(1248 ukupno reči u ovom tekstu)
(5845 puta pročitano)   

Tekst napisao Fikus

Copyright © Akvaristika

Sva prava zadrzžana.

Ovo je svakako jedna od lepših biljaka koje se mogu videti u akvarijumima malo iskusnijih akvarista mada je mnogi akvaskejperi često i izbegavaju zbog minimuma neophodnih uslova koje traži pa se opredeljuju za pojedine manje zahtevne i zahvalnije biljke sličnog izgleda. Biljka je do te mere karakterističnog izgleda i intenzivno svetlo zelene boje da u bilo kom akvarijumu neumitno skreće pažnju na sebe. Zbog odredjenih zahteva po pitanju uslova držanja u akvarijumu, spada u grupu biljaka koje se preporučuju isključivo malo naprednijim akvaristima i sve ukupno, može se reći da spada u grupu zahtevnijih biljaka. Ja sam nekoliko puta pokušavao da je odgajim u svom akvarijumu ali su se često svi pokušaji u prošlosti završavali serijom neuspeha, sve do trenutka kada joj nisam obezbedio potrbne uslove, pre nekih par godina. Od tada, ova predivna biljka je neizostavan deo svake nove postavke u mojim akvarijumima.

Spada u porodicu Mayacaceae a poreklom je iz Južne Amerike, iz mekih i blago kiselih sporih voda Amazonskog sliva. Može se naći i severnije, u toplim sporo tekućim vodama Centralne i toplim južnim krajevima severno-američkog kontinenta ( Teksas, Luizijana, Florida, itd...)

U skladu sa uslovima koji karakterišu vode njenog prirodna staništa, neophodno je ispuniti iste takve ili barem slične uslove i kod držanja u akvarijumu. Naime, osnovni parametri koji se moraju uspostaviti po pitanju hemizma vode su svakako blago kisela strdina sa pH vrednostima ispod 7 i nešto mekša voda gde vrednosti kH ne bi trebalo da prelaze vrednosti od 4 dok se vrednosti ukupne tvrdoće vode mogu kretati od 4-10 stepeni. Sasvim će se dobro osećati i u nešto kiselijoj vodi sa vrednostima pH ne manjim od 5.5. Imajući u vidu vrednosti naše česmenske vode gde se dešava da vrednosti karbonatne tvrdoće često idu preko 10 i da je pH nešto preko 7, sasvim je jasno zašto je ova predivna biljka veoma slabo napreduje u akvarijumu ukoliko uopšte i može napreduje u pomenutim uslovima gajenja u česmenskoj vodi. Osim pomenutih poželjnih parametara, ova biljka zahteva i dosta visoke vrednosti raspoloživog CO2 kao i dovoljno jako osvetljenje. Prema nekim autorima, moguće je gajenje ove biljke i u nešto ''tvrđoj'' vodi pod uslovom da akvarijumska voda sadrži obilje rastvorenog CO2. Iskren da budem, pokušavao sam da je gajim i u takvim uslovima ali brzina njenog rasta u tvrdoj vodi je bila neuporedivo manja nego u adekvatnim uslovima. Vrlo je zahtevna i po pitanju raspoloživog svetla pri čemu je iluzorno i pokušavati gajenje ukoliko je intenzitet svetla u akvarijumu manji od 0.6W/l. U slučajevima nedovoljnog osvetljenja u vrlo kratkom roku će doći do sve-ukupnog propadanja biljke pri čemu će se javiti znaci koji ukazuju na hlorozu. Ono što je bitno pomenuti je i da ova biljka zahteva malo duži svakodnevni fotoperiod u trajanju od nekih 10-14 časova a neće joj smetati i ako je akvarijum direktno izložen sunčevim zracima, što većina akvarista ipak radije izbegava. Raspon temperature vode u kojoj raste može se kretati od 20 do 28C. Ukratko, najbrži rast i najbolji izgled sam imao sa sledećim parametrima t = 22, pH 6.5, KH 4, GH 8, osvetljenje 1.2W/l, fotoperiod 12-14 sati.

Ukoliko joj se obezbede pomenuti neophodni uslovi uz redovno dodavanje mineralnih đubriva kao i mikroelemenata (sa posebnim naglaskom na Gvožđe), za ovu biljku se može reći da je brzorastuća. Dinamika rasta bi se mogla svesti na nekih 0.5 do 1.5cm dnevno što samo po sebi ukazuje da biljka traži konstantnu prihranu preko vodene kolone kao i preko podloge. Takođe, jedan od važnih uslova za uspeh u gajenju su i redovne zamene vode u akvarijumu s obzirom da zahteva svežu i dosta čistu vodu. Nešto slično je već bilo pominjano u tekstu koji se bavio Tonninom belem.

