Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 

Poslednjih 10 poruka
 

Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni
Članovi:
Najnoviji: Aleksandra995
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3741
Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 249
Ukupno: 249
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Coppermine
02: Forumi
03: Coppermine
04: Forumi
05: Forumi
06: Naslovna
07: Coppermine
08: Forumi
09: Forumi
10: Forumi
11: Forumi
12: Coppermine
13: Forumi
14: Forumi
15: Coppermine
16: Sekcije: Akvarijumske biljke,
17: Forumi
18: Statistika
19: Coppermine
20: Forumi
21: Forumi
22: Forumi
23: Forumi
24: Forumi
25: Forumi
26: Forumi
27: Forumi
28: Your Account
29: Naslovna
30: Forumi
31: Forumi
32: Forumi
33: Coppermine
34: Forumi
35: Forumi
36: Forumi
37: Forumi
38: Coppermine
39: Forumi
40: Naslovna
41: Forumi
42: Forumi
43: Forumi
44: Forumi
45: Forumi
46: Forumi
47: Coppermine
48: Forumi
49: Coppermine
50: Forumi
51: Coppermine
52: Forumi
53: Forumi
54: Forumi
55: Forumi
56: Your Account
57: Forumi
58: Forumi
59: Forumi
60: Coppermine
61: Forumi
62: Forumi
63: Forumi
64: Coppermine
65: Sekcije: Akvarijumske biljke,
66: Forumi
67: Coppermine
68: Your Account
69: Forumi
70: Forumi
71: Coppermine
72: Forumi
73: Forumi
74: Forumi
75: Forumi
76: Coppermine
77: Forumi
78: Coppermine
79: Forumi
80: Forumi
81: Forumi
82: Coppermine
83: Coppermine
84: Coppermine
85: Forumi
86: Forumi
87: Coppermine
88: Forumi
89: Forumi
90: Coppermine
91: Forumi
92: Forumi
93: Forumi
94: Coppermine
95: Forumi
96: Forumi
97: Naslovna
98: Coppermine
99: Forumi
100: Forumi
101: Sekcije: Akvarijumske biljke,
102: Coppermine
103: Coppermine
104: Forumi
105: Forumi
106: Forumi
107: News
108: Coppermine
109: Forumi
110: News
111: Forumi
112: Forumi
113: Naslovna
114: Forumi
115: Forumi
116: Forumi
117: Forumi
118: Coppermine
119: Forumi
120: Forumi
121: Forumi
122: Forumi
123: Coppermine
124: News
125: Coppermine
126: Forumi
127: News
128: Forumi
129: Forumi
130: Forumi
131: Naslovna
132: Coppermine
133: Coppermine
134: Coppermine
135: Forumi
136: Coppermine
137: Forumi
138: Forumi
139: Forumi
140: Forumi
141: Forumi
142: Forumi
143: Forumi
144: Forumi
145: Coppermine
146: Forumi
147: Forumi
148: Coppermine
149: Forumi
150: Forumi
151: Coppermine
152: Coppermine
153: Sekcije: Akvarijumske biljke,
154: Forumi
155: News
156: Forumi
157: Forumi
158: Forumi
159: Forumi
160: Forumi
161: Forumi
162: Coppermine
163: Forumi
164: Forumi
165: Forumi
166: Forumi
167: Forumi
168: Coppermine
169: Forumi
170: Your Account
171: Coppermine
172: Forumi
173: Naslovna
174: Forumi
175: News
176: Coppermine
177: Forumi
178: Forumi
179: Coppermine
180: Forumi
181: Forumi
182: Sekcije: Akvarijumske biljke,
183: Forumi
184: Forumi
185: Forumi
186: Naslovna
187: Coppermine
188: News
189: Forumi
190: Forumi
191: Forumi
192: Forumi
193: Coppermine
194: Forumi
195: Forumi
196: Coppermine
197: Forumi
198: Coppermine
199: Forumi
200: Forumi
201: Naslovna
202: Forumi
203: Coppermine
204: Forumi
205: Forumi
206: Forumi
207: Forumi
208: Sekcije: Akvarijumske biljke,
209: Forumi
210: Coppermine
211: News
212: Naslovna
213: Coppermine
214: Forumi
215: Coppermine
216: Naslovna
217: Naslovna
218: Coppermine
219: Coppermine
220: Sekcije: Akvarijumske biljke,
221: Forumi
222: Forumi
223: Forumi
224: Forumi
225: Coppermine
226: Forumi
227: Forumi
228: Coppermine
229: Coppermine
230: Coppermine
231: Forumi
232: Forumi
233: Coppermine
234: Naslovna
235: Forumi
236: Forumi
237: Your Account
238: Coppermine
239: Forumi
240: News
241: Forumi
242: Forumi
243: Coppermine
244: Forumi
245: Your Account
246: Forumi
247: Coppermine
248: Forumi
249: Coppermine
Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 

