeni za ivicu stakla ili pričvršćeni pomoću gumenih vakuum prilepaka za unutrašnju stranu akvarijumskog stakla. Glavni nedostatak im je u tome što je potrebno dosta vremena dok se namesti željena temperatura.

Potapajući grejači su unapređena verzija prethodno opisanih i glavna prednost im je u tome što im je staklena posuda (epruveta) u koj je smeštena celokupna oprema grejača, zaptivena i tako je grejač potpuno vodotporan. Ovi grejači se postavljaju vakuum prilepcima na staklo, bilo u vertikalnom, bilo horizontalnom položaju. Za samu postavku je najbolje slediti uputstva proizvođača, mada je generalni savet (gde je to dozvoljeno) da je bolje držati grejač u horizontalnom položaju nego vertikalnom. Prilikom vertikalnog postavljanja treba imati u vidu da je intenzitet grejanja najjači u samom telu grejača i da se zagrejani vazduh diže i nailazi na senzor. Tako se može desiti malo odstupanje u tačnosti grejanja, jer senzor reaguje više na zagrejani vazduh nego stvarnu temperaturu vode. Kod horizontalnog postavljanja takva greška je svedena na minimun, Sledeća prednost ovih grejača je u tome što mnogi savremeniji modele imaju u sebi ugrađanu skalu za predsetovanje temperature. Tako se grejaču zada željena temperatura pre stavljanja u akvarijum i tek onda pusti grejač u rad. Iako su ovi grejači dosta pouzdani po pitanju tog nameštanja temperature, poželjno je imati i poseban termometar za praćenje realnog stanja, koji se postavlja u supratni kraj akvarijuma od mesta gde se nalazi grejač.
Za oba tipa staklenih grejača važi isto pravilo – da se postavljaju na mestu jačeg protoka vode. Na taj način se obezbeđuje ravnomernija raspodela toplote po akvarijumu i precizniji rad grejača. To mesto može biti izlaz iz filtera ili iznad raspršivača vazduha. Neki od prozvođača nude u kompletu sa grejačem i plastična kućišta, koja se postavljaju oko tela grejača i na taj način štite i sam grejač od loma i ribe, koje tako ne mogu da dodirnu zagrejanu epruvetu i povrede se. Oba tipa grejača uglavnom imaju isti način regulisanja temperature, preko termostata koji je napravljen od bimetalne trake. Ova traka, kako samo ime govori, napravljena je od dve različite vrste metala. Oni se različito šire i skupljaju pri promeni temperature usled čega se traka krivi u jednu ili drugu stranu, usled čega dolazi do stvaranja ili prekid kontakta u strujnom kolu. Ovo je dosta precizan način detektovanja temperaturne razlike, koji je sposoban da detektuje razlike od +/- 0,25°C. Upravo te bimetalne trake i jesu glavni uzrok kvarova kod grejača, koji mogu dovesti do fatalnih posledica po stanovnike akvarijuma. Ukoliko se ne primeti rast temperature usled kvara termostata, temperatura vremenom može da poraste do nivoa koji je smrtonosan za ribe. Iz ovog razloga neki noviji grejači umesto bimetalnog termostata imaju mikroprocesore koji kontrolišu rad i kako sami proizvođači tvrde, mnogo su bezbedniji. Ja sam lično, godima koristio jedan takav, mikroprocesorski grejač i izuzetno sam zadovaoljan njegovim radom. Kod standardnih, bimetalnih grejača, ugrađen je svetlosni indikator koji pokazuje kada je grejač u radu. Kad termostat isključi dovod struje, gasi se i taj svetlosni indikator. Kad ponovo počene zagrevanje, pali se i svetlo.
Kablovi za grejanje ili ploče za grejanje se postavljaju ispod podloge i tako postavljeni imaju nekoliko prednosti u odnosu na staklene grejače. Prva je estetska, jer se nalaze ispod podloge i tako se ne vide, pa akvarijum izgleda prirodnije. Takođe je raspodela toplote na ovaj način ravnomernija, jer se grejno telo nalazi po celoj površini dna akvarijuma. Ovakvo grejanje je dosta zastupljeno kod akvarista koji gaje puno biljaka u akvarijumu, jer pogoduje za njihov rast. Međutim, glavna mana ovakvog grejanja se pojavljuje kad kablove treba servisirati ili zameniti. U tom slučaji je potrebno izvaditi celokupnu podlogu, što može biti prilično komplikovano. Takođe treba izbegavati veliko kamenje ili panjeve u ovakvoj postavci, jer oni ne dozvoljavaju kvalitetnu razmenu tolpote na mestu na kome se nalaze. U nekim slučajevima mogu da dovedu do akumulacije toplote na tom mestu i tako čak dovedu do pucanja stakla.