Po pitanju građe, može se reći da je ova biljka izuzetno nežna. Karakteristično je da iz stabljike naizmenično rastu listovi širine od oko 1mm pri čemu dužina lista može znatno varirati u zavisnosti od uslova u akvarijumu. Ukoliko se njene potrebe poklapaju sa aktuelnim uslovima, dužina lista može iznositi i malo preko 1.5cm. Ukoliko je prihrana adekvatna, biljka deluje dosta raskošno i razmak između susednih članaka je dosta mali. Karakteristično za Mayacu je da u slučajevima nedostatka raspoloživog Gvožđa, zona rasta deluje dosta bledo a ne retko i skoro beličasto. Nasuprot ovoj pojavi, u akvarijumima sa visokim koncentracijama Gvožđa, mladi izdanci poprimaju blago crvenkastu boju. Ova pojava nije karakteristična samo za Mayacu i može se naravno primetiti i kod mnogih drugih akvarijumskih biljnih vrsta.

Mayaca fluviatilis zahteva podlogu finije granulacije. Takođe, iako poseduje dosta nežan korenski sistem, hranljiva podloga ispod sloja finog kvarca joj može dosta pogodovati. Iako taksonometrijski spada u cvetnice pa samim tim i u one koje se polno razmnožavaju putem semena, u akvarijumima se isključivo razmnožava vegetativno. Ukoliko naiđe na povoljne uslove, duž stabljike se često mogu javiti bočni izdanci. Isto se dešava i prilikom trimovanja kada se matična biljka na određenoj visini preseče pri čemu se u neposrednoj blizini javljaju novi bočni izdanci. Poželjno je pustiti ih da izrastu barem 10-ak cm pa ih tek onda odvojiti od matične biljke i usatiti u podlogu. Naravno, kod usađivanja mladih biljaka neophodno je povesti računa da se nove biljke nikako ne sade u zasenčene delove akvarijuma kako bi se izbeglo prevremeno propadanje. Korenki sistem kod Mayace je dosta nežan i sasvim beo a često se dešava i da se javljaju i adventivni korenčići kod odraslih biljaka. Karakteristično za Mayacu je da za razliku od mnogih stabljikastih biljaka ne odbacuje listove već da niži delovi pokazuju hlorozu i brzo propadaju u potpunosti poprimajući mrku boju. Ovo se može desiti kod naročito gustog usađivanja i konstantnog manjka svetla u nižim delovima biljke. U ovim slučajevima je sasvim dovoljno odseći više delove biljke i ponovo ih zasaditi u podlogu a propale delove u potpunosti odstraniti iz akvarijuma.

Po pitanju veličine, u literaturi koja je usput i vrlo štura po pitanju ove biljne vrste, Mayaca dostiže obično dužinu od 50-60cm mada sam imao priliku da odgajim primerke koji su često i prerastali pomenute dimenzije izrastajući do nekih 70-ak cm. Upravo zato, Mayaca se može smatrati biljkom zadnjeg plana u biljnim akvarijumima. Takođe, Mayaca nikako ne bi smela da se nađe na direktnom udaru strujanja vode iz filtera, za razliku od nekih robusnijih biljnih vrsta.

Izbor ribljih vrsta koje će se naći u akvarijumu sa Mayacom je takođe vrlo bitan. U nekoliko akvarijuma sam imao priliku da vidim da ova biljka uporno ne uspeva upravo zbog prisustva riba koje je prosto tamane. Ono što je nesporno je da mnoge ribe ovu biljku smatraju vrlo ukusnom i da se često mogu ustremiti na nju a naročito na mlade izdanke. Takođe i pojedini algari je mogu tretirati kao ukusan zalogaj u slučajevima neadekvatne ishrane.

Sve u svemu, imajući u vidu svu složenost u gajenju ove biljke, vizuelni efekat koji pruža u biljnom akvarijumu je svakako vredan truda koji treba uložiti u njeno gajenje. Svakako, ovo je predivna biljka koju bih toplo preporučio svakom akvaristi koji planira da proveri svoje znanje po pitanju obezbeđivanja neophodnih uslova za malo zahtevnije biljke. Lično smatram da je na skali biljaka od 1 do 10, Mayaca u samom vrhu sa ocenom od 9.5.