Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 

Poslednjih 10 poruka
 

Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni
Članovi:
Najnoviji: Aleksandra995
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3741
Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 108
Ukupno: 108
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Forumi
02: Forumi
03: Forumi
04: Forumi
05: Coppermine
06: Forumi
07: Forumi
08: Forumi
09: Your Account
10: Forumi
11: Forumi
12: Forumi
13: Forumi
14: Forumi
15: Forumi
16: News
17: Forumi
18: Forumi
19: Forumi
20: Forumi
21: Forumi
22: Coppermine
23: Forumi
24: Forumi
25: Coppermine
26: Forumi
27: Coppermine
28: Forumi
29: Forumi
30: Forumi
31: Forumi
32: Forumi
33: News
34: Forumi
35: Forumi
36: Forumi
37: Forumi
38: Forumi
39: Forumi
40: Forumi
41: News
42: Forumi
43: Naslovna
44: Forumi
45: Forumi
46: Forumi
47: Naslovna
48: Forumi
49: Coppermine
50: Forumi
51: Forumi
52: Forumi
53: Coppermine
54: Forumi
55: News
56: Coppermine
57: Coppermine
58: Forumi
59: Forumi
60: Naslovna
61: Coppermine
62: Forumi
63: Coppermine
64: Forumi
65: Forumi
66: Forumi
67: Forumi
68: Forumi
69: News
70: Coppermine
71: Forumi
72: Forumi
73: Forumi
74: Forumi
75: Coppermine
76: Forumi
77: Forumi
78: Coppermine
79: Naslovna
80: Forumi
81: Forumi
82: Forumi
83: Forumi
84: Forumi
85: Coppermine
86: Forumi
87: Forumi
88: Forumi
89: Forumi
90: Forumi
91: Forumi
92: Coppermine
93: Forumi
94: Forumi
95: Naslovna
96: Forumi
97: Forumi
98: Forumi
99: Coppermine
100: Forumi
101: Forumi
102: Forumi
103: Your Account
104: Forumi
105: Forumi
106: Forumi
107: News
108: Forumi
Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 

Sekcije - tekstovi
 

Posećenost
Imali smo
125180599
posećenih stranica od
January 2005
 

Novosti › Šta sve treba znati o fizičko hemijskim osobinama vode (deo drugi-hemijske oso

Biblioteka: Šta sve treba znati o fizičko hemijskim osobinama vode (deo drugi-hemijske oso Sreda, 02 Februar 2005 (23:06:58) CET
Biblioteka tekstova Postavio Octopus u (6528 puta pročitano)

Hemijske osobine vode


Tvrdoća vode: U predhodnom izlaganju (šta sve treba znati o fizičko hemijskim osobinama vode - deo prvi) pomenuo sam da je voda jedan veoma dobar rastvarač.Takođe sam pomenuo da se kao rezultat te njene osobine u njoj nalaze rastvorene raznorazne supstance. Količina i vrsta supstanci u najvećem procentu zavisi od prirode zemljišta i stena preko kojih se voda kreće na svom putu do reka, jezera...

Od svih mogućih jona u prirodnim vodotocima preko 90% čine samo osam jona i to : Pozitivni joni (Ca, Mg, Ma i K) i negativni joni (Cl, SO4, CO3, HCO3) sve ostale soli su veoma malo zastupljene i zato kažemo da se u vodi nalaze u tragovima. Ipak nemojte da vas činjenica di ih ima malo zavara neki od njih su i te kako važni. Vratimo se sada ipak solima čije su količine daleko veće. Napred navedeni pozitivni i negativni joni koji čine gro ,rastvorenih suopstanci u vodi i njihova relativna koncentracija određuje jednu značajnu karakteristiku vode , njenu tvrdoću.

Kada se govori o tvrdoći vode, pojam se odnosi na slatke vode i količinu rastvorenih materija odnosno soli u njoj. Tvrdoća je zapravo mera prisutnosti jona u vodi gde prednjače kalcijum i magnezijum pri čemu je kalcijum ipak zastupljeniji, odnosno ima ga više.Na tvrdoću u manjoj meri utiču i : gvoždje, barijum, stroncijum, bakar...Svi ovi joni u vodi se nalaze kao karbonati, bikarbonati, sulfati...

Ukupna količina rastvorenih soli čini ukupnu tvrdoću vode i obeležava se sa (GH) a nju čine sulfatna (čine je sulfati i hloridi) i karbonatna (čine je karbonati i bikarbonati) tvrdoća. U većini s vetskih vodotoka od svih soli dominiraju karbonati a to je slučaj i sa većinom voda u našoj zemlji. Ovde je bitno napomenuti da pojedini joni kao što su magnezijum i kalcijum doprinose porastu akalnosti vode isto kao što učestvuju u povećanju tvrdoće vode. Iz napred navedenog se nameće zaključak da sa porastom količine karbonata u vodi raste i njena baznost, odnos noalkalinitet.

Mera tvrdoće vode je stepen i tu u svetu postoji prilična zbrka.Tvrdoća se može iyražavati u Nemačkim, Američkim, Engleskim, Francuskim sstepenima. Tvrdoća se ipak izražava kao količina kacijum karbonata (CaCO3) prsutnog u vodi.

Najveći broj akvarista upotrebljava tzv. tečne testove na kapanje zbog jednostavnosti primene ,odnosno rukovanja.


Slične Teme

Biblioteka tekstova
poslednje postavljene
 

po slucajnom redu
 

Slični linkovi
 

Article Rating
Average Score: 4.25
Glasova: 8


Please take a second and vote for this article:

Excellent
Very Good
Good
Regular
Bad

 

Options
 



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.:SoftNews Graphical Template by jzky:.
.:DragonflyCMS theme by: rlgura of WebSiteGuru Designs:.
Version 9.1.1.1 - March 13, 2008