Copyright © Akvaristika.org.yu

Sva prava zadržžana.

Prve primerke ove ribe je pronašao australijanac T. Terrell 1955. godine, sačuvao ih i poklonio poznatom australijskom ihtiologu Ianu Monrou, koji je 1964. godine te primerke opisao kao Melanotaenija lacustris. Ti primerci su pronadjeni u jezeru Kutubu, a retko se mogu naći i u reci Soro koja je jedina otoka jezera.

Kutubu je predivno jezero izuzetno čiste i prozirne vode, a nalazi se na 40 km od Mendi glavnog grada južno-planinske provincije centralnog dela Papua Nove Gvineje. Jezero je nastalo preprečavanjem reke vulkanskom masom, posle erupcije obližnjeg vulkana. U samom jezeru je pronadjeno 14 vrsta riba i većina njih su endemske vrste. To je jedno od većih jezera u Novoj Gvineji i prostire se na oko 20 kilometara dužine i 3 kilometra širine. Zabeležene vrednosti vode u jezeru kreću se u granicama od 21 do 25 °C za temperaturu i od 8.5 do 9.0 za ph vrednost.

U akvarijumskim uslovima optimalne vrednosti za njihovo držanje su pomerene jer kao i sve ostale Duge i lacustrisi su veoma prilagodljive ribe i kreću se 20-26 °C, slabo kisela do bazna voda i srednje tvrde do jako tvrde vode. U mladjem dobu riba teško je razlikovati polove i tek kasnije kada dostignu polnu zrelost uočljive su razlike.

Oblik tela se ne razlikuje od ostalih riba iz roda Melanotaenija i imaju vitko, bočno spljošteno telo koje se sa starošću riba širi po sredini (gledano sa strane) i na kome se nalaze dva dorzalna peraja koja su veoma blizu jedno drugom. Kada su peraja skupljena čini nam se kao da su spojena, a kada su raširena jasno se uočava da je prvo dorzalno peraje mnogo manje od drugog. Kod mužjaka to prvo dorzalno peraje je nešto veće nego kod ženki i telo je po sredini nešto šire i ne retko može doseći širinu i od 4-5 cm. Kod ženki su oba dorzalna peraja i analno peraje nešto zaobljenija za razliku od mužjaka. U odnosu na telo glava im je za nijansu manja, što je kod ženki manje uočljivo.Njihovo telo zbog toga deluje vitkije tj. daje osećaj zaobljenosti. Veličina koju lacustrisi mogu da dostignu je nekih12 cm, mada je bilo zabeleženo i većih primeraka, ali u akvarijumskim uslovima ona retko prelazi granicu od 10 cm. Boje kod Duga je zaista teško opisati, jer one jednostavno kao i sama duga na nebu nemaju neku postojanu boju, nego imaju tu mogućnost da ona varira. Osnovne boje Lacustrisa su plava i bela i jasno je podeljena po dužini i sredini tela. Gornji deo lacustrisa i sva peraja su plave, a donji deo bele boje, i povremeno se javlja jedna tamnija linija plave boje koja odvaja osnovne boje. Peraja su ukras ovih riba i kada su raširena jasno se uočava oivičenost peraja tamno plavom bojom koja dolazi do izražaja pred mrest kada mužjaci pojačavaju boje. U zavisnosti od same ribe tj. njenog zdravlja, kondicije, raspoloženja ribe, pa čak i okoline u akvarijumu, kao i same ishrane ribe lacustris može da prikaže veoma različite nijanse boje. Te nijanse mogu ići od kobaltno plave, čelično plave, morsko plave do svetlijih ili tamnijih nijansi tirkizno plave boje. U periodu mresta i udvaranja riba na telu im se pojavljuju tanke linije čije boje idu od svetlo žute do zlatne boje, a bela boja ne retko može preći u srebrnu. Mužjaci su za nijansu bolje obojeni od ženki. Mada je karakteristika svih riba iz roda Melanotaenija, kod lacustrisa je najuočljivija pojava da se prilikom odmeravanja i udvaranja pojavljuje jedna izbledela štrafta, koja dostiže čisto belu boju, i počinje od usta a završava se sa početkom prvog dorsalnog peraja i prosto je neverovatno kojom brzinom se ta štrafta pojavljuje i nestaje.

Mrest ovih riba u prirodi se odvija od oktobra do decembra i traje do sedam dana, kada ženka izbacuje izmedju 100 i 200 ikri, koja se lepi za biljke i posle 6 do 10 dana u zavisnosti od temperature proplivavaju mladi. Ako jednom krenu da se mreste u zarobljeništvu neće znati da stanu, a jedino što nam je potrebno za nihov mrest je poseban akvarijum od 40 litara i javanska mahovina ili mrežica. Čak i u ukrasnom akvarijumu je moguć mrest uz pomoć par kamena obloženih javanskom mahovinom, koje posle bacanja ikre jednostavno treba izdvojiti u drugi manji akvarijum sa vodom istih parametara. Treba napomenuti da mladj sporo odrasta i potrebno je dosta vremena od proplivavanja do neke pristojne veličine.

Ova vrsta riba je pronalažena obično u priobalnom delu, pri površini vode u potopljenoj vegetaciji, panjevima i medju granama, pa shodno tome i dekoracija samog akvarijuma treba da podseća na njihovo prirodno stanište. Akvarijum treba da je prvenstveno dugačak i malo širi, dok visina ne igra neku posebnu ulogu. Kao obavezno treba u dekoraciji akvarijuma ostaviti i dosta prostora kako bi ovi inače izuzetni plivači imali mesta za plivanje. Veoma su druželjubive pa se mogu kombinovati sa drugim mirnijim ribama koje neće dirati, ali i ne spajati ih sa drugim nasilnim ribama jer će itekako odgovoriti na provokaciju. Filtracija u akvarijumu treba da je besprekorna, a voda bistra i čista, kako bi od njih dobili ono najbolje a to je njihov kolorit. Češće promene vode posebno prijaju ovim ribama. Vodu za promenu ne treba posebno pripremati već je dovoljno običnu česmovaču ostaviti da odstoji ili tretirati nekim sredstvima za pripremu vode što podrazumeva neutralizaciju hlora i drugih metala.

U suštini karnivore ove ribe u prirodi se hrane insektima koji upadnu u vodu, sitnijim vodenim račićima, organizmima i larvama insekata kao osnovnom hranom, a u nedostatku toga prelaze na vodene alge, polenov prah i sitnije seme biljka koji pada na površinu vode. U zarobljeništvu lacustrise je veoma lako hraniti i oni će prihvatiti svaku vrstu ponudjene hrane: suvu, smrznutu, živu, a što je ishrana raznovrsnija i kvalitetnija, same ribe će biti bolje kondicije i kolorita. Posebno treba izbegavati jednoličnu ishranu i treba kombinovati vrste hrane što i nije teško s obzirom na to da su jako alave ribe. Lacistrise nije teško držati ako im pružimo uslove koji podsećaju na njihovo prirodno stanište, a zauzvrat oni će vratiti svojim ponašanjem, neverovatnim bojama i na kraju onim što svaki akvarista teži uspešnim mrestom.