 |
 |
Sadržaj:
|
 |
 Naslovna Octopus Databaza Komunikacija Pretraživanje
 Bolesti riba
|
Poslednjih 10 poruka
|
|
|
Sekcije - tekstovi
|
|
|
Posećenost
|
|
Imali smo 128064871posećenih stranica od January 2005
|
|
Novosti › Vodeni biser u vrtu |
|
|
Biblioteka: Vodeni biser u vrtu |
Utorak, 14 Mart 2006 (18:00:42) CET |
|
Postavio Octopus u (16891 puta pročitano)
Tekst napisao Octopus
Copyright © Akvaristikaonline.com
Sva prava zadržana
Zima se polako bliži kraju i sve smo bliži periodu kada se veliki broj ljudi priprema za uredjenje svojih vrtova, dvorišta... Verovatno će odredjeni broj Akvarista, poželeti da svoje okruženje oplemene vrtnim jezercetom, fotanom. Ovim člankom želim da im bar malo pomognem u tome.
Trenutno je činjenica da na našim prostorima veoma malo ljubitelja akvaristike ima vrtni bazen ili fontanu. Istina mnogi od njih žive u oblastima gde su nepovoljni klimatski uslovi ili su u gradovima gde nedostatak dvorišta ne dozvoljava ovakav užitak. Takvi hobisti pribegavaju izradi fontana i minijaturnih jezeraca koji su smešteni unutar stambenih prostora ili ukoliko ipak imaju na raspolaganju nešto dvorišnog prostora jednostavno vrtna jezerca posediju samo za vreme povoljnih vremenskih uslova, tokom proleća, leta i jeseni. U svakom slučaju ne morate biti bogati da bi ste imali nešto ovako lepo u svom okruženju. Činjenica je da je vrtni bazen jedan od najjeftinijih, najprirodnijih i najlakših načina da uživate u slatkovodnim ribama i biljkama. Tek kada se eventualno odlučite za njihovu izradu iznenadiće vas činjenica koliko materijala se može koristiti pri pomenutoj izradi a koji su vam na dohvat ruke iz prirode i što je uz sve to najbitnije ne moraju da se plate novcem. Dovoljno je prošetati se pored obala neke reke ili padinama okolnog brda da se nadju najraznovrsniji materijali koji vem mogu biti od koristi prilikom izrade vašeg vrtnog bisera. Ipak potrebno je imati u vidu da neki materijali iako vam se učine dovoljno privlačnima iz raznoraznih razloga ipak nisu poželjni.
Na Engleskom govornom području, fontane i vrtna jezerca objedinjena su pod zajedničkim nazivom “pond“ Sama Engleska je verovatno Evropska zemalja sa najrazvijenijiom tradicijom gajenja riba u vrtnim jezercima. Uprkos relativno nepovoljnim klimatskim uslovima i karakterističnim hladnijim zimama Englezi su jedni od najzagriženijuih ljubitelja vrtnih jezeraca. Njihova zagriženost u svemu tome ide čak i do fanatizma i obrazovanja pravih omanjih jezera unuter prostranih dvorišta sa kompletnom florom i faunom. Ovako nešto ipak nije jednostavno i naravno nije za svačiji džep. Tako veliki projekti su ipak priličan udar na bilo čiji budžet.
Fontana može biti osmišljena i smeštena na terasi ali ukoliko posedujete baštu – vrt imaćete više mogućnosti da ispunite neke svoje male želje i hirove. U tom slučaju vaš podvodni vrt može zauzimati znatan deo dvorišta, ulepšavajući ga, istovreeno dajući vašoj mašti dovoljno prostora za kreaciju. Na samom početku potrebno je opredeliti se i utvrditi neke osnovne stvari kao što su :
* da li će fontana biti stalna ili će se premeštati kada postane isuviše hladno
* da li će fontana biti u bašti, na terasi ili će eventualno biti deo enterijera stambenoga prostora.
