Anemone u akvarijumu - da ili ne
Subota, 18 Jun 2005 (21:05:04) CEST
Postavio Octopus
Ogroman je broj tropskih, morskih organizama koji se mogu gajiti u akvarijumima. Neke od njih je veoma jednostavno održati u zarobljeništvu unutar jednog skučenog prostora po imenu akvarijum, dok je neke poput izvesnih vrsta korala do pre par godina u nazad bilo nezamislivo čuvati u zarobljeničtvu sa uspehom. Činjenica je takodje da nije samo jedan deo koralnih organizama bio ili još uvek jeste problematičan za odgajanje unutar zatvorenih sistema poput ukrasnog akvarijuma. Takodje je činjenica i podatak da je sa vremenom i napretkom tehnike koja podržava jedan morski sistem, spisak pomenutih, problematičnih organizama sve manjii. Po mišljenjima velikog broja priznatih autora u ovu problematičnu grupu spadaju i anemone.
Ipak iskustva po tom pitanju su dosta oprečna i teško je objektivno reći da li je ova tvrdnja istinita jer se podaci o uspešnom držanju anemona razlikuju. Evidentno postoje vrste koje su veoma problematične po ovom pitanju mada se vezano i za takve vrste mogu pronaći podaci o određenim uspesima u čuvanju u nutar akvarijuma.
Kada sam poceo pisati sve ovo o znao sam da, ma koliko veliki prostor da posvetim anemonama,ni u najdužoj priči nece biti dovoljno mesta da bi se reklo sve ono sto je potrebno znati o ovoj veoma brojnoj grupaciji morskih organizama. Reći bas sve u samo jednom članku je naravno nemoguce,ali ću se truditi da se koliko toliko bar po malo dotaknem svih stvari koje smatram bitnim za čuvanje ovih nežnih stvorenja. Stoga neka ovaj tekst bude zbir osnovnih informacija potrebnih za eventualno uspešno čuvanje i negu anemona u akvarijumu .
Postoji veliki broj pisanih tekstova o teskocama koje sam pomenuo u vezi sa problematikom vezanim za drzanja ovih zivotinja u zarobljenistvu. Ipak ne treba se striktno držati ovog mišljenja niti ga treba generalizovati na sve vrste anemona i treba sagledati i onu drgu stranu te priče koje bi se odnosila na eventualne uspehe na tom polju a kojih kako sam pomenuo ima. Neka od tih podataka jako se kose sa mišljenjem odredjenog broja morskih akvarista, da je ove zivotinje nemoguce drzati na duze staze u zarobljeništvu. Ovo mišljenje nije nastalo bez razloga. pomenuh da je neke pripadnike ove grupacije zaista tesko gajiti u akvarijumu .Moj lični stav prema ovom mišljenju nije ni za, ni protiv, mada odreženi broj mojih iskustava govori u prilog ideji da je to ipak moguće. ( najverovatnije je, da je prava istina u vezi sa tim pitanjem, zapravo negde izmedju.) U svakom slučaju ukoliko ste početnik potrudite se da saznate što više o njima kako se vaš hobi ne bi sveo na samo jos jedan metod za ubijanje anemona.
Kao što je i normalno očekivati, nisu sve vrste anemona jednako osetljive na poteškoće koje ih mogu zadesiti u akvarijumu . Samim tim sasvim je normalno što je neke od njih lakše, odnosno teže čuvati u veštačkim uslovima. Danas ma koliko da je akvarijumska tehnika otisla napred i ma koliko da je nauka spremnija da objasni mnoge do juče velike nepoznanice, gajenje anemona u veštačkim uslovima nije još uvek dobilo pouzdane odgovore, za pojedine sfere ove problematike .
Postoji mnogo vrsta anemona te je grupisati sve pod osnovni program održavanja nemoguće. Kod različitih rodova i vrsta postoje razlike u načinu života i potrebnoj brizi. Veličina anemone čak i u okviru jedne vrste varira od nekoliko cm do više desetina cm. Neke vrste koje žive u morima mogu narasti I do 1,8 metara. Veličina nije obično vezana samo za vrstu već i za niz bitnih činilaca koji okružuju odredjenu jedinku, počev od uslova sredine, preko načina i količine ishrane, kao i niza drugih, ponekad nam na izgled možda nebitnih činilaca.
