Pozdrav svima.Moje pitanje je u stvari kako smanjiti temperaturu vode u AQ u ovim vrelim danima? Temperatura dolazi i do 33 C. Probao sam ubacivanjem kocki leda( ne znam da li to skodi ribama) ali je to bilo samo trenutno resenje.Ako neko ima trajno tesenje bio bih mu zahvalan.

Može škoditi ribama samo ukoliko se temperatura prebrzo promeni. Metoda sa ledom je zbog toga dosta loša: prevelike oscilacije, mnogo posla oko ubacivanja.

Jedna od načina je da skloniš poklopac ukoliko ga imaš jer kada voda isparava ujedno se i hladi. Dalje, možeš da postaviš ventilator koji će duvati u površinu vode.

Samo pazi da imaš što konstantniju temperaturu. Više smetaju kolebanja nego li nešto više vrednosti.

Pojačaj aeraciju jer je koncentracija kiseonika smanjena na većim temperaturama.

Kako ti je bilje? Ako krene da propada gledaj da dodaš još svetla i možda co2 i prihranu.

Jedino trajno resenje jeste klima,ali ako je nema onda ili skini stakleni poklopac,ako ga imas ili stavi ventilator tako da struji vazduh iznad vode ili namontiraj kuler od kompjutera nekako na haubu/poklopac.Mozes i da menjas oko 10% vode dnevno...

Ova tema ne pripada ovde. Više joj je mesto u "Fizičko hemijske osobine vode".

Морам да приметим како не видим пуно логике у нечему шта су Пеђа и Милошенко поменули.
Оно са коцкама леда: Не знам о којој запремини воде је реч али за све преко 100,150,200Л потребне су пре коцкетине неби ли разлика била приметна..
Исто оно са отварањем поклопца и упереним вентилатором (ка површини воде) ми делује контрадикторно. Ако је вода већ достигла температуру од 33 (лето, врућине, нема климе, ово-оно..), нема сврхе додатно изједначавати температуру воде са температуром средине осим ако воду нешто додатно не загрева (грејач, осветљење)..
Ја од прошле године прибегавам методи хлађења просторије климом (стално) до температуре од 25-26, док осцилације темп. воде убијам тако што појачам грејач на 27 (засваки случај, ако угасим климу ил' шта).

Поздрав свима!

A.T. citat:

Морам да приметим како не видим пуно логике у нечему шта су Пеђа и Милошенко поменули. Оно са коцкама леда: Не знам о којој запремини воде је реч али за све преко 100,150,200Л потребне су пре коцкетине неби ли разлика била приметна.. Исто оно са отварањем поклопца и упереним вентилатором (ка површини воде) ми делује контрадикторно. Ако је вода већ достигла температуру од 33 (лето, врућине, нема климе, ово-оно..), нема сврхе додатно изједначавати температуру воде са температуром средине осим ако воду нешто додатно не загрева (грејач, осветљење).. Ја од прошле године прибегавам методи хлађења просторије климом (стално) до температуре од 25-26, док осцилације темп. воде убијам тако што појачам грејач на 27 (засваки случај, ако угасим климу ил' шта). Поздрав свима!

PedjaK je rekao "metoda sa ledom je zbog toga dosta loša: prevelike oscilacije, mnogo posla oko ubacivanja". Tako da niko od nas dvojice nije rekao da je ubacivanje kocki leda dobro resenje...
A sta hoces da kazes?Da ventilator ne hladi?Pa,zasto ga onda prodaju?
Moze da potpomogne brzem i boljem strujanju vazduha iznad povrsine vode u poklopcu,da ne dodje do dodatnog zagrevanja vode od neonki i da izbacuje vruc vazduh.Znam ljude koji su snizavali temperaturu i sa kulerom,a kamo li sa ventilatorom.Postavio bih link da te uputim na to,ali ovde to nije po pravilima.

Мислио сам да неће бити потребе за даљим објашњењем, ал' добро.
У вези ,,коцки са ледом'', моје објашњење је помињало разлику у температури воде пре и после те акције. Рекао сам да је разлика неприметна. То буквално значи да сматрам како ова метода неће донети никакву осцилацију температуре воде а камо ли ,,превелику''. Нисам ја тај који је грдио такву методу (ако те занима, сматрам да је ово најбоља ,,кућна варијанта'' незнатног снижења температуре воде. Уз мале модификације..).
У вези ,,вентилатор методе'', моје мишљење заправо није моје. Ради се о чистој механици флуида. И стварно - вентилатор заиста не хлади!
Макро посматрано вентилатор ,,скида'' гранични слој флуида са гушће средине и доводи нови (врши бољи пренос топлоте између 2 тела). А као што знамо, смер кретања топлоте је позитиван (топлота увек прелази са тела са већом топлотом на оно са мањом)! Према томе, уколико је вода у акваријуму већ скочила на 33 степена, то значи да је температура у просторији свакако висока (годишње доба иде томе у прилог). У том случају нема сврхе додатно је загревати поспешеном разменом топлоте из правца ваздух-вода (респектно).
У прошлом одговору сам напоменуо да је изузетак између осталог загревање воде осветљењем (уколико је у питању халогено осветљење).

