Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 Naslovna Octopus Komunikacija
 Forumi
 Pretraživanje
 Forums
 

Poslednjih 10 poruka
Poslednjih 10 poruka na forumu

IAPLC 2013 - Five of the best
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Sep 28, 2013 u 11:30:50

Otvorene baze akvarijumskih kozica i akvarijumskih puževa
Poslednja objava od: Octopus u Ostali slatkovodni stanovnici akvarijuma dana Dec 17, 2012 u 21:59:34

AGA International Aquascaping Contest 2012
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Nov 11, 2012 u 09:36:37

Rasbora pauciperforata - Red Line Rasbora
Poslednja objava od: Octopus u Slatkovodne tropske akvarijumske ribe dana Okt 31, 2012 u 10:15:24

IAPLC 2012 - najboljih pet
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Okt 31, 2012 u 08:36:26

Dancing shrimp - Rhynchocinetes uritai
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 16, 2012 u 15:55:50

Centropyge loriculus (Günther, 1874)
Poslednja objava od: Octopus u Morske ribe dana Sep 15, 2012 u 20:44:25

Cryptocentrus cinctus
Poslednja objava od: Octopus u Morske ribe dana Sep 15, 2012 u 06:44:05

Linckia laevigata-Blue Sea Star
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 09, 2012 u 15:29:30

Rod Acropora
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 09, 2012 u 08:13:55

 

Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni


Članovi:
Najnoviji: Zarko79
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3725

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 149
Ukupno: 149
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Forumi
02: Your Account
03: Coppermine
04: Forumi
05: Forumi
06: Forumi
07: Forumi
08: Forumi
09: Coppermine
10: News
11: Coppermine
12: Forumi
13: Forumi
14: Coppermine
15: Forumi
16: Forumi
17: Forumi
18: Forumi
19: Forumi
20: Coppermine
21: Naslovna
22: Coppermine
23: Coppermine
24: Coppermine
25: Coppermine
26: Forumi
27: Coppermine
28: Your Account
29: Forumi
30: Coppermine
31: Your Account
32: Forumi
33: Forumi
34: Forumi
35: Forumi
36: Coppermine
37: Forumi
38: Forumi
39: Forumi
40: Your Account
41: Coppermine
42: Coppermine
43: Coppermine
44: Coppermine
45: Forumi
46: Coppermine
47: Coppermine
48: Coppermine
49: Forumi
50: Forumi
51: Forumi
52: Your Account
53: News
54: Forumi
55: Coppermine
56: Forumi
57: Coppermine
58: Your Account
59: Forumi
60: Forumi
61: Coppermine
62: Forumi
63: Coppermine
64: Your Account
65: Forumi
66: Forumi
67: Forumi
68: Forumi
69: Forumi
70: Forumi
71: Forumi
72: Forumi
73: Coppermine
74: Forumi
75: Forumi
76: Forumi
77: Coppermine
78: Your Account
79: Coppermine
80: Coppermine
81: Forumi
82: Forumi
83: Forumi
84: Coppermine
85: Coppermine
86: Forumi
87: Coppermine
88: Your Account
89: Coppermine
90: Forumi
91: Coppermine
92: Your Account
93: Forumi
94: Your Account
95: Forumi
96: Coppermine
97: Coppermine
98: Forumi
99: Forumi
100: Forumi
101: Forumi
102: Forumi
103: Forumi
104: Coppermine
105: Forumi
106: Forumi
107: Forumi
108: Forumi
109: Forumi
110: Forumi
111: Forumi
112: Forumi
113: Forumi
114: Coppermine
115: Coppermine
116: Forumi
117: Your Account
118: Forumi
119: Coppermine
120: Coppermine
121: Forumi
122: News
123: Forumi
124: Forumi
125: Forumi
126: Forumi
127: Forumi
128: Coppermine
129: Naslovna
130: Coppermine
131: Forumi
132: Forumi
133: Coppermine
134: Forumi
135: Forumi
136: Your Account
137: Coppermine
138: Forumi
139: Coppermine
140: Forumi
141: Coppermine
142: Coppermine
143: Forumi
144: Forumi
145: Forumi
146: Coppermine
147: Forumi
148: Forumi
149: Forumi

Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 


Posećenost
Imali smo
46926651
posećenih stranica od
January 2005
 

Novosti › Šta sve treba znati o fizičko hemijskim osobinama vode (deo drugi-hemijske oso

Biblioteka: Šta sve treba znati o fizičko hemijskim osobinama vode (deo drugi-hemijske oso Sreda, 02 Februar 2005 (23:06:58) CET
Biblioteka tekstova Postavio Octopus u (5349 puta pročitano)

Hemijske osobine vode


Tvrdoća vode: U predhodnom izlaganju (šta sve treba znati o fizičko hemijskim osobinama vode - deo prvi) pomenuo sam da je voda jedan veoma dobar rastvarač.Takođe sam pomenuo da se kao rezultat te njene osobine u njoj nalaze rastvorene raznorazne supstance. Količina i vrsta supstanci u najvećem procentu zavisi od prirode zemljišta i stena preko kojih se voda kreće na svom putu do reka, jezera...

Od svih mogućih jona u prirodnim vodotocima preko 90% čine samo osam jona i to : Pozitivni joni (Ca, Mg, Ma i K) i negativni joni (Cl, SO4, CO3, HCO3) sve ostale soli su veoma malo zastupljene i zato kažemo da se u vodi nalaze u tragovima. Ipak nemojte da vas činjenica di ih ima malo zavara neki od njih su i te kako važni. Vratimo se sada ipak solima čije su količine daleko veće. Napred navedeni pozitivni i negativni joni koji čine gro ,rastvorenih suopstanci u vodi i njihova relativna koncentracija određuje jednu značajnu karakteristiku vode , njenu tvrdoću.

Kada se govori o tvrdoći vode, pojam se odnosi na slatke vode i količinu rastvorenih materija odnosno soli u njoj. Tvrdoća je zapravo mera prisutnosti jona u vodi gde prednjače kalcijum i magnezijum pri čemu je kalcijum ipak zastupljeniji, odnosno ima ga više.Na tvrdoću u manjoj meri utiču i : gvoždje, barijum, stroncijum, bakar...Svi ovi joni u vodi se nalaze kao karbonati, bikarbonati, sulfati...

Ukupna količina rastvorenih soli čini ukupnu tvrdoću vode i obeležava se sa (GH) a nju čine sulfatna (čine je sulfati i hloridi) i karbonatna (čine je karbonati i bikarbonati) tvrdoća. U većini s vetskih vodotoka od svih soli dominiraju karbonati a to je slučaj i sa većinom voda u našoj zemlji. Ovde je bitno napomenuti da pojedini joni kao što su magnezijum i kalcijum doprinose porastu akalnosti vode isto kao što učestvuju u povećanju tvrdoće vode. Iz napred navedenog se nameće zaključak da sa porastom količine karbonata u vodi raste i njena baznost, odnos noalkalinitet.

Mera tvrdoće vode je stepen i tu u svetu postoji prilična zbrka.Tvrdoća se može iyražavati u Nemačkim, Američkim, Engleskim, Francuskim sstepenima. Tvrdoća se ipak izražava kao količina kacijum karbonata (CaCO3) prsutnog u vodi.

Najveći broj akvarista upotrebljava tzv. tečne testove na kapanje zbog jednostavnosti primene ,odnosno rukovanja.



Slične Teme

Biblioteka tekstova




Slični linkovi
 

Article Rating
Average Score: 4.25
Glasova: 8


Please take a second and vote for this article:

Excellent
Very Good
Good
Regular
Bad

 

Options