Ocelaris clown u zagrljaju anemone
Hajde da se za početak malo bolje upoznamo sa anemonama. Anemone pripadaju invertebratama. Kao što sam direktan prevod ove latinske reči kaže to su organizmi bez kičme - beskičmenjaci. (invertebrate obuhvataju 95% životinja ne zemlji.)
Anemone pripadaju jednostavnoj grupaciji zivotinja koja je svrstana u Filum Cnidariaili ili Coelenterata.
Svi pripadnici ovoga filuma imaju tzv. nematociste i poseduju jedan centralni otvor koji ima ulogu usnog i analnog otvora istovremeno. Ovaj otvor je oivičen tentakulama koje nose nematociste. Morske anemone zajedno sa tvrdim i mekim koralima pripadaju klasi Anthozoa (grupacija koja obuhvata preko 6000 vrsta) Anemone su od ostalih Anthozoa odvojene u jednu podklasu Zoantharia koja je dalje podeljena na dva reda Actinaria (prave anemone sa preko 1000 registrovanih vrsta.) i Ceriantharia (tzv tube anemone, tj anemone koje obrazuju tubu poreklom od mukusa koji same luče a unutar koje zive.) Isto kao i korali i anemone su životinje koje žive pričvršćene za podlogu (kamen, pesak itd.) te se zbog toga ubrajaju u bentosne organizme(sesilni oreganizmi koji žive na dnu mora-okeana ) Bez obzira što žive pričvršćene za podlogu anemone imaju sposobnost kretanja. Obzirom da im u prirodi svojim kretanjem voda donosi hranljive materije ,ova sposobnost im dobro dodje i omogućava da zauzmu odgovarajuće mesto u odnosu na tok vode .
Obzirom na veliku raznovrsnost u pogledu vrsta može se zaključiti da su anemone raznovrsne i u pogledu boja. Boje idu od egzoticnih (crvena, žuta, plava) do običnih (mrka do braon.)
Obzirom da sam već pomenuo da se neke vrste lakše održavaju od drugih a da ima i onih vrsta koje nisu preporučljive za akvarijume nameće se sledeće pitanje: ” Kako da akvarista zna koje anemone može drzati u uobičajenim uslovima ?”
Smernica ima više pri izboru i evo nekih koje će vam biti od koristi pri odluci: ” Za koju vrstu se opredeliti i kakvu, odnosno koju, anemonu konkretno izabrati pri kupovini.”
Anemone čija je boja bela obično su sigurnije za održavanje na adekvatnom svetlu. Ovo pravilo ne mora biti uvek važeće jer neke anemone koje su u lošem stanju postaju transparentne ili bele.
Zelene anemone i one koje fluoresciraju pod aktinik svetlom, ne mogu da opstanu bez osvetljenja koje obično zahteva reef akvarijum. Ovo fluoresciranje anemone je vezano za simbiotski odnos anemona i Algi-Zooxantela (redje zoochlorela) koje žive unuter njih. Obzirom da su zooxantele alge, za njihov normalan život potrebna je odgovarajuće osvetljenje, kako bi mogle obavljati fotosintezu. Alge unutar takvih anemone moraju imati intenzivno svetlo. Ukoliko je osvetljenje nedovoljno i neadekvatno alge će izumreti a samim tim osuditi i anemonu na smrt. Anemone koje žive u simbiozi sa zooxantelama nesposobne su da žive samostalno. Postavlja se pitanje zasto?? Odgovor je jednostavan. Svi simbiotski odnosi imaju u svojoj pozadini neku korist koju od svog simbiotskog partnera druga strana dobija. U ovom slučaju to su neke vrste šećera koje nastaju tokom fotosinteze u zooxantelama a koje su zapravo hrana anemonama. Takve anemone žive od šecera koje proizvode za njih pomenute alge. U slučaju da zooxantele unutar anemone izumru iz bilo kog razloga anemone neće uginuti odmah već će biti osudjene na smrt usled gladovanja. Ponekad se desi da bez obzira što akvarijum u koji donesete zdravu, neoštećenu anemonu i što akvarijum ima odgovarajuće osvetljenje, da novopridošla životinja posle nekog kraćeg vremena ugine. Ova pojava može imati veze sa nemogućnošću pomenute jedinke da se prilagodi na veštačko svetlo koje ma koliko se mi trudili ipak je samo bleda kopija onoga na šta je ona navikla u prirodi. Uzrok ove pojave mogu biti i rasznorazni drugi stresni faktori sa kojima se dotična jedinka susreće, u za nju sasvim novoj sredini. Na žalost ovih faktora je izuzetno mnogo i oni su najčešće za mlade akvariste nemerljivi i neprepoznatljivi. Hraneći anemone koje žive u simbiozi sa zooxantelama, na tradicionalan način, imate veliku šansu da ih ubijete.