Поздрав!

Mislim da mogu da pomognem u razjašnjenju nekih pitanja vezi sa hlađenjem akvarijuma, tj. rešavanjem dosta ozbiljnog problema previsoke temperature vode u akvarijumu koja su pokrenuta. Fizika (atmosfere, uključujući i njen granični sloj prema zemljinoj površini) mi je struka. Svakako da nemam nameru da vas zamaram formulama i vrednostima fizičkih konstanti, već ću pokušati da najvažnije zakonitosti u vezi sa ovom problematikom objasnim kvalitativno-opisno:

Temperatura dva tela koja su u međusobnom kontaktu teži da se izjednači razmenom toplote, ukoliko u vrednostima postoji razlika. Intenzitet razmene toplote može biti različit. Što su razlika u temperaturi, kao i toplotna provodljivost materijala veći to je i razmena toplote kroz jedinicu dodirne površine intenzivnija. Istovremeno se razlika u temperaturi tela smanjuje brže. Za proces razmene toplote značajna je i činjenica da različiti materijali imaju različiti toplotni kapacitet: potrebno im je dodati/oduzeti bitno različite količine toplote da bi se posmatranoj masi materijala temperatura promenila za isti iznos.

-Pretpostavimo da grejači u akvarijumu ne rade, pošto je toplo vreme. Temperature vode u akvarijumu i samog akvarijuma imale bi, obično uz veću inerciju, vrednost približnu onoj koju ima vazduh u prostoriji da nema dodatnog zagrevanja od strane sijalica u haubama i pumpi koje rade u vodi (ove se hlade zagrevajući vodu). To su značajni izvori toplote, posebno u morskim akvarijumima u kojima ti uređaji imaju veću snagu. Posledica je postojanje neke ravnotežne razlike u temperaturi izmedju akvarijuma (ovaj je topliji) i okoline. Pri toj razlici intenzitet odvođenja toplote preko spoljašnjih površina akvarijuma jednak je onom kojim ista u akvarijumu “pristiže” sa opreme. Ova razlika u temperaturi veća je ukoliko je akvarijum na neki način dodatno izolovan (ukrasne maske i sl.) i može da iznosi nekoliko stepeni. Sa porastom temperature okoline akvarijuma može se očekivati da u približno istom iznosu poraste i temperatura vode u akvarijumu - razlika se održava. Podrazumeva se da govorimo o vrednostima temperature koje su iznad granice na kojoj je postavljen termostat na grejaču…

- Ukoliko je neko prinuđen da ledom snižava temperaturu vode u akvarijumu pošto je ova dostigla kritičnu vrednost, ne treba da u vodu ubacuje komade leda već plastičnu bocu sa zamrznutom vodom. Efekat hlađenja je skoro isti, ali su promene temperature malo sporije i rizik od mogućih negativnih posledica operacije manji. Šta će se dogoditi sa temperaturom vode u akvarijumu nakon ubacivanja boce sa ledom? Toplota koja se troši za zagrevanje leda (recimo da je iz zamrživača, sa -18 stepeni) do nula stepeni, njegovo otapanje (toplota topljenja) i zagrevanje tako dobijene vode do neke nove ravnotežne vrednosti temperature oduzima se od vode u akvarijumu. Temperatura vode u akvarijumu se smanjuje. Nova vrednost temperature vode u akvarijumu i plastičnoj boci biće neka vrednost između početnih vrednosti temperature vode i leda pri čemu veliki značaj ima odnos mase vode u akvarijumu i mase leda - težinski faktor. Pošto se istovremno i dalje odvija proces razmene toplote sa okolinom akvarijuma, a postoje i razlike u toplotnim kapacitetima materijala prisutnih u akvarijumu tačan proračun nije sasvim jednostavan. Međutim, kao orijentacija može se uzeti da je potreban otprilike kilogram leda za svaki stepen “dole” pri temperaturama vode od oko 30 stepeni u akvarijumu od 100 litara. Postignuti efekat je naravno privremen, pošto će temperatura vode u akvarijumu ponovo brže ili sporije krenuti ka prethodnoj ravnotežnoj vrednosti (u odnosu na okolinu). Tako, kockicama leda može se dobro rashladiti piće, ali akvarijum teško.“Rashladni sistem” zasnovan na zamrzivaču i plastičnim bocama sa vodom, kao i trudu akvariste mogu pomoći u nekim vanrednim, teškim situacijama. Međutim, ne mogu biti trajno opredeljenje u rešavanju problema previsoke temperature vode. Korišćenje klima uređaja u prostoriji gde se nalazi akvarijum je u većini slučajeva dovoljno dobro rešenje. Termostat na klima uređaju treba namestiti na jedan, dva ili možda tri stepena manju vrednost od one koju želimo da održavamo u akvarijumu i to je otprilike to.…. Druga mogućnost je koristiti hladnjak za akvarijum. Kod morskih akvarijuma (posebno hladnovodnih varijanti) koji se nalaze u vrućim klimatima i vrelim prostorijama, često je potrebno uporedo koristiti i klima uredjaj i hladnjak na akvarijumu pošto se treba boriti protiv veoma velikih razlika između optimalne temperature vode i onih vrednosti koje mogu biti dostignute u akvarijumu u slučaju da se ništa ne preduzima.

