Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 

Poslednjih 10 poruka
Poslednjih 10 poruka na forumu

IAPLC 2013 - Five of the best
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Sep 28, 2013 u 11:30:50

Otvorene baze akvarijumskih kozica i akvarijumskih puževa
Poslednja objava od: Octopus u Ostali slatkovodni stanovnici akvarijuma dana Dec 17, 2012 u 20:59:34

AGA International Aquascaping Contest 2012
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Nov 11, 2012 u 08:36:37

Rasbora pauciperforata - Red Line Rasbora
Poslednja objava od: Octopus u Slatkovodne tropske akvarijumske ribe dana Okt 31, 2012 u 09:15:24

IAPLC 2012 - najboljih pet
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Okt 31, 2012 u 07:36:26

Dancing shrimp - Rhynchocinetes uritai
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 16, 2012 u 15:55:50

Centropyge loriculus (Günther, 1874)
Poslednja objava od: Octopus u Morske ribe dana Sep 15, 2012 u 20:44:25

Cryptocentrus cinctus
Poslednja objava od: Octopus u Morske ribe dana Sep 15, 2012 u 06:44:05

Linckia laevigata-Blue Sea Star
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 09, 2012 u 15:29:30

Rod Acropora
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 09, 2012 u 08:13:55

 

Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni


Članovi:
Najnoviji: dmiki
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3729

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 112
Ukupno: 112
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Forumi
02: Coppermine
03: Forumi
04: Forumi
05: Forumi
06: Forumi
07: Coppermine
08: Forumi
09: Forumi
10: Forumi
11: Forumi
12: Forumi
13: Forumi
14: Coppermine
15: Forumi
16: Forumi
17: Forumi
18: Coppermine
19: Forumi
20: Coppermine
21: Coppermine
22: Coppermine
23: Coppermine
24: Forumi
25: Forumi
26: Coppermine
27: Your Account
28: Forumi
29: Your Account
30: Forumi
31: Forumi
32: Coppermine
33: Forumi
34: Coppermine
35: Coppermine
36: Forumi
37: Forumi
38: Forumi
39: Forumi
40: Forumi
41: Forumi
42: Forumi
43: Forumi
44: Forumi
45: Forumi
46: Forumi
47: Forumi
48: Forumi
49: Forumi
50: Forumi
51: Coppermine
52: Coppermine
53: Forumi
54: Coppermine
55: Forumi
56: Coppermine
57: Forumi
58: News
59: Forumi
60: Sekcije: Akvarijumske biljke,
61: Forumi
62: Coppermine
63: Forumi
64: Forumi
65: Forumi
66: Forumi
67: Forumi
68: Forumi
69: Forumi
70: Forumi
71: Forumi
72: Coppermine
73: Forumi
74: Forumi
75: Forumi
76: News
77: Coppermine
78: Forumi
79: Forumi
80: Forumi
81: Coppermine
82: Coppermine
83: News
84: Forumi
85: Forumi
86: Forumi
87: Forumi
88: Forumi
89: Forumi
90: News
91: Forumi
92: Forumi
93: News
94: Forumi
95: Forumi
96: Forumi
97: Coppermine
98: Forumi
99: Forumi
100: Forumi
101: Forumi
102: Forumi
103: Forumi
104: Forumi
105: Forumi
106: Forumi
107: Coppermine
108: Forumi
109: Forumi
110: Naslovna
111: Forumi
112: Forumi

Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 


Posećenost
Imali smo
51722193
posećenih stranica od
January 2005
 

Naslovna

Echinodorus paniculatus

(464 ukupno reči u ovom tekstu)
(1147 puta pročitano)   Odštampaj stranicu




Rod Echinodorus obuhvata veliki broj biljaka koje se koriste u akvaristici.Nekoliko najlepsih akvarijumskih biljaka su pripadnici bas ovoga roda.

U akvarijumima na ovim prostorima najcesce su zastupljeni sledeci pripadnici ovoga roda:E.paniculatus,E.tenelus,E.latifolius, E quadricostatus,E.intermedius,E major,E.osiris,E horizontalis ,E.cordifolius i E barthi.Ostali pripadnici ove grupe biljaka redje su prisutni u akvarijumima nasih hobista.

Svi pripadnici ovoga roda su veoma dekorativne akvarijumske biljke i gaje se na slican nacin .Obzirom na ovu cinjenicu u daljem izlaganju opsirnije cu se osvrnuto samo na jednu vrstu koja je kod nas jedna od najzastupljenijih.

Echinodorus paniculatus –Predstavlja jednog od najcescih i najlepsih predstavnika ovoga roda u akvarijumima sirom sveta.Ova biljka vodi poreklo iz voda Brazila tacnije obitava u basenu reke Amazon .Njeno popularno ime “Amazonka “ zasniva se upravo na ovoj cinjenici.

Biljku cini cetrdesetak listova (nekada i nesto vise) svetlo zelene boje povezanih u rozetu.Listovi dostizu 35-60 cm u duzinu i oko 6 cm u sirinu iz cega se moze zakljuciti da se radi o impozantnoj akvarijumskoj biljci koja zahteva prilican prostor i obilje hranljivih materija za svoj normalan rast i razvoj.U dobrim uslovima precnik ove biljke moze dostici impozantnih 60 cm sto znaci da je treba saditi u prostrane akvarijume.Amazonka se obicno sadi u centralnom delu akvarijuma cime joj se omogucuje dovoljan prostor za normalan razvoj.

Amazonka se moze razmnozavati vegetativno i polnim putem. Polno razmnozavanje je vezano za cvetanje biljke .Njeni cvetovi su beli i nalaze se na drsci koja polazeci iz centra rozete biljke izlazi iznad povrsine vode noseci na sebi nekolicinu cvetova.Ukoliko pomenuta grana ne izadje na povrsinu vode na njoj ce poceti umesto cvetova da se razvijaju nove mlade biljke.Kako bi mladim biljkama dali sansu da se ukorene potrebno je da opteretimo pomenutu grancicu – stolon tako da se nova mlada biljka nadje tik uz samu podlogu.Dalji posao ukorenjavanja odradice ona sama prodiruci svojim korenovim sitemom u podlogu akvarijuma.Kada mlada biljka formira rozetu od preko 6 listova i dostigne bar 10 cm u visinu moze se odvojiti od majke biljke.

Amazonka najbolje uspeva u podlozi nesto krupnije granulacije (2-3 mm).Ova biljka preferira meksu vodu blago kosele reakcije sto ne znaci da nece rasti i u nesto tvrdjoj vodi kao sto je nasa vodovodna voda, koja je najlakse dostupna vecini akvarista.Amazoka voli jako ali rasejano svetlo.Sve ovo napred pomenuto je lako razumljivo ako se ima u vidu odakle bilka potice.

Ako imamo u vidu da se radi o prilicno robustnoj akvarijumskoj biljci moramo voditi racuna da joj obezbedimo dovoljne kolicine hrane odnosno minerala potrebnih za zivot.Nekada su akvaristi u ovu svrhu pribegavali stavljanju ilovace-gline pri formiranju dna akvarijuma i prehranjivali biljke ubacivanjem omanjih tresetnih loptica u blizini korena biljke.Danas je ovaj posao olaksan upotrebom vec gotovih tableta koji se ubacuju pod koren biljke kao i niza tecnih fertilizera.