Po mišljenju mnogih akvarista ovo je iedna od najatraktivnijih akvarijumska riba. Retki su oni koji mogu ignorisati lepotu ove male svetleće iskre u akvarijumu. Poveće jato kraljevskih neonki, tih predivnih crveno plavih iskrica, koje kao da blago trepere izmedju mnoštva akvarijumskoga bilja, je prizor koji retko da koga može ostaviti ravnodušnim. Zaista su retki oni koji su se za vreme svog akvarističkog staža sreli sa njom a nisu je poželeli u svom akvarijumu.

Telo ribe je izduženo i na njemu su smeštene dve jasno obojene linije koje se pružaju duž bokova. Crveno polje počinje iza oka preko škržnog poklopca i završava se u korenu repa a nalazi se sa donje strane. Iznad nje prostire se tirkizno plavoa linija koja prekriva bokove. Često, u zavisnosti od položaja koji zauzme zahvaljujći ovoj liniji riba blešti nekom nesvakidasnjom svetlosću. Pomenuta linija ide preko oka sve do osnove leđnog adipoznog peraja i nalazi se tik iznad bočne linije. Kod mužjaka je ova linija izrazito prava dok je kod ženki primetno ugnuta na dole u predelu abdomena. Smatra se da je pomenuta plava linija, zapravo jedan od organa za komunikaciju ovih riba i služi za orijentaciju riba unutar jata u tamnim, gotovo neprovidnim, amazonskim vodama. Karakteristično je da ženke tokom mresta imaju naglašeniju crvenu boju od mužjaka, koja pred sam mrest može preći u bordo. Izuzetno miroljubiva i aktivna riba koja preferira živu hranu mada ni mnoge oblike suvih hrana nece odbiti.

Ponekad je prilično izbirljiva i ume da odbije hranu koju je prethodno halapljivo uzimala. Ribe su veoma osetljive na kolebanje temperature kao i hvatanje i premeštanje.Česta pojava pri tome je okretanje na ledja i gluma uginule ribe.Da li riba stvarno pada u nesvest ili je to samo ritual da se eventualni predator zbuni ostaje otvoreno pitanje,u vezi sa kojim postoji dosta oprečnih misljenja.

Najbolje se oseća u akvarijumu koji nije preterano osvetljen, a kvalitet vode je korektan. U takvim uslovima kardinal će pokazati zašto je riba broj jedan. Nikada ne treba da se drži samo jedna riba, a grupa od 5-6 jedinki je neki minimum. Voda treba da je mekana i kisela pH oko 6.5. Temperatura od 21 do 24ºC mada podnosi i višu temperaturu.To solidno podnošenje visih temperatura je razlog koji omogućava da mnogi hobisti ovu ribu drže u zajednici sa diskusima, što dosta autora smatra pogrešnim .Poželjna je zamena trećine vode 1-2 puta mesečno.U samom akvarijumu je neophodno obezbediti tamnija mesta za skrivanje dok je poželjno da centralni deo bude slobodan za grupisanje jata.

Postoje mišljenja da je razmnožavanje ove ribe prilično složeno. Sam mrest je u neka prošla vremena uistinu bio retkost i vezan je za osetljivost ove vrste na prisustvo nekih jona metala (Fe,Mg...) i tadašnju upotrebu akvarijuma sa metalnim ramom (okvirom). Sa upotrebom staklenih akvarijuma lepljenih silikonom broj uspešnih mrestova ove prelepe ribe je naglo porastao. Kardinal - kraljevska neonka jeste zahtevna riba u mrestu ali je danas te njene prirodom određene zahteve sve lakše ispoštovati (naročito od početka upotrebe RO modula u savremenoj akvaristici). Raznovrsnost ishrane je od izuzetne vaznosti kod pripreme parova za mrest.

Postoji veliki broj "tajnih" recepata u vezi sa mrestom ove vrste i pripremom vode za isti. Svi oni se svode na sledeće: mogu se mrestiti jatno i u parovima, voda - jako mekana 0.5-1.5 dH bez prisustva karbonata i jona bilo kog metala, tretirana tresetom radi uspostavljanja njene kisele reakcije.

Ribe su mreštene u opsegu pH 5.5-6.5. Obzirom da je ova vrsta veoma osetljiva na prisustvo bakterija poželjno je da mresna voda odleži posle pripreme određeno vreme. Od sterilnosti materijala i pažnje pri pripremi vode i svih potrebnih materijala zavisi krajnji uspeh. Ne kaže se slučajno da ova vrsta zahteva apotekarsku čistoću. Temperatura koja je optimalna za mrest je u granicama 23-25C. Površina osnove mresnog akvarijuma treba da bude od 600 do 900 cm2. Za jatne mrestove koriste se još veći akvarijumi (50-80 litara.) Postoje misljenja da je najbolje mrestiti ih u manjim grupicama od 6-10 komada. Osvetljenje - slabo i rasejano.

Po zavrsetku mresta roditelje obavezno odstraniti i akvarijum zastititi od bilo kakvog izvora svetla jer je ikra izuzetno osetljiva na isto. Pri temperaturi od 23 stepena iz oplodjene ikre ce se izvaliti licinke za 24-26 h, a posle 5-6 dana one počinju plivati i to je trenutak kada im treba dati prvu hranu jer su sve zalihe iz vitelusa potrošene. Kao prva hrana savetuje se infuzorija i kolovratke a kroz par dana moze se preći na ishranu ličinkama tek izležene artemije. Ovde se javljaju i prvi problemi koji su vezani za osobinu malih da se drže sakriveni u najtamnijim delovima akvarijuma a hrana pak ide ka svetlu. Zbog toga je bitno da se izbegnu sva slučajna bočna osvetljenja mresnog akvarijuma i da se on osvetljava ravnomerno veoma slabom svetlošću celom površinom.

Kroz oko 3 nedelje mlade ribice počinju da liče na roditelje i onoga trenutka kad im se pojavi plava linija prestaju sa skrivanjem i počinju da se okupljaju u jata. Ovo je jedan od najdivnijih prizora kojim su nagrađene oči samo veoma uspesnih pojedinaca. Ovo je ujedno i trenutak kada ih je potrebno prebaciti u prostraniji akvarijum kako bi rasle ravnomerno i normalno se razvijale. Tvrdoću vode je potrebno lagano povećavati i voditi računa o potrebnom nivou kalcijuma kako ne bi došlo do pojave anomalija na skeletnom sistemu mladunaca. Mrest se u najvećem broju slučajeva odvija noću. Do samog čina najčešće dolazi tik ispod same površine vode iznad postavljenog zbunica javanske mahovine ili žbuna nekog drugog sitnolisnog akvarijumskog bilja. Ribe su jako plašljive i ne treba ih uznemiravati u toku mresta. Jedan od važnih činilaca u periodu pripreme za mrest je ishrana matica. Potrebno ih je hraniti što raznovrsnije raznimm oblicima žive hrane.

U prirodnom okruženju ove ribe žive najčešće ne više od godinu do godinuipo dana. Ovako kratak životni vek vezan je za obaveznu oskudicu, ovih kiselih i tamnih voda zooplanktonom u odredjeno doba godine. Ribe obično stignu da ostave potomstvo a zatim se jata smanjuju kao da ih iz dana u dan desetkuje neka nevidljiva sila. Ukoliko se ima u vidu i potencijalni broj predatora (Vodomar, razne vrste žaba, druge ribe...) bas u to vreme onda je sasvim razumljivo zašto izuzetno mali broj jedinki doživi duboku riblju starost .