(884 ukupno reči u ovom tekstu)
(797 puta pročitano)   

Copyright © Akvaristika.org.yu

Sva prava zadrzžana

.

Ne malo sam bio iznenadjen kada sam tražeći podatke o ribi koju sam nabavio i kako bi joj koliko-toliko pružio neophodne uslove u svom akvarijumu, naišao na mali broj podataka i na razlike u slikama ovih riba. Tek nailazeći na po neki podatak, na kraju sam saznao pravi razlog tome. Naime ove ribe su poznate i pod drugim imenima kao Neoatherina australis Castelnau 1875, Melanotaenia solata Taylor 1964, Nematocentris australis Allen 1975 i Melanotaenija splendida australis Allen 1980. Pokušaću malo da razjasnim o čemu se zapravo radi.

Originalni primerci ove vrste su pokupljeni iz reke Weeli Welii, Homersley Range i centralnog dela Zapadne Australije. Smatra se da su ovo i najrasprotranjenije ribe u Australiji i mogu se naći u brojnim rekama i potocima Pilbara i Kimberley Regiona u Zapadnoj Australiji i delu Severne Teritorije.

Raniji naziv ove ribe je bio ''Westralian Sunfish''. Prvi opis ove ribe je dao Castelnau kao rod Neoatherina australis još daleke 1875. godine. 1964. godine još jedan rod Duga je pronadjen u Severnoj Teritoriji Australije i nazvan je Melanotaenija solata. 1980 poznati Australijski ihtiolog Gerhard Allen, opisuje ovu ribu kao Nematocentris australis, ali tek posle pažljivog pregleda i razmatranja familija iz grupe Duga, on ove dve vrste odredjuje kao jednu i svrstava ih u veliku Splendida grupu, dodeljujući im ime Melanotaenia splendida australis. Rana brza specifikacija riba iz roda splendida i kasnija istraživanja ove vrste riba otkrivaju da medju njima ima morfoloških razlika i da se mogu razdojiti u dve vrste iz Zapadnih i Severnih teritorija i da bi trebalo da im se da poseban status od kojih bi ribe sa SeverneT eritorije bile svrstane u rod Melanotaenia solata.

Korolitet ovih riba je skoro nemoguće opisati rečima, jer je neverovatan. Njihova boja i boja njihovih peraja, kao i intezitet središnje crne strafte u mnogome zavisi i od geografskog lokaliteta iz koga potiču ove ribe. Peraja su od slabo do jarko crvena ili pak bezbojna sa crvenim i zelenim flekama. Crna štrafta može biti od jako uočljive do skoro nevidljive. Tek posle Allenovih pažljivijih posmatranja kao glavno obeležje ovih riba navedene su crne cik-cak linije na donjem delu ribe iznad analnog peraja. Primerci iz reke Drysdale u Zapadnoj Australiji su uopšteno manje i poseduju karaterističnu duplu crnu liniju po sredini tela. Genetska istraživanja iz 1994. godine pokazuju da je jedna od karakteristika ove ribe i postojanje ivičnih linija na krajevima peraja.

Kao i sve ribe iz roda Melanotaenia i njih krase predivna peraja i izdvajaju se dva dorsalna od kojih je prvo dosta manje od drugog. Kod odraslih mužjaka prvo peraje je višlje od drugog i kada su skupljena prvo preklapa drugo. Telo im je izduženo i bočno spljošteno. Mužjaci se lako razlikuju od ženki njihovom intenzivnijom bojom i dužim dorsalnim perajima koja su ujedno i špitastija. Oni su ujedno i krpuniji od ženki i imaju dublje telo. Ove ribe narastaju do veličine od 12 cm, u prirodi, dok u akvarijumu retko kad premašuju veličinu od 10 cm.

Slabo protočni potoci i reke, manja jezerca i lagune su prirodno stanište ovih riba. U tim delovima gde je potopljena vegetacija, pečinice, grane i panjevi se nalaze i ove ribe. U zavisnosti od godišnjeg doba, tj. da li su sušni ili kišni periodi (sezone) temperatura, Ph i nivo vode kao i sam kvalitet vode veoma variraju. Uzmajući u obzir ovu činjenicu možemo slobodno reći da su ove ribe veoma otporne i trpe velike varijacije u kvalitetu vode. U akvarijumskim uslovima treba im priuštiti dosta vegetacije, nekoliko panjeva i mesta za skrivanje kada se osete ugroženim.

Kao i sve ribe iz roda Melanotaenia i ove ribe se mreste od oktobra do decembra i ženka tom prilikom u toku 7 dana izbaci od 100 do 200 ikri. Ikru polažu u vegetaciju (uglavnom uskolisne biljke) i posle 6 do 10 dana, u zavisnosti od temperature, izležu se mladi, koji veličinu od 2-3 cm dostižu za tek za 10 do 12 nedelja. Mrest ovih riba u akvarijumskim uslovima nije nimalo težak, čak ni početnicima i jednom kad se izmreste u akvarijumu ove ribe, iako su sezonske, mrestiće se skoro na svakih mesec dana, ako ih uslovi podsečaju na prirodne.

Prvenstveno karnivore ove ribe se u prirodi hrane mravima i insektima koji padnu u vodu, njihovim larvama, sitnijim slatkovodnim račićima i drugim organizmima u vodi, mada u nedostatku toga one će jesti i vodene alge, seme i polen raznih biljaka koji dospe do vode. U akvarijumkim uslovima ove ribe prihvataju svu ponudjenu hranu od suve, smrznute do žive. Nudivši im kvalitetniju ishranu i uslove uticaćemo i na sam koloritet ovih riba. Iako veoma komunikativna i ne problematična riba, treba izbegavati da se sa odraslim primercima ubacuju druge sitnije ribe, jer će ih one tada smatrati kao dobar zalogaj.

Vrlo je bitno napomenuti da se ove ribe kao i sve ostale Duge mogu spajati i mrestiti izmedju sebe, a da takve mrestove treba izbegavati. Takodje je važno da za ribe koje nabavljamo iz vrste M.sp.australis, zbog morfoloških razlika, znamo i geografsko poreklo.

Još na kraju treba i reći da je Melanotaenia splendida australis idealna akvarijumska riba, veoma komunikativna i može se držati u širokom opsegu kvaliteta vode i ostalih riba. Ne samo zbog činenice da je laka za čuvanje, već i da je to jedna prelepa riba, tu ribu zaista treba imati u svom akvarijumu.