Treba zapamtiti da ovo pravilo boje, o kome je u gornjem tekstu bilo reči ima i izuzetke i nije jedino sto treba uzeti u obzir. Takodje neke anemone imaju zelenu boju ali ne tolerišu jak intenzitet svetla. Sve u svemu najbolji savet bi bio da se detaljno raspitate i pročitate sve što vam padne pod ruke pre nego što krenete u nabavku anemone.
Najbolji savet je posmatranje životinje koju kupujete što može pomoći de se uverite šta zahteva da bi živela. Kada se uverite da željena životinja može živeti u vašem akvarijumu, vreme je da se uverite da li je životinja zdrava. Potpuno otvaranje i normalno pumpanje svih tentakula je dobar znak ali ne i dovoljan. Znakova nevolja i problema ima prilično mnogo i neiskusno oko akvariste –pripravnika ih najcčescće necće primetiti. Potpuno zatvorena anemone je obicčno ozledjena. Bolje je biti siguran nego posle toga žaliti. Uverite se da je telo životinje celo i bez povreda jer su oštećenja obično fatalna.
Ako je dobra i zadovoljni ste kvalitetom vreme je za kupovinu i transport do kuće. U ovom trenutku veoma često se potkradu greske koje vas mogu stajati života čak i zdrave anemone. Prilikom pakovanja treba paziti da se ne ozledi. Ako je pričvrscena - skidati pažljivo. Ako je na kamenu bezbednije je uzeti je sa njim. SKIDANJE SA PODLOGE NIJE NIMALO NAIVAN POSAO I NESTRPLJENJE U TOM DELU RADI PROTIV VAS. Ne vadite anemonu van vode već kesu stavite pod vodu pa je ubacite unutra. Veoma je bitno pakovati je sa dovoljno vode. Pri transportu sa premalo vode ubija je sopstvena tezina. O ovome čak ni mnogi exporteri ne vode dovoljno računa.
Kada dodjete kući reedosled primanja nove anemone bi otprilike bio sledeći..Potopiti kesu u akvarijum 10 min . Iz aq dodavati po 10% vode i to raditi na 15 min, što znacči dodate za sat 4 puta po 10% vode od količine u kesi. Tako se životinja veoma sporo prilagodjava uslovima u vašem akvarijumu. Ukoliko je voda u kesi zagadjena i mutna posle dužeg transporta nikako istu ne ulivati u akvarijum već vrsšiti odlivanje i zamenu dok god ne postane potpuno bistra. Poželjno je pri ubacivanju anemonu ne vaditi van vode. Kada je anemona u akvarijumu možete je postaviti gde god želite ali imajte u vidu. Ona je živa i može da se kreće. Otići ce tamo gde joj se više svidi ako joj se na svodja ponudjeno okruženje. Najbolje ih je stavljati u delove akvarijuma sa jako izraženom cirkulacijom. Anemone zavise od toka vode koji im u prirodi donosi hranu. Ako ga ne osecaju verovatno će se kretati dok ne nadju odgovarajuće mesto. Većina anemone su prilično otporne ali neće dugo tolerisati loše uslove. Zato držite nivo amonijaka i nitrite što blize nuli koliko god je to moguće. Primeticete da anemone nisu naročito srećne kada je nivo nitrita iznad 30 ppm. Redovnom zamenom vode održavaćete kvalitet vaše vode solidnim. U sistemu ne sme biti bakra i jona nekih teških metala. Bakar ih ubija za par sati. Testirajte redovno vodu da bi ste bili sigurni da su uslovi korektni.
