ribe klovnovi
Ponedeljak, 20 Jun 2005 (10:22:35) CEST
Postavio Octopus
Ovaj tekst objavljen je u novogodišnjem broju časopisa pet planet.
Jedana od najčešće zaastupljenih grupa riba u morskim akvarijumima širom sveta je grupa kojoj pripadaju nadasve popularne ribe klovnovi (engl. Clownfish). Ove prelepe ribe krase akvarijume kako početnika tako i hobista profesionalaca.
Pripadnici ove brojne grupe smešteni su unutar familije Pomacentridae koja broji priblizno preko 320 do sada u nauci opisanih vrsta . Velika većina pripadnika ove familije zapravo otpada na tzv. Damselfish – Demsel ribe. Vise od 2/3 ukopnog broja pripadnika pomenute familije nastanjuje vode Indo –Pacifika.. Same ribe klovnovi smeštene su u podfamiliju Amphprioninae koja obuhvata rodove Amphiprion i Premnas. Do danas je opisano 28 vrsta klovnovskih riba.Obzirom da broj vrsta nije preveliki ja ću ih nabrojati pri čemu ću uz latinski naziv navoditi i engleski jer naši akvaristi u nedostatku domaće literature najcešće koriste literaturu sa tog govornog područja. Navedena godina predstavlja godinu od kada je dotična vrsta prisutna u nauci tj kada je prvi put opisana , pri čemu je uz nju i ime autora datog opisa.
Amphiprion akallopisos Bleeker, 1853 Skunk clownfish
Amphiprion akindynos Allen, 1972 Barrier reef anemonefish
Amphiprion allardi Klausewitz, 1970 Twobar anemonefish
Amphiprion bicinctus R?ppell, 1830 Twoband anemonefish
Amphiprion chagosensis Allen, 1972 Chagos anemonefish
Amphiprion chrysogaster Cuvier, 1830 Mauritian anemonefish
Amphiprion chrysopterus Cuvier, 1830 Orangefin anemonefish
Amphiprion clarkii (Bennett, 1830) Yellowtail clownfish
Amphiprion ephippium (Bloch, 1790) Saddle anemonefish
Amphiprion frenatus Brevoort, 1856 Tomato clownfish
Amphiprion fuscocaudatus Allen, 1972 Seychelles anemonefish
Amphiprion latezonatus Waite, 1900 Wide-band Anemonefish
Amphiprion latifasciatus Allen, 1972 Madagascar anemonefish
Amphiprion leucokranos Allen, 1973 Whitebonnet anemonefish
Amphiprion mccullochi Whitley, 1929 Whitesnout anemonefish
Amphiprion melanopus Bleeker, 1852 Fire clownfish
Amphiprion nigripes Regan, 1908 Maldive anemonefish
Amphiprion ocellaris Cuvier, 1830 Clown anemonefish
Amphiprion omanensis Allen & Mee, 1991 Oman anemonefish
Amphiprion percula (Lacep?de, 1802) Orange clownfish
Amphiprion perideraion Bleeker, 1855 Pink anemonefish
Amphiprion polymnus (Linnaeus, 1758) Saddleback clownfish
Amphiprion rubrocinctus Richardson, 1842 Red Anemonefish
Amphiprion sandaracinos Allen, 1972 Yellow clownfish
Amphiprion sebae Bleeker, 1853 Sebae anemonefish
Amphiprion thiellei Burgess, 1981 Thielle's anemonefish
Amphiprion tricinctus Schultz & Welander, 1953 Maroon clownfish
Premnas biaculeatus Bloch 1790 Spine –cheek anemonefish
Ribe klovnovi se identifikuju na osnovu razlika u boji,razlikama u skeletu glave,na osnovu zuba i proporcija tela. Identifikacija izmedju nekih vrsta u adultnom periodu može biti otežana dok je neke vrste izuzetno lako razlikovati. Neke vrste mogu narasti i do 15 cm dok su nasuprot, neke znatno manjih dimenzija.