- Vazduh ima slabu toplotnu provodljivost (u stvari dosta je dobar toplotni izolator!) i uz to mali toplotni kapacitet. Drugim rečima: ukoliko je vazduh sasvim miran, njegov tanak sloj koji se nalazi uz neki topliji objekat se brzo zagreje bez oduzimanja značajne količine toplote od datog predmeta i na tome se uglavnom sve i završava. Srećom, nekog strujanja vazduha praktično uvek ima, a upotrebom ventilatora postiže se intenzivna izmena sloja vazduha koji se nalazi uz zagrejane površine pa se ove se hlade “odnošenjem” toplote. Ovaj metod je posebno pogodan za hlađenje jako zagrejanih površina, kao što je npr. hlađenje hauba sa sijalicama. Naravno, upotreba ventilatora za hlađenje zasnovano na ovakvoj razmeni toplote ima smisla dok god vazduh ima nižu temperaturu od objekta hlađenja. Efikasnost hlađenja zavisi od razlike u temperaturi i jačine strujanja vazduha. Posmatrano iz tog ugla savet da se poklopac akvarijuma kojeg želimo da ohladimo skine i vazdušna struja usmeri prema površini vode nema baš mnogo smisla. Međutim, ova tehnika igra na sasvim drugu kartu – intenziviranje isparavanja vode. Intenzitet isparavanja sa vodene površine osim od njene temperature zavisi od vlažnosti vazduha i brzine njegovog strujanja iznad te površine. Kada je akvarijum idealno zatvoren, vazduh koji se nalazi zarobljen ispod poklopca je zasićen vodenom parom i isparavanja nema. Jako strujanje relativno suvog vazduha iznad površine vode pokretano ventilatorom prouzrokuje intenzivno isparavanje. Ovaj efekat, ali u manjoj meri, postiže se i jakim prozračivanjem akvarijumske vode pomoću pumpi za vazduh. Proces isparavanja oduzima od vode toplotu isparavanja, koja je iznanadjujuće velika. Količina toplote koja se ”potroši” na isparavnje neke količine vode mnogo je veća od toplote koja je potrebna da bi se ista zagrejala od 0 do 100 stepeni (!). Voda se hladi, a ovaj mehanizam funkcioniše čak i u slučaju da temperatura vazduha ima veću vrednost od temperature vode. Količina toplote koja se troši na isparavanje znatno je veća je od one koju ”donosi” topliji vazduh! Slično je i kod našeg sistema termoregulacije, ventilator pomaže i pri temperaturama vazduha većim od 36-37 stepeni koliko iznosi temperatura površine ljudskog tela. Hladimo se usled intenzivnog isparavanja vode (znoja) sa površine kože… Međutim, iskreno mislim da ima ogroman broj tema o kojima bi bilo korisnije voditi diskusiju umesto što razgovaramo o detaljima primene i procenama efikasnosti ovako “egzotičnih” metoda rashlađivanja u akvaristici!

Hlađenje akvarijumske vode ledom, ventilatorima, jakim prozračivanjem možda može pomoći u slučaju kada iskrsnu neke nepredviđene situacije, ali inače vrlo ozbiljan problem previsoke temperature vode u akvarijumu treba rešiti još u fazama projektovanja i izrade akvarijuma. Ne predstavlja naročito težak zadatak blagovremeno proceniti šta treba preduzeti, obezbediti po tom pitanju: nabaviti klima uređaj, hladnjak za akvarijum, ili promeniti mesto akvarijuma koje je prvobitno bilo planirano. Odluka se donosi na osnovu podataka o opsegu vrednosti temperature vode koje su optimalne za organizme koje planiramo da držimo u akvarijumu, karakteristika opreme koja će se koristiti (naročito osvetljenja), kao i podataka o mogućim vrednostima temperature u prostoriji gde se postavlja akvarijum. Smatram da je ovakva priprema neizostavan korak u ozbiljnom pristupu hobiju.