Pored ovih, standardnih, načina grajanja akvarijumske vode postoje još neki, koji su manje zastupljeni u akvaristici pre svega zbog svoje cene. Jedan od takvih načina grejanja je korišćenje termofiltera. Ovo je sistem novije generacije i glavna prednost mu je u tome što je sam grejač van akvarijuma u telu filtera, uglavnom kanister filtera. Voda ulazi u filter i greje se do željene temperature pre povratka u akvarijum. Ovo je sistem koji mnogi akvarasti koriste ukoliko imaju spoljni stakleni filter u kome se nalazi klasični grejač. Danas postoje i posebna kućišta sa grejačima koja se vezuju na creva koja spajaju akvarijum i filter. Takođe su u upotrebi titanijumski grejači (kao i neki stakleni) koji imaju odvojen senzor i termostat od samog grejnog tela. Prednost ovakvog načina kontrole grejanja je u tome što sonda reaguje na stvarnu temperaturu vode, a ne zagrejani vazduh unutar epruvete. Naravno, potrebno je pomenuti i skupe čilere (chiller), tj. uređaje koji su u stanju da hlade i zagrevaju vodu. Oni su u upotrebi, uglavnom, u morskoj akvaristici.

Pored grejača, neophodno je u akvarijumu imati i termometar, kako bi se proveravala temperatura. Postoji nekoliko tipova termometara ali su u upotrebi najčešći klasični stakleni termometar i spoljni termometar sa tečnim kristalom. Stakleni termometri su dosta precizniji i uvek su bolji izbor od naleplnica sa tečnim kristalom.

