(1153 ukupno reči u ovom tekstu)
(1089 puta pročitano)   

Mali broj biljaka karakteriše tolika prisutnost u akvarijumima širom sveta, kao grupaciju biljaka okupljenu u okviru roda Hygrophila. Ovaj rod obuhvata oko sto vrsta i pripada familiji Acanthaceae. U okviru ove familije nalazi se nekih 250 rodova ali je samo rod hygrophila sposoban za život u void, bilo u polupotopljenom ili potopljenom stanju. U prirodi ove biljke naseljavaju pliće delove vodotoka ali se mogu sresti i po obodima istih . Ove biljke se prilično dobro osećaju u akvarijumima u kojima žive potpuno pod vodom.

U prirodi se Hygrophile mogu naći u tropskim oblastima staroga i novoga sveta. Mnoge vrste koje danas pripadaju ovome rodu ranije su bivale opisivane u okviru nekih drugih rodova koji se i danas mogu sresti kao sinonimi za odredjenu biljku. Neki od tih rodova su: Nomaphila, Synnema, Justicia, Ruellia itd.Mnoge od ovih Hyigrophila ovdašnji hobisti nazivaju Limunovima gde pri tome srećemo nazive,uskolisni,širokolisni,crveni limun,a neke kao na primer H. difformis na ovim prostorima nazivaju i hrastom. itd. To su zapravo imena koja su se medju hobistima raširila i odomaćila vremenom a koja se najčešće biljkama dodeljivana na osnovu boje li pak sličnosti sa nekom drugom kopnenom biljkom(npr. u slučaju pomenute H.difformis prevagnula je sličnost lista ove biljke sa hrastom po kome je i dobila ime.)

Kada se ogovori o Hygrophilama kao stanovnicima akvarijuma bitno je naglasiti da veliki broj njih može nadrastati površinu vode pri čemu u optimalnim uslovima ove biljke obrazuju cvetove. To su inače višegodišnje biljke čiji su listovi postavljeni u paru i polaze iz članka na stablu (najčešće je tako mada neke vrste mogu imati i tri lista) Lisna površina je obično jedna lancetasta celina mada se kod nekih pripadnika mogu sresti listovi koji su duboko zasečeni ili nazubljeni na krajevima. Listovi ovih biljaka koji nadrastaju površinu vode, često su izmenjene forme u odnosu na podvodne listove a obično je i njihov kolorit dosta tamniji. Korenov sistem hygrophila je dosta moćan i iz svakog članka sa koga opadnu listovi mogi se obrazovati novi,budući korenčići. Sve Hygrophile koje se drže u akvarijumu mogu dosta dobro podneti prelazak iz vodene sredine u nadvodnu i obrnuto. One nisu naročito yahtevne prema kvalitetu vode što uslovljava njihovu široku rasprostranjenostu akvarijumima, kako početnika tako i onih sa dužim stažom u akvaristici. Higrophile se lako razmnožavaju vegetativnim putem tzv. reznicama. Kada recimo biljka preraste akvarijum dovoljno je odseći njen vrh sa nekoliko listova i članaka stabla i takvu biljku ponovo posaditi u podlogu akvarijuma. Naravno za razmnožavanje se ne moraju koristiti samo vršni delovi biljke.Bitno je iseći stabljiku biljke izmedju dava nodusa-članka. Obzirom da biljke u pazuhu listova obrazuju nove bočne izdanke odsecanjem ili zalamanjem istih takođe se mogu dobiti nove reznice za sadnju.Ovde nije na odmet napomenuti da se suviše mladi i mali izdanci ne koriste za ovakav vid razmnožavanja. Potrebno je da nova biljka ima bar nekoliko članaka kako bi se presadjivanje uspešno obavilo. Ipak neke vrste ovoga roda mogu pod povoljnim uslovima dati nove jedinke i odsecanjem lista sa malim delom nodusa odnosno stabla.

