Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 Naslovna Octopus Komunikacija
 Forumi
 Pretraživanje
 Forums
 

Poslednjih 10 poruka
Poslednjih 10 poruka na forumu

IAPLC 2013 - Five of the best
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Sep 28, 2013 u 11:30:50

Otvorene baze akvarijumskih kozica i akvarijumskih puževa
Poslednja objava od: Octopus u Ostali slatkovodni stanovnici akvarijuma dana Dec 17, 2012 u 21:59:34

AGA International Aquascaping Contest 2012
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Nov 11, 2012 u 09:36:37

Rasbora pauciperforata - Red Line Rasbora
Poslednja objava od: Octopus u Slatkovodne tropske akvarijumske ribe dana Okt 31, 2012 u 10:15:24

IAPLC 2012 - najboljih pet
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Okt 31, 2012 u 08:36:26

Dancing shrimp - Rhynchocinetes uritai
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 16, 2012 u 15:55:50

Centropyge loriculus (Günther, 1874)
Poslednja objava od: Octopus u Morske ribe dana Sep 15, 2012 u 20:44:25

Cryptocentrus cinctus
Poslednja objava od: Octopus u Morske ribe dana Sep 15, 2012 u 06:44:05

Linckia laevigata-Blue Sea Star
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 09, 2012 u 15:29:30

Rod Acropora
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 09, 2012 u 08:13:55

 

Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni


Članovi:
Najnoviji: Zarko79
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3725

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 132
Ukupno: 132
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Forumi
02: Forumi
03: Forumi
04: Forumi
05: Forumi
06: Coppermine
07: Forumi
08: Forumi
09: Forumi
10: Forumi
11: Coppermine
12: Forumi
13: Forumi
14: Coppermine
15: Forumi
16: Coppermine
17: Coppermine
18: Forumi
19: Forumi
20: Coppermine
21: Coppermine
22: Forumi
23: Forumi
24: Forumi
25: Forumi
26: Forumi
27: Forumi
28: Coppermine
29: Forumi
30: Forumi
31: Your Account
32: Forumi
33: Coppermine
34: Coppermine
35: Coppermine
36: Naslovna
37: Coppermine
38: Coppermine
39: Forumi
40: Forumi
41: Naslovna
42: Coppermine
43: Forumi
44: Forumi
45: Forumi
46: Your Account
47: Forumi
48: Forumi
49: Forumi
50: Forumi
51: Coppermine
52: Forumi
53: Forumi
54: Coppermine
55: Forumi
56: Forumi
57: Forumi
58: Coppermine
59: Your Account
60: News
61: Forumi
62: Coppermine
63: Coppermine
64: Your Account
65: Forumi
66: Forumi
67: Forumi
68: Forumi
69: Coppermine
70: News
71: Coppermine
72: Forumi
73: Forumi
74: Forumi
75: Forumi
76: Naslovna
77: Coppermine
78: Forumi
79: Forumi
80: Forumi
81: Coppermine
82: Forumi
83: Coppermine
84: Forumi
85: Coppermine
86: Forumi
87: Forumi
88: Forumi
89: Forumi
90: Forumi
91: Coppermine
92: Forumi
93: Forumi
94: Coppermine
95: Forumi
96: Forumi
97: Your Account
98: Coppermine
99: Forumi
100: Forumi
101: Forumi
102: Forumi
103: Coppermine
104: Forumi
105: Coppermine
106: Coppermine
107: Coppermine
108: Your Account
109: Coppermine
110: Forumi
111: Coppermine
112: Coppermine
113: Forumi
114: Coppermine
115: Coppermine
116: Forumi
117: Forumi
118: Forumi
119: Forumi
120: Forumi
121: Forumi
122: Forumi
123: Forumi
124: Forumi
125: Forumi
126: Coppermine
127: Your Account
128: Forumi
129: Forumi
130: Coppermine
131: Coppermine
132: Forumi

Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 


Posećenost
Imali smo
46939626
posećenih stranica od
January 2005
 

Novosti › Šta sve treba znati o akvarijumskoj vodi (deo treći- pH )

Biblioteka: Šta sve treba znati o akvarijumskoj vodi (deo treći- pH ) Subota, 12 Februar 2005 (01:05:44) CET
Biblioteka tekstova Postavio Octopus u (2907 puta pročitano)

pH vrednost vode Vodu čine slobodni vodonikovi H+ i Hidroksidni OH - joni. U zavisnosti od koncentracije ovih jona, odnosno u zavisnosti od njihovih proporcija o vodi možemo govoriti kao neutralnoj, kiseloj ili baznoj sredini. Kada je količina vodoničnih i hidroksidnih jona ujednačena pH vrednost vode je sedam i za takvu vodu se kaže da je neutralna. Ukoliko je pak količina vodoničnih jona veća od količine OH jona voda ima kiselu reakciju (pH<7 ) Sa porastom količine H jona u odnosu na OH jone kiselost raste. Ukoliko je međutim količina OH jona veća u odnosu na količinu H jona voda postaje bazna i tada je njen pH veći od 7. Ph zapravo predstavlja negativni logaritam količine vodoničnih jona.