Prilikom rada sa grejačima, treba obratiti pažnju na nekoliko bitnih radnji koje treba obaviti, a koje su vezane za bezbednost. Prilikom stavljanja grejača u akvarijumsku vodu treba grejač ostaviti 15-ak minuta u vodi, pre prvog uključivanja. Tako se eliminiše mogućnost pucanja stakla grejača usled nagle razlike u temperaturi. Isto važi prilikom vađenja grejača iz vode, grejač isključiti iz struje i ostaviti ga neko vreme da se ohladi. Moderni grejači imaju ugrađen sistem za zaštitu, koji automatski isključuje grejač čim se izvadi iz vode. Tako se sprečava rad «na suvo». Kada se radi sa rukama u akvarijumu, uvek treba isključiti grejač iz struje. Ovo je verovatno najvažnija radnja jer se tako obezbeđuje sam akvarista. Iako mnogi ovo ne praktikuju, moje lično iskustvo govori u prilog ovome. Jednom prilikom mi se, pri zameni vode, desilo da je staklo epruvete puklo a grejač ostao uključen u struju. Na sreću, ruke su mi bile van vode, tako da nije bilo posledica. U pitanju je bio noviji grejač renomiranog proizvođača, sa specijalnom epruvetom od borosilikatnog stakla debljine 2 mm. To staklo bi trebalo da je dosta jače od standardnih epruveta. Akvaristi koji koriste grejače za morske akvarijume moraju da provere da li je grejač deklarisan za slanu vodu. Takođe nikada ne bi trebalo stavljati grejač tako da bude delom pokriven podlogom ili da dotiče akvarijumsku podlugu. Položaj grejača u akvarijumu treba biti na mestu jake cirkulacije vode, a to je najčešće izlaz iz filtera. Tako se postiže ravnomernija raspodela toplote po akvarijumu i precizniji rad uređaja. Ukoliko se grejač postavlja u spoljni filter, trebao bi biti u prvoj, tzv. “taložnoj“ komori. Tako se obezbeđuje da voda pri izlazu iz filtera bude ravnomerno ugrejana. Ukoliko dođe do pucanja staklene epruvete ili bilo kakvog drugog kvara unutar tela, grejač treba baciti i nabaviti novi. Nikakve zamene epruveta i rad unutar grejača se ne preporučuju, pre svega iz razloga lične bezbednosti.
Prilikom izbora grejača postoji generalno pravilo po kome je potrebno uzeti 1W na 1 litar akvarijumske vode. To znači da bi za akvarijum od 100 litara trabalo uzeti grejač od 100W. Naravno, ovo je samo generalno pravilo, koje često ima određena odstupanja koja se trebaju ukalkulisati. Treba imati u vidu temperaturu sobe u kojoj se nalazi akvarijum, broj pumpi za cirkulaciju unutar akvarijuma ili filtera, kao i vrstu osvetljenja akvarijuma. Mnoge lampe, naročito one za morske akvarijume, mogu značajno da podignu temperaturu vode. Isto važi i za jake pumpe, koje mogu biti deklarisane i preko 50W. Takođe je mudro, kod većih akvarijuma, koristiti dva grejača manje snage od jednog jakog grejača. Na taj način se obavlja bolja distribucija toplote po akvarijumu i postiže se veća bezbednost u slučaju otkazivanja rada jednog od grejača. Ukoliko jedan grejač «zalepi» bimetal, počeće da konstantno zagreva vodu. U slučaju da su u akvarijumu dva manja grejača, to zagrevanje će biti znatno manjeg obima i dužeg vremenskog perioda. Ukoliko jedan od njih prestane da radi, drugi neće dozvoliti hlađenje vode.
Vrsta riba koje se drže u akvarijum takođe može imati značaja na izbor grejača. Ukoliko su u pitanju veće i agresivnije ribe, koje udarcem svog tela mogu da pomere grejač i eventualno razbiju staklenu epruvetu, pametan izbor bi bio grejač sa plastičnim štitnikom preko stakla. Na sreću, sve više proizvođača ovaj dodatak ima u pakovanju svojih proizvoda, tako da je moguće kupiti i jeftiniji grejač sa štitnikom. Štitnik u isto vreme štiti ribe od kontakta sa vrućim staklom i tako sprečava značajnije povrede. Što se tiče prateće opreme koja stiže uz grejač, gumeni vakuum prilepci su od velikog značaja. Nekvalitetni prilepci će se nakon kratkog vremenskog intervala iskriviti i odlepiti od stakla, čime se povećava mogućnost razbijanja grejača. Kvalitetni prilepci se nalaze kod renomiranih proizvođača kao što su Eheim, Sera, Tetra, Aquarium Systems i slični. Za Aquarium Systems prilepke se govori da su najkvaltetniji na tržištu.
U dizajnu grejnog tela postoje dva osnovna načina. Jedan je da se zagrejana žica nalazi unutar ili okolo keramičkog tela, dok se kod drugog žica nalazi u staklenim cevima. Prvi način bi trebao da obezbedi grejanje i nakon isključivanja bimetala, preko akumulirane toplote u keramici. Ja lično mislim da to ne igra neku veliku ulogu pri izboru grejača. Mnogi moderni grejači imaju „kamuflažnu“ štampu preko dela epruvete sa grejnim telom i tako na neki način sakrivaju unutrašnjost i pomažu da grejač bude manje upadljiv u akvarijumu. Još je jedan element na koji treba obratiti pažnju pri kupovini grejača, a to je dugme za predsetovanje temperature. Kod nekih grejača teško ga je pomerati i ume da bude manje precizno. Dakle, treba izabrati grejač kod koga se željena temperatura lako podešava.
Pri izboru treba obratiti pažnju i na oznake koje se nalaze na samom grejaču i to naročito na onu koje pokazuju da se celokupno telo grejača može potopiti, šta je označeno simbolom dveju kapljica i drugu, oznaku kvaliteta proizvoda, napisanu slovima „UL“.UL oznaka je skraćenica za Underwriters Laboratories Inc., neprofitnu, nevladinu organizaciju formiranu 1894. godine u cilju sprečavanja povreda na radu. U pitanju je nezavisna laboratorija, koja testira uzorke proizvoda u cilju njihovog ispunjavanja sigurnosnih zahteva. Kada proizvod jednom dobije UL oznaku, ne znači da će je i zadržati. Stručnjaci UL-a periodično obilaze proizvodne pogone i proveravaju nivo kvaliteta i na taj način osigaravaju da on bude konstantan. Što se tiče kvaliteta grejača treba obratiti pažnju i na garantni rok koji daje proizvođač. Što je grejač kvalitetniji i taj rok je duži.
Mudro bi bilo da akvarista uvek pri ruci ima rezervni grejač koji se može pustiti u rad u slučaju otkazivanja glavnog grejača. Svima je poznata situacija otkazivanja nekog uređaja baš u subotu poslepodne.






Slični linkovi
 

Article Rating
Average Score: 0
Glasova: 0

Please take a second and vote for this article:

Excellent
Very Good
Good
Regular
Bad

 

Options