Zatim treba osmisliti oblik, veličinu i materijal koji ćete koristiti. Ukoliko se odlučite za terasu za tu svrhu možete upotrebiti neke od netoksičnih kontejnera.(najčešće se koriste, plastični ili pvc materijal) Veoma bitan element u celoj priči je težina cele konstrukcije zajedno sa vodom. Za fontane na terasi preporučujem korišćenje lakših materijala. Izbegavajte šljunak i pesak. Takodje bolji izbor bi bio sadjenje biljaka u saksijama da bi u toku zime mogle da se premeste.
Ukoliko planirate da da ostavite ribe u toku zime u fontani ili bazenu obezbedite im dublju zonu koja će im predstavljati zaklon u toku hladnih zimskih dana. Naime tokom zime voda može zalediti (naročito u ovim našim klimatskim uslovima) ali ukoliko je dubina vašeg jezerceta veeća temperatura vode ispod leda kretaće se u opsegu od 1- 4 stepena što će omogućiti vašim ljubimcima sigurno preživljavanje. Tokom zime ribe u ovakvim jezercima će baš kao i ribe iz naših vodotoka , (reka i jezera) većinom mirovati ne hraneći se. Pritom će njihove životne funkcije shodno temperaturi vode pasti na minimum i sve to će potrajati do prvih toplijih dana koji će sa sobom doneti porast temperature vode..
Veličina fontane ili bazena je ograničena i zato vodite računa o vrsti i broju riba i biljaka koje smeštate u nju. Da li će vaša fontana imati potpuno prirodan izgled ili će se primenjivati neka pravila simetrije i odredjenog rasporeda bilja, to zavisi od vas i vašeg ukusa.
Srećni vlasnik bašte može sebi priuštiti pravi vrtni bazen. On može biti izradjen od cementa (betonski) ili od neke vrste plastične ili PVC folije. Betonski bazeni vam omogućavaju veliki izbor oblika i dizajna. Njegova slaba tačka je što može doći do pucanja u toku zime. Sa plastičnim i PVC folijama je mnogo lakše raditi. Mada je u neku ruku i vek takvih fontana znatno kraći. Takodje postoji veliki izbor dizajna. Loše strane su što je teško sakriti margine (ivice) bazena i ono što već pomenuh, da ovakav bazen ne može trajati zauvek. U jednom trenutku folija će se pocepati. Naime zavisno od kvaliteta rok upotrebe ovakvih folija kreće se najduže do nekoliko godina. .
Veoma važna odluka bi bila gde smestiti bazen u odnosu na sunce ili hlad. Izbegavajte jako osunčana mesta da vam voda ne bi bila zelena od algi. Ova pojava se naziva u narodu cvetanje vode i može se preduprediti upotrebom UV sterilizatora koji na žalost dosta poskupljuju izradu jezerceta. Ukoliko pak niste u mogućnosti da sebi i vašem jezercetu priuštite takav luksuz, najbolje mesto bi bilo ono, koje je deo dana osunčano a deo dana u senci. Vodite računa da rastinje u bašti bude dovoljno udaljeno kako bi ste izbegli da razno cveće, lišće i trunčice upadaju u vodu i na taj način je vrlo brzo zagade.
Dosta ljudi koristi filtraciju samo u toku prolećnih i letnjih meseci. U svetu postoji veliki broj filtera za ovu namenu. Ipak većina hobista na našim prostorima odlučiće se za samogradnju istih. Princip izrade ovakvih filtera ne razlikuje se mnogo od filtera akvarijuma sem u činjenici da su oni znatno većih gabarita. Izbegavajte jaku turbulenciju prilikom filtracije da da ne biste ugrozili biljke kao što su vodeni ljiljani a i da ne bi podizali mulj sa dna koji će se vremenom obavezno pojaviti. U jezercima – fontanama koja su bazirana na pad vode (radjena kao minijaturni vodopad) i samim tim imaju jaku cirkulaciju, neke biljne vrste ne možete držati.