Kada se govori o klovnovskim ribama obično se na prvom mestu ističe njihov simbiotski odnos sa morskim anemonama (sasama,vlasuljama) te ih često shodno tome i nazivaju anemonskim ribama.
Ovaj simbiotski odnos do sada u nauci nije u potpunosti objašnjen i postoji niz teorija vezanih za njega . Pomenuti simbiotski odnos se u principu zasniva na činjenici da morske anemone koje mogu biti pogubne za veliki broj stanovnika mora predstavljaju dom – sklonište anemonskim ribama. U prirodi je klovn lako uočljiv zbog svojih intenzivnih boja od strane njegovih predatora. Kada uz to uzmemo u obzir da je on trom i izrazito loš plivač jasno nam je zašto spas trazi živeci u blizini organizma koji je izuzetno opasan po njegove eventualne predatore. Postoji mišljenje da klovn zauzvrat hrani anemonu i da se pomenuti simbiotski odnos upravo zasniva na napred pomenutoj obostranoj koristi. Ova teorija je prilično napadana u zadnje vreme i iznet je izvestan broj novih teorija . Jedna od njih je i teorija u kojoj ove dve zivotinje zapravo pružaju jedna drugoj zaštitu. Kako anemona štiti klovna svima nam je već poznato ali manji broj običnih hobista zna da i opasne anemone imaju prirodne neprijatelje - ribe leptire. Anemona koja nema svog podstanara zaštitnika je u priličnom riziku da bude ozledjena ili pojedena. Neki koji malo bolje poznaju ribe leptire i koji znaju do koje velicine oni narastu ( mogu biti veći i nekoliko puta od ribe klovna) postaviće pitanje a kako to mali klovn odbrani sasu? Ako obratite pažnju na njegove zube biće vam jasno da se uopšte ne redi o naivnom protivniku. Uz sve to treba napomenuti da su klovnovi izrazito srčane i teritorijalne ribe. Sa moje tačke gledišta i gledišta većine akvarista ovaj fenomen je izuzetan praznik za oko ali se u potvrdjivanje odnosno pobijanje ispravnosti pomenutih teorija ne bih upustao. Rešenje ove misterije koja egzistira vise od 25 miliona godina ipak ostavimo nauci i naučnicima u nekim budućum vremenima.
Opšte je poznata činjenica da ogromna većina anemona može ubiti manju ili prilično oštetiti veću ribu uz pomoc otrova koji se nalazi u njihovim nematocistama. Još uvek do tancina nije razjašnjena činjenica koja omogućava klovnovima bezbedno obitavanje u zagrljaju opasne anemone. I po ovom pitanju postoji sijaset teorija a jedna od njih je bazirana na ideji da mukus koji klovnovi zapravo luče predstavlja ključ ove misterije. Ipak to je samo jedna od teorija i u nauci se oko ovog pitanja još uvek lome koplja .
U prirodi nisu nadjeni klovnovi koji žive bez anemone. U akvarijumskim uslovima je pak dokazano da anemona nije neophodna za njihov život u zarobljeništvu. U prilog ovome govori mnoštvo odgajenih klovnova u zarobljeništvu koji nikada nisu videli anemonu.
Treba napomenuti da nisu sve anemone pogodne kao domaćini ribama klovnovima . Za koju će se vrstu anemone odlučiti umnogome zavisi kojoj vrsti pripada dotični klovn. Svega desetak vrsta anemona su zapravo “klovnovske anemone” dok je ostalih skoro 1000 vrsta anemona sa stanovišta klovn riba nezanimljivo. Neke anemone mogu oštetiti ili pak pojesti čak i ribu klovna. Takodje bih napomenuo da su anemone organizmi koje je možda i najteže držati uspešno u zariobljemištvu. Hobista koji želi da uživa u korelaciji anemona - klovn mora imati ovu činjenicu u vidu te svoj sistem prilagoditi visokim zahtevima koje anemona postavlja za uspešan odgoj.