Pozdrav svima!

Fantastičan tekst! Dovoljno (i ne previše) teorije za razumevanje materije kao i odlični praktični saveti. Svaka čast ZorK

Jedva čekam buduće tekstove

Moj stari drug je bio vredan ... šta reći sem pohvale...

Skoro sam radio jedan mali eksperiment sa ventilatorima na jednom morskom sistemu od 1000 litara. Postavljeno je pet kompjuterskih ventilatora (shiftek dvanestica). Upereni su u površinu vode.
Bez ventilatora sistem ima oko 2 stepena veću temperaturu od okolne usled rada pumpi i ostalih uredjaja na njemu. Ovaj sistem ima osvetljenje od 1200 W i to prilično doprinosi pomenutom porastu temperature (sve to vam je Zoran već objanio.) Ova vrednost ponekad malo varira što zavisi od spoljnih faktora vlažnosi, strujanja okolnog vazduha i slično. Kada ventilatori rade temperatura sistema pada za oko 3 - 4 stepena u odnosu na temperaturu bez njih a isparavanje se znatno povećava. Ispari na dnevnom nivou od 10 do 25 litara vode (ovo zavisi od mnogobrojnih spoljnih faktora koje je Zoran takodje pomenuo) na pomenutu količinu od 1000 litara.

Metodu hladjenja vode potenciranjem isparavanja, koriste mnogi morski akvaristi (najčešće da anuliraju pomenuta dodatna zagrevanja od strane pumpi osvetljenja i ostalih električnih uredjaja u akvarijumu) Sistema uradi sam na tu temu a jedan je pomenuo peca ima dosta.

Ozbiljni morski- koralni akvarijumi najčešće imaju sopstvene hladnjake u svrhu hladjenja i po meni je to najbezbednija varijanta naročito ako je hladnjak kvalitetan. Na ovim prostorima par akvarista je imalo dosta negativnih iskustava sa Kineskim hladnjacima... Ja lično ove kineze nisam probao pa ne mogu o njima da sudim.

U zavisnosti od polozaja gde vam stoji aq, j ako se nalazi na nekom vanjskom zidu, mozda bi mogao da se iskoristi patent slican aspiratoru, stim sto bi ventilator izvlacio toplotu iz haube direktno napolje. Znaci potrebno bi bilo izvesti crevom ili nekom cevkom vazduh direktno napolje pomocu nekog ventilatora ili kulera koji bi non stop radio. Time se izbegava zagrejavanje same prostorije u kojoj je aq smesten, jedino sto bi mozda bilo povecano isparavanje vode ali u svakom slucaju opet i ta voda bi zavrsavala napolju a ne u vasoj sobi... Nisam ovo probao zato sto nisam imao potrebe za tako necim ali mislim da bi ovo resenje bilo jako dobro za velike aq.

Imam jos jednu jako dobru ideju za patent koji bi mozda i mogao da ohladi vodu u aq ali mi prvo treba informacija da li aluminijum moze da steti vodi, tj ribicama i biljkama kojima su u istoj ako je i on sam u vodi??

Pozz

Ja sam u potkrovlju i jako je toplo. U dnevnom boravku su discusi. Tu je klima ali mislim da im ne bi skodilo i da je nema.
U mojoj sobi koja nema klimu imam biljni akvarijum. Prilicno se greje i ide cak do 31. Moj otac koji vecito nesto majstorise mi je od venitilatora za komp napravio spravicu za hladjenje. Sprava stoji tik iznad vode. Ima ventilator i rebra od prohroma u koji on duva. Rebra su uronjena malo u vodu. Hladi odlicno i sada je temperatura 26. Koliko kapiram prohrom koji se hladi od ventilatora hladi vodu. Isparavanjem se to jos povecava. Ispari mi dnevno oko 2 do 3 litra vode. Nadam se da sam dobro objasnila.

Bravo za Mileninog caleta, to je moja druga ideja samo ne od prohroma nego od aluminijumskih hladnjaka koji s koriste za hladjenje recimo muzickih pojacala ili slicnih uredjaja...
Znaci ideja mi je bila da se uroni u vodu pola hladnjaka koji ce upijati toplotu a gornju polovinu koja je van vode hladio bi kuler...posto se zna da je aluminijum dobar provodnik toplote mislim da bi taj patent upalio posto kao sto kaze i Milena kod nje funkcionise ali sa prohromskim rebrima (samo ako aluminijum ne bi skodio vodi tj. ribama) I sve se to moze lepo upakovati cak i u spoljasni filter recimo...

Milena,može li slika te spravice?