Octopus vam predstavlja-Mikrogeophagus altispinosus
Sreda, 03 Avgust 2005 (12:10:55) CEST
Postavio Octopus
Mikrogeophagus altispinosus je vrsta koja je prilično redak gost na ovim našim akvarističkim prostorima. Dugo vremena ova vrsta je bila nepravedno zapostavljena. Kao i u mnogo čemu i u ovom delu tj.akvaristici mi dosta kaskamo za većinom zemalja sveta čiji hobisti imaju prilike da uživaju u daleko većem broju vrsta akvarijumskih riba. Jedan od dragulja iz tog mnoštva raznovrsnosti je i ova vrsta koja se ipak posle dosta vremena ušunjala na ove prostore. Kako su ove ribe nove na našem tržištu dosta hobista a i trgovaca ih još uvek neopravdano meša sa srodnim Mikrogeophagus ramirezi.
Ovu vrstu mnogi akvaristi u svetu nazivaju i leptir iz Bolivije. Jedan bačen pogled na njih dovoljan je da shvatite zašto. Otkrio ju je Haseman 1911 a može se sresti i pod sinonimima Crenicara altispinosa, Papiliochromis altispinosa. Kao što sam već pomenuo blizak rodjak ove vrste je M.ramirezi. Isto kao i ostali pripadnici Južnoameričkih patuljaka i ova vrsta je neodoljivo ljupka. Samo ime Bolivijski leptir govori nam dovoljno o porekluove vrste. Preciznije rečeno postojbina su im reke Rio Mamore, RioGuapore ,Rio Quizer, a nadjene su i na jednoj lokaciji u Brazilu. Iako su otkrivene 1911 godine, prvi put su uvezene u Evropu 1984.godine.
U odnosu na pomenute ramireze ove ribe rastu veće te su mužjaci dugi do 8 cm a ženke nešto manje od njih. Razlike izme|u polova kod mladih riba su teško vidljive, mada iskusnom akvaristi teško promakne malo puniji izgled ženke. Kod odraslih riba polni dimorfizam je jasno izražen i mužjake karakteriše jači kolorit kao i dugi završetci obodnih žbica repnog peraja.
Iako nešto manje intenzivnog kolorita od popularnih ramireza altispinoze su vrsta koja će zasigurno privući pažnju pravog ljubitelja.. One su nešto zdepastijeg tela sa bojom koja varira u zavisnosti od raspoloženja. Kolorit varira od krem boje sa poprečnim duplim prugicama, do vatrometa boja i narandžaste na stomaku, svetlo krem boje po telu sa lepim zelenim prelivima. Peraja na leđima i repu su transparentna sa izraženim crvenim obrubom, koji na repu prelazi u tanke i dugačke špiceve. Trbušna peraja imaju žbicu tamne boje dok je ostatak bledo crven s plavim mrljama. I podrepno peraje je u crvenoj nijansi sa plavim mrljama. Preko oka prelazi tamna pruga, koja postoji i na par prvih žbica na leđnom peraju i neodoljivo podseća na indijansko pero. Na sredini tela postoje jedna ili dve melaninske mrlje.
Pravo je zadovoljstvo gajiti ih jer nisu zahtevne u pogledu ishrane,pa im možete davati sve vrste hrane, jer nisu izbirljive, pri čemu je naravno bolje davati im živu hranu ( Daphnia, larve Chironimusa , larve komaraca, enhitreje, kišne gliste ...) Pravilna i raznovrsna ishrana je preduslov za intenzvan kolorit ove vrste.
Kvalitet vode je veoma bitan i obzirom na njihovo poreklo potrebno je obezbediti im mekšu i čistu vodu, tvrdoća može biti i do 20 GH po nekiom autorima. Temperatura se kreće u opsegu od 22-28 C. Poželjno je da je pH vode od 6,5 do 7. Redovnom zamenom vode od jedne trećine nedeljno obezbedićemo potrebanu čistoću i sprečiti gomilanje mnogih materija koje su štetne a javljaju se kao nus produkti filtracije. ( sve ovo ipak zavisi od veličine akvarijuma, broja i veličine riba, učestalosti hranjenja kao i količine hrane koja se unosi itd...) Malo su otpornije nego P.ramirezi po pitanju higijene u akvarijumu te će istolerisati poneku početničku grešku, što kod ramireza nikako nije slučaj.
Bez obzira što su relativno male ribe, za njihovo držanje je potreban akvarijum od bar 80cm dužine koji je dobro zarašćen biljem ali sa praznim prostorom napredi kroz sredinu za plivanje. Prisustvo panjeva i ponekog pločastog kamena koje oni koristite za mrest je poželjno. Obično se drže u parovima. Iako ciklidi oni nisu preterano teritorijalni i mogu se uspešno držati sa mnogim vrstama u zajedničkom akvarijumu. Ipak treba imati u vidu da se ne združuju sa ribamma koje zauzimaju slično mesto u akvarijumu. Za akvarijum od recimo 80 cm su dovoljna dva para koji će se međusobno nadmetati za prostor.
Par koji se sprema za mrest se poznaje po tome što jedinke zauzimaju mesto pored nekog pljosnatog kamena tresući se jedno pored drugog raširenih peraja. Kamen koji izaberu temeljno očiste, da bi nakon toga na njega položili ikru. Mrest je trenutak kada sa sigurnošću određujete pol jer ženka ima deblju i zatupastiju genitalnu papilu od mužjaka. Ženka polaže jedan po jedan niz ikre koju mužjak odmah oplodi. Polože uglavnom oko 200 svetlo braon ikri. Po završetku polaganja oba roditelja se staraju o ikri i besno brane teritoriju na kojoj je ona položena. Iz ikre se u zavisnosti od temperature izlegu ličinke posle 2-3 dana a žumančanu kesu utroše za još toliko vramena posle čega proplivaju. Altispinoze su zaista dobri roditelji, na žalost ostalih stasnovnika akvarijuma, jer ih roditelji teraju u neki udaljeni ugao.. Mladi se mogu izleći i u nešto tvrdoj vodi kakva je voda iz gradskog vodovoda, tako da nije neki veliki problem odgajiti ih. Po proplivavanju treba hraniti mlade tek izleženom artemijom, od koje će brzo rasti , ili suvom mrvljenom hranom pri čemu su rezultati u prirastu mladji daleko lošiji. Roditelji su u stanju da se dosta često mreste.
Zahvaljujući entuzijazmu jednog našeg hobiste a mog dobrog prijatelja i vrsnog poznavaoca patuljastih ciklida, ova vrsta je odomaćena na ovim prostorima. Nadam se da će na njima dugo ostati jer svojom lepotom zasigurno zaslužuje svoje mesto u našoj akvaristici.