Jedna od prvih Hygrophila koja se pojavila u akvaristici je verovatno Hygrophila polysperma. Ova biljka vodi poreklo iz Indije . U novije vreme u Teksasu i još nekim oblastima mogu se naći ove biljke u prirodnim vodotocima gde su se dospevši iz akvarijuma odomaćile i naravno počele da budu problematične..Na našim prostorima poznata je kao sitnolisni limun i obzirom da je prilično nezahtevna dosta je popularna medju ovdašnjim akvaristima. Stablo ove biljke je okruglo prečnika do 2 mm zelene boje. Iz članaka ovog krhkog stabaoceta polaze svetlozeleni listovi koji su tanki i na vrhu zaobljeni. Mogu narasti do 6 cm u dužinu i 1 cm u širinu. Ova hygrophila se odlikuje prilično brzim rastom na dovoljno jakom svetlu. Mnogi akvaristi je koriste kao substrat za mrest nekih vrsta riba a uslov za to je njena osobina da se može prilagoditi neko vreme životu na slabo osvetljenim mestima. Korenčići ove biljke su tanki ali brojni. Temperatura koja se preporučuje za uzgoj kreće se od 24-26 stepeni mada biljka može neko vreme podneti njen pad i ispod 18 i porast do 32 stepena. Postoji uz izvorni tip bijljke i tri uzgojene forme. Jedna od njih je tzv. H. polysperma rosanervis (ovaj naziv nije naučno najprihvatljiviji) koju karakterišu jako rozikasti listovi na kojima se uočava kontrastno svetla do bela nervatura lista. H. Polysperma Broad leaf razlikuje se od izvorne forme krupnijim i nešto širim listovima. Uskolisna H.polysperma odlikuje se dužim a užim listovima.

Uz pomenutu H.polyispermu i Hygrophila difformis je veoma dugo prisutna u akvaristici. Ona je nekada bila svrstana u rod Sinema a potiče iz voda Indije, Burme, Tajlanda i Malezije. Listovi biljke su do 15 cm dužine i 5 cm širine i karakteristično su duboko usečeni. Podvodna i nadvodna forma znatno se razlikuju u morfologiji. U zavisnosti od uslova sredine usečenost listova je drastično različita. Debljina stabla koje je okruglo kreće se 3 do 8 mm u prečniku. I ova biljka je po pitanju kvaliteta vode priično nezahtevna. A ne bi je trebalo držati na temperaturi nižoj od 24 stepena. Iako nezahtevna bolji prirast ostvaruje uz dodavanje ugljen dioksida i mineralnih soli (prehrane) u vodu. H.difformis može obrazovati i po 3 lista na jednom članku. Poslednjih godina prisutna je šarena - zeleno bela forma ove biljke. Još jedna rado viđena Hygrophila je Hygrophila angustifolia koja se često skriva iza imena H.lacustris.Odlikuju je tanki listovi do 15 cm dužine. Korenčići ove biljke su moćni ali tanki i mnogobrojni. Boja listova varira od svetlo zelene na slabijem osvetljenju do tamno tamno zelene sas primesama braon nijansi na jakom svetlu.Oxcsim što ove Hygrophile sporije rastu u na;inu držanja i razmnožavanja nema nekih bitnih razlika u odnosu na ostale predstavnike ovoga roda.

Verovatno je jedna od najzastupljenijih hygrophila u akvarijumima, vrsta Hygrophila corimbosa. Poreklom je iz Jugoistočne Azije a u akvarijumima širom sveta prisutna je u više formi. Shodno tome u akvaristici se ova biljka nalazi i pod većim brojem imena -sinonima. Stablo ove biljke nije nežno kao kod prethodno opisanih i stiče se utisak čvrstin(ponekad izgleda kao drvenasto).Stablo je takodje mestimično lako rebrasto. Od stabla polaze jaki listovi na nešto dužoj lisnioj dršci. Biljka se ne oseća prijatno u mekim vodama a optimalna temperatura za njen rayvoj kreće se u granicama od 20 do 28 stepeni celzijusovih. Ne savetuje se prejako osvetljenjae večć svetlo u opsegu od 0,5 do 0,75 vati na litar akvarijumske vode. Pri osvetljenu slabijem od navedenog lisna površina se smanjuje a boja lista bledi što je naročito izraženo kod vršnih novoformiranih listova. Ova robustna hygrophila veoma često prorasta površinu vode.

Osim pomenutih predstavnika ovoga roda koji se najčešće mogu naći kod nas higrofila ima još dosta a broj odgajenih formi sa godinama raste. Ovo su zahvalne i ne naročito zahtevne biljke koje se obično sade u zadnji plan akvarijuma zbog visine koju rastom mogu dostići. Svojom dekorativnočću ove biljke ulepšaće gotovo svaki akvarijum.