Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 Naslovna Octopus Komunikacija
 Forumi
 Pretraživanje
 Forums
 

Poslednjih 10 poruka
Poslednjih 10 poruka na forumu

IAPLC 2013 - Five of the best
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Sep 28, 2013 u 11:30:50

Otvorene baze akvarijumskih kozica i akvarijumskih puževa
Poslednja objava od: Octopus u Ostali slatkovodni stanovnici akvarijuma dana Dec 17, 2012 u 21:59:34

AGA International Aquascaping Contest 2012
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Nov 11, 2012 u 09:36:37

Rasbora pauciperforata - Red Line Rasbora
Poslednja objava od: Octopus u Slatkovodne tropske akvarijumske ribe dana Okt 31, 2012 u 10:15:24

IAPLC 2012 - najboljih pet
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Okt 31, 2012 u 08:36:26

Dancing shrimp - Rhynchocinetes uritai
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 16, 2012 u 15:55:50

Centropyge loriculus (Günther, 1874)
Poslednja objava od: Octopus u Morske ribe dana Sep 15, 2012 u 20:44:25

Cryptocentrus cinctus
Poslednja objava od: Octopus u Morske ribe dana Sep 15, 2012 u 06:44:05

Linckia laevigata-Blue Sea Star
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 09, 2012 u 15:29:30

Rod Acropora
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 09, 2012 u 08:13:55

 

Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni


Članovi:
Najnoviji: Zarko79
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3725

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 139
Ukupno: 139
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Coppermine
02: Coppermine
03: Forumi
04: Forumi
05: Forumi
06: Forumi
07: Forumi
08: Forumi
09: News
10: Coppermine
11: Forumi
12: Forumi
13: Coppermine
14: Forumi
15: Forumi
16: News
17: Forumi
18: Forumi
19: Forumi
20: Forumi
21: Forumi
22: Forumi
23: Forumi
24: News
25: Your Account
26: Coppermine
27: Forumi
28: Your Account
29: Forumi
30: Forumi
31: Forumi
32: Coppermine
33: Forumi
34: Forumi
35: Naslovna
36: Naslovna
37: Coppermine
38: Your Account
39: Coppermine
40: Forumi
41: Forumi
42: Coppermine
43: Forumi
44: Forumi
45: Forumi
46: Your Account
47: Forumi
48: Forumi
49: Forumi
50: Forumi
51: Coppermine
52: Forumi
53: Forumi
54: Your Account
55: Forumi
56: Forumi
57: Forumi
58: Forumi
59: Forumi
60: Forumi
61: Forumi
62: Forumi
63: Forumi
64: Forumi
65: News
66: Forumi
67: Forumi
68: Forumi
69: Coppermine
70: Coppermine
71: Forumi
72: Coppermine
73: Forumi
74: Your Account
75: Your Account
76: Your Account
77: Forumi
78: News
79: Forumi
80: Forumi
81: Forumi
82: Forumi
83: Forumi
84: Forumi
85: Forumi
86: Coppermine
87: Your Account
88: Coppermine
89: Forumi
90: Forumi
91: Coppermine
92: Forumi
93: Your Account
94: Forumi
95: Coppermine
96: Forumi
97: Forumi
98: Forumi
99: Forumi
100: Naslovna
101: Forumi
102: Forumi
103: Forumi
104: Forumi
105: Forumi
106: Forumi
107: Forumi
108: Naslovna
109: Forumi
110: Forumi
111: Your Account
112: Your Account
113: Forumi
114: Forumi
115: Coppermine
116: Forumi
117: Your Account
118: Coppermine
119: Forumi
120: Forumi
121: Forumi
122: Forumi
123: Forumi
124: Forumi
125: Your Account
126: Forumi
127: Your Account
128: Forumi
129: Forumi
130: Coppermine
131: Forumi
132: Forumi
133: Forumi
134: Coppermine
135: Coppermine
136: Forumi
137: Forumi
138: Forumi
139: Coppermine

Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 


Posećenost
Imali smo
46866222
posećenih stranica od
January 2005
 

Novosti › Vodeni biser u vrtu

Biblioteka: Vodeni biser u vrtu Utorak, 14 Mart 2006 (19:00:42) CET
Biblioteka tekstova Postavio Octopus u (12613 puta pročitano)


Tekst napisao Octopus
Copyright © Akvaristikaonline.com
Sva prava zadržana


Zima se polako bliži kraju i sve smo bliži periodu kada se veliki broj ljudi priprema za uredjenje svojih vrtova, dvorišta... Verovatno će odredjeni broj Akvarista, poželeti da svoje okruženje oplemene vrtnim jezercetom, fotanom. Ovim člankom želim da im bar malo pomognem u tome.