Nasuprot anemonama same ribe klovnovi nisu naročito zahtevni morski organizmi. Oni se relativno lako i brzo prilgodjevaju životu u zarobljenistvu. Ipak treba imati u vidu da su uspesi veći pri držanju klovnova koji su izmrešteni u akvarijumskim uslovima. Neke ribe iz divljine se recimo teško mogu navići na život bez anemone, dok sa gajenim pripadnicima iste vrste takav problem ne postoji. Za život u akvarijumu neke krupnije vrste kao npr.Amphiprion clarkii zahtevaju više prostora i akvarijume od 250-300 litara minimalno dok neke manje vrste kao sto su Amphiprion ocellaris i amphiprion percula mogu živeti u akvarijimima od 100 litara. Najbolje se osećaju na temperaturi koja se kreće u opsegu od 25-28 °C mada neke vrste kao sto su Amphiprion mcculohi i Amphiprion latezonatus vole malo hladniju vodu temperature 22-25 °C.
Ni po pitanju ishrane klovnovi nisu naročito izbirljive ribe. Rado će prihvatati i suve oblike hrane kao i zaledjenu hranu u vidu komadića,ćlignje, neke morske ribe, školjke i sl. Pri tome treba naročitu pažnju obratiti da je meni što raznovrsniji jer se samo na taj način mogu obezbediti sve potrebne materije za njihov normalan život. U prirodi se anemonske ribe hrane pretežno zooplanktonom.
Svako ko poželi da čuva u svom akvarijumu pomenute ribe mora imati u vidu već pomenutu činjenicu da se radi o izrazito teritorijalnim ribama bez obzira o kojoj se vrsti radi. Ponekad me u izvesnim aspektima ponašanja ove ribe podsete ne izvesne vrste slatkovodnih ciklida. U koliko želite da u jednom akvarijumu držite više vrsta anemonskih riba trudite se da obezbedite dovoljno anemona kako bi se svadje oko istih izbegle. Ovakve rasprave u akvarijumu koji ne pruža dovoljno skrovitih mesta slabijoj ribi ili dovoljno anemona, mogu se završiti pogubno po Slabiju ribu.
Razmnožavanje anemonskih riba iako dosta problematicno za nase uslove nije ni u kom slucaju “nemoguća misija”. Lično sam nekoliko puta prisustvovao mrestu vrsta A. ocelaris, i A.klarki. Veoma bitan faktor za uspešan mrest je raznovrsna – obilna ishrana (do 4 puta dnevno) U prirodi je okidač za mrest u nekim slucajevima period u kome je temperatura mora nešto viša nego što je to uobičajeno. Za neke vrste je pak od velikog značaja mesečev ciklus pri čemu se u prirodi najveći broj mrestova desi za vreme punoga meseca. Parovi koje u prirodi obrazuju ove ribe traju i do godinu dana a kod nekih vrsta i duže.
Kada već pominjem formiranje parova napomenuo bih da je za sve anemonske ribe karakteristicna mogucnost promene pola. Naime obično krupnija riba u grupi preuzima ulogu zenke. Zenka u na pripremljeno, unapred očisceno mesto u okrilju anemone polaze od 100 do 1000 jaja. Jaja su elipsastog oblika nalik minijaturnim kapsulama i veličine su 3-4 mm. Period inkubacije(period od oplodnje do izleganja larvi) je obično 6-7 dana. Roditelji predano čuvaju gnezdo i u ovim trenucima veoma su opasni po sve znatizeljne ili “kavijara” željne ribe u akvarijumu.
Klovnvi u prirodi najčešće žive od 6- 10 godina. Trenutni poznati rekorder u dugovecnosti u zarobljeništvu vezano za anemonske ribe je jedan pripadnik vrste A. frenatus koji je doživeo veoma duboku starost od 18 godina.
Anemonske ribe su Pomalo trapavi na prvi pogled komični ljubimaci najživljih boja koji će uvek kada se približite akvarijumu iz znatiželje prići staklu da vas pozdrave. Obezbedite im pravi dom i oni će vam pružiti nezaboravne trenutke druženja .