Sekcije - tekstovi
 

Posećenost
Imali smo
128634195
posećenih stranica od
January 2005
 

Novosti › Šta sve treba znati o akvarijumskoj vodi (deo treći- pH )

Biblioteka: Šta sve treba znati o akvarijumskoj vodi (deo treći- pH ) Subota, 12 Februar 2005 (00:05:44) CET
Biblioteka tekstova Postavio Octopus u (5348 puta pročitano)

pH vrednost vode Vodu čine slobodni vodonikovi H+ i Hidroksidni OH - joni. U zavisnosti od koncentracije ovih jona, odnosno u zavisnosti od njihovih proporcija o vodi možemo govoriti kao neutralnoj, kiseloj ili baznoj sredini. Kada je količina vodoničnih i hidroksidnih jona ujednačena pH vrednost vode je sedam i za takvu vodu se kaže da je neutralna. Ukoliko je pak količina vodoničnih jona veća od količine OH jona voda ima kiselu reakciju (pH<7 ) Sa porastom količine H jona u odnosu na OH jone kiselost raste. Ukoliko je međutim količina OH jona veća u odnosu na količinu H jona voda postaje bazna i tada je njen pH veći od 7. Ph zapravo predstavlja negativni logaritam količine vodoničnih jona.

Voda se može zakiseliti ili dobiti baznu reakciju dodavanjem izvesnih materija (kiseline i baze) Ova mogućnost je zasnovana na osobini mnogih materija koje da teže da se dospevši u vodu razbiju na sastavne jone. (Tako recimo hlorovodonična kiselina se u vodi razbija ne Cl i H jone.) U hemiji se za ovo upotrebljava termin disosuje , te bi mogli reći da hlorovodonična kiselina u vodi disosuje na H i Cl jone. Na ovaj način povećava se koncentracija H jona u odnosu na OH jone i voda samim tim postaje kiselija. Obrnut slučaj dešava se dodavanjem baze. ( npr NaOH ) pri čemu sada raste količina OH jona u odnosu na količinu H jona i voda postaje bazna. Mineralne soli i organske kiseline zaslužne su za zakišeljavanje vode u prirodi. Ugljen dioksid CO2 obzirom da u vodi daje ugljenu kiselinu takodje utiče na zakišeljavanje vode.Iy ovog poslednjeg može se izvesti yaključak da neki biočloški procesi kao što su disanje ,fotosinteza i vetrenje vode mogu uticati na promenu pH vode . U novije vreme razni oblici zagadjenja atmosfere dovode do promena ph vode.Vredno je napomenuti da je pH vrednost vode predodredjena tvrdoćom vode odnosno količinom pufera u vodi.Ti puferi su zapravo bikarbonati i karbonati natrijuma, magnezijuma i kalcijuma.U akvarijumu kao zatvorenom sistemu na pH vode najviše utiču procesi kao što su Metaboliyam biljak, disanje i biološka filtracija.