Trenutno je činjenica da na našim prostorima veoma malo ljubitelja akvaristike ima vrtni bazen ili fontanu. Istina mnogi od njih žive u oblastima gde su nepovoljni klimatski uslovi ili su u gradovima gde nedostatak dvorišta ne dozvoljava ovakav užitak. Takvi hobisti pribegavaju izradi fontana i minijaturnih jezeraca koji su smešteni unutar stambenih prostora ili ukoliko ipak imaju na raspolaganju nešto dvorišnog prostora jednostavno vrtna jezerca posediju samo za vreme povoljnih vremenskih uslova, tokom proleća, leta i jeseni. U svakom slučaju ne morate biti bogati da bi ste imali nešto ovako lepo u svom okruženju. Činjenica je da je vrtni bazen jedan od najjeftinijih, najprirodnijih i najlakših načina da uživate u slatkovodnim ribama i biljkama. Tek kada se eventualno odlučite za njihovu izradu iznenadiće vas činjenica koliko materijala se može koristiti pri pomenutoj izradi a koji su vam na dohvat ruke iz prirode i što je uz sve to najbitnije ne moraju da se plate novcem. Dovoljno je prošetati se pored obala neke reke ili padinama okolnog brda da se nadju najraznovrsniji materijali koji vem mogu biti od koristi prilikom izrade vašeg vrtnog bisera. Ipak potrebno je imati u vidu da neki materijali iako vam se učine dovoljno privlačnima iz raznoraznih razloga ipak nisu poželjni.

Na Engleskom govornom području, fontane i vrtna jezerca objedinjena su pod zajedničkim nazivom “pond“ Sama Engleska je verovatno Evropska zemalja sa najrazvijenijiom tradicijom gajenja riba u vrtnim jezercima. Uprkos relativno nepovoljnim klimatskim uslovima i karakterističnim hladnijim zimama Englezi su jedni od najzagriženijuih ljubitelja vrtnih jezeraca. Njihova zagriženost u svemu tome ide čak i do fanatizma i obrazovanja pravih omanjih jezera unuter prostranih dvorišta sa kompletnom florom i faunom. Ovako nešto ipak nije jednostavno i naravno nije za svačiji džep. Tako veliki projekti su ipak priličan udar na bilo čiji budžet.
Fontana može biti osmišljena i smeštena na terasi ali ukoliko posedujete baštu – vrt imaćete više mogućnosti da ispunite neke svoje male želje i hirove. U tom slučaju vaš podvodni vrt može zauzimati znatan deo dvorišta, ulepšavajući ga, istovreeno dajući vašoj mašti dovoljno prostora za kreaciju. Na samom početku potrebno je opredeliti se i utvrditi neke osnovne stvari kao što su :

* da li će fontana biti stalna ili će se premeštati kada postane isuviše hladno
* da li će fontana biti u bašti, na terasi ili će eventualno biti deo enterijera stambenoga prostora.

Zatim treba osmisliti oblik, veličinu i materijal koji ćete koristiti. Ukoliko se odlučite za terasu za tu svrhu možete upotrebiti neke od netoksičnih kontejnera.(najčešće se koriste, plastični ili pvc materijal) Veoma bitan element u celoj priči je težina cele konstrukcije zajedno sa vodom. Za fontane na terasi preporučujem korišćenje lakših materijala. Izbegavajte šljunak i pesak. Takodje bolji izbor bi bio sadjenje biljaka u saksijama da bi u toku zime mogle da se premeste.

Ukoliko planirate da da ostavite ribe u toku zime u fontani ili bazenu obezbedite im dublju zonu koja će im predstavljati zaklon u toku hladnih zimskih dana. Naime tokom zime voda može zalediti (naročito u ovim našim klimatskim uslovima) ali ukoliko je dubina vašeg jezerceta veeća temperatura vode ispod leda kretaće se u opsegu od 1- 4 stepena što će omogućiti vašim ljubimcima sigurno preživljavanje. Tokom zime ribe u ovakvim jezercima će baš kao i ribe iz naših vodotoka , (reka i jezera) većinom mirovati ne hraneći se. Pritom će njihove životne funkcije shodno temperaturi vode pasti na minimum i sve to će potrajati do prvih toplijih dana koji će sa sobom doneti porast temperature vode..

Veličina fontane ili bazena je ograničena i zato vodite računa o vrsti i broju riba i biljaka koje smeštate u nju. Da li će vaša fontana imati potpuno prirodan izgled ili će se primenjivati neka pravila simetrije i odredjenog rasporeda bilja, to zavisi od vas i vašeg ukusa.

Srećni vlasnik bašte može sebi priuštiti pravi vrtni bazen. On može biti izradjen od cementa (betonski) ili od neke vrste plastične ili PVC folije. Betonski bazeni vam omogućavaju veliki izbor oblika i dizajna. Njegova slaba tačka je što može doći do pucanja u toku zime. Sa plastičnim i PVC folijama je mnogo lakše raditi. Mada je u neku ruku i vek takvih fontana znatno kraći. Takodje postoji veliki izbor dizajna. Loše strane su što je teško sakriti margine (ivice) bazena i ono što već pomenuh, da ovakav bazen ne može trajati zauvek. U jednom trenutku folija će se pocepati. Naime zavisno od kvaliteta rok upotrebe ovakvih folija kreće se najduže do nekoliko godina. .