Dubina bazena ili fontane je jedna od najvažnijih karakteristika i treba da bude najmanje 60 cm da bi se omogućili normalni uslovi za život riba. Medjutim ta dubina je prevelika za neke biljke kojima bi više odgovaralo 30 ili 40 cm. Da biste to postigli jednostavno ćete napraviti korito gde su površine bliže periferiji (obodu jezera) pliće dok u središnjem delu zadržavamo dubinu od 60 i više cm.
Najčešće vrste riba koje se drže u fontanama ili vrtnim bazenima su koi šarani i zlatne ribe – kod nas popularno zvane japanke (Eng.goldfish). Ukoliko ne raspolažete velikim vrtnim bazenom izbegavajte koi šarane koji rastu brzo i mogu da dostignu težinu do 4 pa i više kg. Ako imate dosta prostora i odlučite se za koi šarane dubina bazena bi trebalo da doseže min. 90 cm. Kada se u odlučite koje ribe ćete držati bitno je imati u vidu do kojih dimenzija ribe mogu narasti kako se ne bi desilo da jezerce bude pretrpano. Uvek je bolji izbor manje riba nego pretrpan bazen. U prenaseljenim jezercima usled prevelikog broja riba mogu nastati mnogobrojni problemi koji se kreću od eventualnih problema vezanih za deficit kiseonika do prevelikog rizika od širenja eventualnih bolesti.
Izbor biljaka koje će te staviti u bazen ili fontanu je takodje veoma bitan. U obzir mogu da dodju mnoge vrste plutajućih biljaka. Na ovim prostorima je prilično rasprostranjena Pistia stratiotes koja može da dostigne i do 20 cm u prečniku. Sem nje veoma su rasprostranjene i dobro uspevaju Lemna spec., Ludwigia sedioides, Nymphoides sp., Trapa natans, Salvinia natans. Sem Trapa natans kojoj odgovara nešto niža temperatura 20 do 22 step. sve ostale pomenute biljke odlično uspevaju u rasponu od 20 do 30 step. Takodje imajte u vidu da ovim biljkama više odgovara sunce (ali ne prejako) nego hlad. Od potopljenih biljaka koje se kod nas mogu naći vredi pomenuti i Ceratophilum demersum, Elodeu densu i dr. Paleta tropskih biljaka koje možete držati u ovakvim jezercima je takođe velika i njih obično možete nabaviti u lokalnom pet shopu, gde će vas svaki savesni prodavac uputiti, koje od njih je ljednostavnije i bolje držati u Pond sistemima.
Vodeni ljiljani (rod Nimphea) su san svakog vlasnika fontane ili bazena. Klasifikujemo ih u dve glavne grupe: tropske vrste i otporne hibride. Nažalost tropske vrste možete gajiti samo u letnjem periodu. Ali zahvaljujući gospodinu Joseph Bory Latour Marliac koji je krajem 19. veka uspeo da dobije hibrid ukrštanjem Nymphea alba i Nymphea mexicana mi danas možemo ove hibridne ljiljane gajiti i u toku hladnijeg perioda (proleće i jesen).
Biljka koju ćete često vidjati na našim prostorima je Cyperus alternifolius ili u narodu znana kao vodena palma. Veoma slična njoj je i Cyperus papyrus. Veoma otporna i laka za držanje . Obično se sadi u plitku vodu do 10 cm na obodima bazena.
Izrada vrtnih jezeraca je svojevrstan izazov. Sve potrebne radnje daleko od toga da su jednostavne ali sa njihovim okončenjem one donose vlasniku neizmeran užitak.
|
|
|
poslednje postavljene
|
|
|
po slucajnom redu
|
|
|
Slični linkovi
|
|
|
Article Rating
|
|
Average Score: 5
Glasova: 1
|
Options
|
|
|
|
Najnoviji: Aleksandra995
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3741
Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 253
Ukupno: 253
Posetioci:
Više o tome Biblioteka tekstova