Bioška filtracija podrazumeva dva procesa nitrifikaciju i denitrifikaciju. Nitrifikaciju obavljaju aerobne bakterije koje oksiduju amonijak u nitrite a ovaj u nitrate. Prilikom nje se zahvaljujući oslobadjanju vodoničnih i mnitratnih jona dobija ayotna kiselina što neminovno dovodi do zakišeljavanja vode. Denitrifikacija je nasuprot anaeroban proces i u njoj se nitrati redukuju u slobodni azoot. Pri denitrifikaciji uklanjanjem nitratnih jona pH vredmnost raste.Disanjem riba se ispusta CO2 u vodu u kojoj daje ugljenu kiselinu koja uslovljava pad pH.Resenje protiv ove pojave je lagano aerisanje vode čime dolayi do strujanja površine vode što pospešuje gasnu razmenu vode sa vazdušnom sredinom .Biljke za svoj život troše pomenuti CO2 i nitrate te uslovljavaju promenu pH ka baznoj sredini. Ukoliko je koncentracija ugljen dioksida u vodi mala biljke će crpeti CO2 iz bikarbonata iz te iste vode, čime se smanjuje puferski kapacitet vode. Puferski kapacitet vode čine soli rastvorenene u njoj sto navodi na zakljucak da je voda sa dosta pufera tvrda i alkalne reakcije. Puferska jedinjenja rastvorena u vodi su od velikog značaja jer doprinose da vodena sredina bude relativno stabilna, odnosno da njen pH ne varira u zavisnosti od raznih biohemijskih procesa koji se u njoj dešavaju. Puferi čine da se koncentracija vodoničnih jona u vodi bitnije ne menja. Osim povećane koncetracije OH jona na alkalinitet vode utiču i količine karbonata i bikarbonata.

Voda čiji ph izlazi iz opsega od 4,5 - 9,6 jako je nepovoljna za živi svet a najveći deo
živih vodenih organizama (ovde mislim na slatke vode) obitava u vodama čiji se pH kreće u granicama od 6 do 8 . Ph vrednost vode je za ribe od velikog značaja. Ribe imaju potrebu da održavaju stalni pH unutrasnje sredine organizma i krvi, te nagle promene ph vode, mogu na njih nepovoljno uticati. Naravno pH varijacije u vodenim sistemima tokom dana u prirodi postoje ali one nikada nisu velike . Sve riblje vrste su evolucijom prilagođene na život u vodama odredjene pH reakcije. Stoga one ribe koje žive u baznim vodama nazivamo alkalofilnim a one koje obitavaju u vodama čija je PH reakcija kisela nazivamo acidofilima. Protiv promena pH organizam ribe se bori korišćenjem kiselog ugljendioksida ili nasuprot tome korišćenjem baznog bikarbonata.( npr ukoliko je količina CO2 u krvi jako velika ona postaje suviše kisela organizam ribe ovu pojavu reguliše porastom bikarbonatnih jona koji puferišu krv do normalne vrednsti pH.) Ovi procesi su regulisani od strane hormona ugljenične anhidraze koji deluje u krvi i membranama škrga.

Kada se s pH spoljašnje sredine poveća , odnosno smanji idući u extremne vrednosti koje su sa tačke gledišta konkretne riblje vrste nepodnošljivi, dolazi do uzrokovanja bolesnog stanja . Ovakva stanja nazivamo acidozama i alkalozama u zavisnosti na koju stranu extremne vrednosti pH voda krene. Kod većine riba pH ispod 5,5 uzrokuje pojavu acidoze. Ipak ovo je tesno individualno za svaku vrstu i acidoza kod nekih vrsta može biti uzrokovana nižim ili višim pH vrednostima od ove pomenute. Povećana kiselost iritira ceo organiam ribe ali najviše njene škrge i kožu. Koža počinje pojačano da luči sluz a vremenom riba primetno teže diše. Ovo teško disanje, najčešće je uzrokovano nemogućnošću hemoglobina da se prilagodi prenošenju kiseonika u jako kiselim uslovima.(ovo se pak dešava usled pojačanog mukusa na škrgama kao reyultat prekisele sredine) Takodje može doći do stvaranja naslaga koloidnoga gvoždja na škrgama što takodje otežava disanje.sa padom pH sklonost ka bolestima i zarazama rapidno raste.




Slične Teme

Biblioteka tekstova
poslednje postavljene
 

po slucajnom redu
 

Slični linkovi
 

Article Rating
Average Score: 4.75
Glasova: 4


Please take a second and vote for this article:

Excellent
Very Good
Good
Regular
Bad

 

Options
 



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.:SoftNews Graphical Template by jzky:.
.:DragonflyCMS theme by: rlgura of WebSiteGuru Designs:.
Version 9.1.1.1 - March 13, 2008