Voda se može zakiseliti ili dobiti baznu reakciju dodavanjem izvesnih materija (kiseline i baze) Ova mogućnost je zasnovana na osobini mnogih materija koje da teže da se dospevši u vodu razbiju na sastavne jone. (Tako recimo hlorovodonična kiselina se u vodi razbija ne Cl i H jone.) U hemiji se za ovo upotrebljava termin disosuje , te bi mogli reći da hlorovodonična kiselina u vodi disosuje na H i Cl jone. Na ovaj način povećava se koncentracija H jona u odnosu na OH jone i voda samim tim postaje kiselija. Obrnut slučaj dešava se dodavanjem baze. ( npr NaOH ) pri čemu sada raste količina OH jona u odnosu na količinu H jona i voda postaje bazna. Mineralne soli i organske kiseline zaslužne su za zakišeljavanje vode u prirodi. Ugljen dioksid CO2 obzirom da u vodi daje ugljenu kiselinu takodje utiče na zakišeljavanje vode.Iy ovog poslednjeg može se izvesti yaključak da neki biočloški procesi kao što su disanje ,fotosinteza i vetrenje vode mogu uticati na promenu pH vode . U novije vreme razni oblici zagadjenja atmosfere dovode do promena ph vode.Vredno je napomenuti da je pH vrednost vode predodredjena tvrdoćom vode odnosno količinom pufera u vodi.Ti puferi su zapravo bikarbonati i karbonati natrijuma, magnezijuma i kalcijuma.U akvarijumu kao zatvorenom sistemu na pH vode najviše utiču procesi kao što su Metaboliyam biljak, disanje i biološka filtracija.

Bioška filtracija podrazumeva dva procesa nitrifikaciju i denitrifikaciju. Nitrifikaciju obavljaju aerobne bakterije koje oksiduju amonijak u nitrite a ovaj u nitrate. Prilikom nje se zahvaljujući oslobadjanju vodoničnih i mnitratnih jona dobija ayotna kiselina što neminovno dovodi do zakišeljavanja vode. Denitrifikacija je nasuprot anaeroban proces i u njoj se nitrati redukuju u slobodni azoot. Pri denitrifikaciji uklanjanjem nitratnih jona pH vredmnost raste.Disanjem riba se ispusta CO2 u vodu u kojoj daje ugljenu kiselinu koja uslovljava pad pH.Resenje protiv ove pojave je lagano aerisanje vode čime dolayi do strujanja površine vode što pospešuje gasnu razmenu vode sa vazdušnom sredinom .Biljke za svoj život troše pomenuti CO2 i nitrate te uslovljavaju promenu pH ka baznoj sredini. Ukoliko je koncentracija ugljen dioksida u vodi mala biljke će crpeti CO2 iz bikarbonata iz te iste vode, čime se smanjuje puferski kapacitet vode. Puferski kapacitet vode čine soli rastvorenene u njoj sto navodi na zakljucak da je voda sa dosta pufera tvrda i alkalne reakcije. Puferska jedinjenja rastvorena u vodi su od velikog značaja jer doprinose da vodena sredina bude relativno stabilna, odnosno da njen pH ne varira u zavisnosti od raznih biohemijskih procesa koji se u njoj dešavaju. Puferi čine da se koncentracija vodoničnih jona u vodi bitnije ne menja. Osim povećane koncetracije OH jona na alkalinitet vode utiču i količine karbonata i bikarbonata.

Voda čiji ph izlazi iz opsega od 4,5 - 9,6 jako je nepovoljna za živi svet a najveći deo
živih vodenih organizama (ovde mislim na slatke vode) obitava u vodama čiji se pH kreće u granicama od 6 do 8 . Ph vrednost vode je za ribe od velikog značaja. Ribe imaju potrebu da održavaju stalni pH unutrasnje sredine organizma i krvi, te nagle promene ph vode, mogu na njih nepovoljno uticati. Naravno pH varijacije u vodenim sistemima tokom dana u prirodi postoje ali one nikada nisu velike . Sve riblje vrste su evolucijom prilagođene na život u vodama odredjene pH reakcije. Stoga one ribe koje žive u baznim vodama nazivamo alkalofilnim a one koje obitavaju u vodama čija je PH reakcija kisela nazivamo acidofilima. Protiv promena pH organizam ribe se bori korišćenjem kiselog ugljendioksida ili nasuprot tome korišćenjem baznog bikarbonata.( npr ukoliko je količina CO2 u krvi jako velika ona postaje suviše kisela organizam ribe ovu pojavu reguliše porastom bikarbonatnih jona koji puferišu krv do normalne vrednsti pH.) Ovi procesi su regulisani od strane hormona ugljenične anhidraze koji deluje u krvi i membranama škrga.

Kada se s pH spoljašnje sredine poveća , odnosno smanji idući u extremne vrednosti koje su sa tačke gledišta konkretne riblje vrste nepodnošljivi, dolazi do uzrokovanja bolesnog stanja . Ovakva stanja nazivamo acidozama i alkalozama u zavisnosti na koju stranu extremne vrednosti pH voda krene. Kod većine riba pH ispod 5,5 uzrokuje pojavu acidoze. Ipak ovo je tesno individualno za svaku vrstu i acidoza kod nekih vrsta može biti uzrokovana nižim ili višim pH vrednostima od ove pomenute. Povećana kiselost iritira ceo organiam ribe ali najviše njene škrge i kožu. Koža počinje pojačano da luči sluz a vremenom riba primetno teže diše. Ovo teško disanje, najčešće je uzrokovano nemogućnošću hemoglobina da se prilagodi prenošenju kiseonika u jako kiselim uslovima.(ovo se pak dešava usled pojačanog mukusa na škrgama kao reyultat prekisele sredine) Takodje može doći do stvaranja naslaga koloidnoga gvoždja na škrgama što takodje otežava disanje.sa padom pH sklonost ka bolestima i zarazama rapidno raste.




Slične Teme

Biblioteka tekstova




Slični linkovi
 

Article Rating
Average Score: 4.75
Glasova: 4


Please take a second and vote for this article:

Excellent
Very Good
Good
Regular
Bad

 

Options