Jedno od najčešćih pitanja je čime hraniti anemone, kako i koliko? Odgovor zavsi od vrste koju imate. Generalno anemone bez simbiotskih algi treba hraniti jednom ili dva puta nedeljno. Veoma male anemone sa malim tentakulama (pipcima) treba hraniti artemijom ili nekim slicnim zoo planktonom ili kupovnom likvid hranom za invertebrate. Velike anemone traže krupniju hranu. Obično mnogi autori savetuju Lumbricuse zvane - black vorms . (Kod nas na zalost ljudi ne prave razliku izmedju ove hrane I tubifex-a) Činjenica je da neke vrste hranjene sa black worms brzo rastu. Oni su proteinski veoma jaka hrana.Dobra hrana za velike anemone su enhitreje i joč neki zemljani crvi, kao i gliste ali u veličini koja odgovara velicini anemone. Jednom do dva puta nedeljno treba davati hranu. Nikako ne više od toga. Preterivanje u ishrani više će štetiti nego koristiti i dovešće celokupan sistem u opasnost. Da bi ste bili sigurna da anemone osim proteina dobija i sve potrebne vitamine i minerale potapajte crve u vitaminski Kompleks vodeno rastvorjivih vitamina, na 10-15 minuta. Neki ljudi hrane anemone hranama za koje sam gotovo siguran da ih ubija. Pod ovim smatram i ishranu ribom,koja može u dosta slučajeva biti nepovoljna za celokupni sistem. Ribe naime imaju kosti koje anemone ne mogu da koriste. Posle hranjenja sa ribom anemone će izbeciti nesvarene sastojke u vidu bele sluzave lopte .Verovatnoća da većina anemona u prirodi ulovi ribu je veoma mala. Neke anemone prožive svoj zivot u prirodi a da nikada ne okuse ribu. (A živeti mogu veoma dugo) Ako pomenutu tvorevinu ne izbacite rizikujete da vas sistem bude ugrozen organskim materijama u raspadanju. Ovakav vid hranjenja ugrožava zdravlje anemone i kvalitet vode u vašem akvarijumu.
Takodje treba znati da anemone imaju otrovne žarne organe na krajevima svojih tentakula. Ne dodirujte ih bez potrebe. Poneki hobisti koriste rukavice kada rukuju sa anemonama. Jedna od stvari koje treba imati u vidu je koje ribe mogu živeti u zajednici sa anemonama. Ribe koje sporo plivaju kao recimo morski konjići i sl. mogu lako upasti u tok vode i biti dočekane od strane tentakula anemone. Žarne ćelije ih u tom slučaju do te mere povrede da obično posle toga uginu. Anemone takodje imaju neprijatelje. Neki rakovi, krabe, školje, puževi i još poneke invertebrate vole da grickaju anemone. U svetu riba Trigeri, Većina leptira i još poneke ribe će atakovati na anemone i ozbiljno ih oštetiti. Nasuprot pomenutim ribama, stoje ribe klovnovi bez kojih bi cela ova prica bila nekompletna. Mnoge vrste klovnova imaju simbiotske odnose sa većinom vrsta anemona. Klovnovi su kako stvari stoje imuni na anemonine žaoke. Postoji veliki broj teorija i mišljenja po ovom pitanju i uopšte pitanju simbiotskog odnos izmedju anemone i klovnova. Postoji mišljenje da klovnovi neke od hemikalija koje proizvode anemone, usvajaju, prebacuju na sebe te su na taj način imuni na njene žaoke. (ovo je ipak samo jedno od mišljenja.) Niko zasta ne zna šta je osnovni uzrok ovog simbiotskog odnosa. Ali u svakom slučaju istina je da koristi imaju obe strane Utočiste ..ishrana.. čišćenje itd. Anemona takodje dobija zasštitu kroz ovaj odnos, Nebrojeno puta sam na mnogim ronjenjima bio svedok besa koji obuzme klovna kada se u prirodi priblizite njegovoj anemoni. Jedna od teorija je da je hrani sasvim slučajno ali ovaj deo bi mogao pu zasebnu priču pa se na njemu neću zadržavati.
Na kraju ukoliko se posle svega rečenog ipak odlučite da budete vlasnik neke od anemona potrudite se da ona ne bude još jedna na listi ubijenih od strane ljudske ruke.