Veoma važna odluka bi bila gde smestiti bazen u odnosu na sunce ili hlad. Izbegavajte jako osunčana mesta da vam voda ne bi bila zelena od algi. Ova pojava se naziva u narodu cvetanje vode i može se preduprediti upotrebom UV sterilizatora koji na žalost dosta poskupljuju izradu jezerceta. Ukoliko pak niste u mogućnosti da sebi i vašem jezercetu priuštite takav luksuz, najbolje mesto bi bilo ono, koje je deo dana osunčano a deo dana u senci. Vodite računa da rastinje u bašti bude dovoljno udaljeno kako bi ste izbegli da razno cveće, lišće i trunčice upadaju u vodu i na taj način je vrlo brzo zagade.

Dosta ljudi koristi filtraciju samo u toku prolećnih i letnjih meseci. U svetu postoji veliki broj filtera za ovu namenu. Ipak većina hobista na našim prostorima odlučiće se za samogradnju istih. Princip izrade ovakvih filtera ne razlikuje se mnogo od filtera akvarijuma sem u činjenici da su oni znatno većih gabarita. Izbegavajte jaku turbulenciju prilikom filtracije da da ne biste ugrozili biljke kao što su vodeni ljiljani a i da ne bi podizali mulj sa dna koji će se vremenom obavezno pojaviti. U jezercima – fontanama koja su bazirana na pad vode (radjena kao minijaturni vodopad) i samim tim imaju jaku cirkulaciju, neke biljne vrste ne možete držati.

Dubina bazena ili fontane je jedna od najvažnijih karakteristika i treba da bude najmanje 60 cm da bi se omogućili normalni uslovi za život riba. Medjutim ta dubina je prevelika za neke biljke kojima bi više odgovaralo 30 ili 40 cm. Da biste to postigli jednostavno ćete napraviti korito gde su površine bliže periferiji (obodu jezera) pliće dok u središnjem delu zadržavamo dubinu od 60 i više cm.

Najčešće vrste riba koje se drže u fontanama ili vrtnim bazenima su koi šarani i zlatne ribe – kod nas popularno zvane japanke (Eng.goldfish). Ukoliko ne raspolažete velikim vrtnim bazenom izbegavajte koi šarane koji rastu brzo i mogu da dostignu težinu do 4 pa i više kg. Ako imate dosta prostora i odlučite se za koi šarane dubina bazena bi trebalo da doseže min. 90 cm. Kada se u odlučite koje ribe ćete držati bitno je imati u vidu do kojih dimenzija ribe mogu narasti kako se ne bi desilo da jezerce bude pretrpano. Uvek je bolji izbor manje riba nego pretrpan bazen. U prenaseljenim jezercima usled prevelikog broja riba mogu nastati mnogobrojni problemi koji se kreću od eventualnih problema vezanih za deficit kiseonika do prevelikog rizika od širenja eventualnih bolesti.

Izbor biljaka koje će te staviti u bazen ili fontanu je takodje veoma bitan. U obzir mogu da dodju mnoge vrste plutajućih biljaka. Na ovim prostorima je prilično rasprostranjena Pistia stratiotes koja može da dostigne i do 20 cm u prečniku. Sem nje veoma su rasprostranjene i dobro uspevaju Lemna spec., Ludwigia sedioides, Nymphoides sp., Trapa natans, Salvinia natans. Sem Trapa natans kojoj odgovara nešto niža temperatura 20 do 22 step. sve ostale pomenute biljke odlično uspevaju u rasponu od 20 do 30 step. Takodje imajte u vidu da ovim biljkama više odgovara sunce (ali ne prejako) nego hlad. Od potopljenih biljaka koje se kod nas mogu naći vredi pomenuti i Ceratophilum demersum, Elodeu densu i dr. Paleta tropskih biljaka koje možete držati u ovakvim jezercima je takođe velika i njih obično možete nabaviti u lokalnom pet shopu, gde će vas svaki savesni prodavac uputiti, koje od njih je ljednostavnije i bolje držati u Pond sistemima.

Vodeni ljiljani (rod Nimphea) su san svakog vlasnika fontane ili bazena. Klasifikujemo ih u dve glavne grupe: tropske vrste i otporne hibride. Nažalost tropske vrste možete gajiti samo u letnjem periodu. Ali zahvaljujući gospodinu Joseph Bory Latour Marliac koji je krajem 19. veka uspeo da dobije hibrid ukrštanjem Nymphea alba i Nymphea mexicana mi danas možemo ove hibridne ljiljane gajiti i u toku hladnijeg perioda (proleće i jesen).
Biljka koju ćete često vidjati na našim prostorima je Cyperus alternifolius ili u narodu znana kao vodena palma. Veoma slična njoj je i Cyperus papyrus. Veoma otporna i laka za držanje . Obično se sadi u plitku vodu do 10 cm na obodima bazena.

Izrada vrtnih jezeraca je svojevrstan izazov. Sve potrebne radnje daleko od toga da su jednostavne ali sa njihovim okončenjem one donose vlasniku neizmeran užitak.






Slični linkovi
 

Article Rating
Average Score: 5
Glasova: 1


Please take a second and vote for this article:

Excellent
Very Good
Good
Regular
Bad

 

Options