(1067 ukupno reči u ovom tekstu)
(1447 puta pročitano)   

Tekst napisao Mrvica

Copyright © Akvaristikaonline.com

Sva prava zadrzžana

Sliv reke Mamberano je jedan od najvećih i najdužih rečnih sistema Nove Gvineje, a prostire se na ukupnoj dužini od čak 2000 kilometara i zauzima širinu do 1 kilometra. U toku kišnih sezona reka se izliva i plavi veliki deo zemljišta pored svoga toka, potapajući vegetaciju i panjeve praveći močvare. Reka je izuzetno bistra i relativno brza.

U jednoj od pritoka te reke je 1922. godine pronadjena od strane holandskih prirodnjaka jedna veoma interesantna i prelepa riba koja je dugo bila nedostupna za videti većini ljubitelja akvaristike, jer nisu postojale slike tih riba, a jedini primerci ove ribe su se nalazili u Zoološkom muzeju Univerziteta u Amsterdamu. Tek 1992 godine Gerald Allen uspeva da dočara živopisnost ove vrste riba uslikavši ih zahvaljujući izvesnom pilotu strastvenom ljubitelju Duga, koji je uspeo da uhvati nekoliko primerka u Danau Bira Misiji. Godinu dana kasnije i Heiko Bleher uspeva da u izuzetno teškim uslovima, u dva metra širokoj pritoci reke Ugo u dolini reke Mamberamo, uhvati 12 primeraka ove vrste ribe. 1998 godine Melanotaenija praecox je pronadjena i u blizini Siewa-e, koja se nalazi u udaljenim delovima severne Iran Jaya zapadno od Mamberama. Ovi poslednji primerci su ujedno i nešto različitiji od ostalih, ali o tome ćemo nešto kasnije.

Divljina u kojoj obitavaju ove ribe i nepristupačnost terena, pa samim tim i nemogućnost hvatanja dovela je do toga da se pojednim kasnije uhvaćenim primercima riba iz iste vrste dodeljuju sasvim novi nazivi što pravi pometnju medju familijama svih vrsta Duga. Tek se 1980. godine posle pregleda i sredjivanja svih familija i vrsta, poznatog Australijskog ihtiologa Gerhada Allena, ova riba svrstava u familiju Melanotaeniidae, i dobija svoj naučni naziv Melanotaenia praecox (Weber & de Beaufort, 1922). Zbog svih ovih nesredjenosti u početku ova riba, kao i mnogo drugih vrsta Duga, ima više sinonima kao: Rhombatractus praecox Weber & de Beaufort, 1922; Nematocentris praecox Munro, 1967 i Melanotaenia praecox Allen, 1980. Popularan naziv Neon Ranbowfish ( Neonska Duga ) medju akvaristima je dobila zahvaljujući svojoj neverovatnoj fluoroscentno plavoj boji.

Izgled ovih Duga se ne razlikuje bitnije od ostalih riba iz familije Melanotaeniidae i telo im je vitkih linija, bočno spljošteno pri čemu se sa godinama širi u predelu trbuha. Imaju dva ledjna peraja, medjusobno veoma blizu usadjena, od kojih je prvo mnogo manje od drugog. Maksimalna veličina koju ova riba dostiže je negde oko 8 cm, ali u zarobljeništvu uobičajena veličina koju dostižu je nešto manje od 6 cm, što ih čini pogodnim i za čuvanje u manjim akvarijumima. Boja je nešto što posebno krasi ove ribe i oba pola su svetlo plavičaste fluoroscentne boje, sa razlikom što su im ledjno, analno i repno peraje crvene boje kod mužjaka ili kako je Heiko Bleher napisao u Aqua Geographia da “ … mužjaci imaju crveno uokvirena peraja, dok su ista kod ženki čisto žute boje”. Kod divljih formi medjutim postoje i ženke sa crvenom bojom peraja, čije potomstvo takodje ima iste karakteristike iako se može desiti da kod potomstva ta crvena boja vremenom bledi i da se ona javi kao žuto - narandžasta. Žuta boja peraja ženki se javlja uglavnom kod riba gajenih i razmnožavanih u akvarijumskim uslovima. Poseban varijetet koji je pronadjen 1998 godine, razlikuje se od Mamberano predstavnika u posedovanju crvenih šara izmedju svakog reda krljušti, dok kod ženki telo nije tipično naglašeno u stomačnoj regiji. Praecox-i će pokazati najintenzivniji kolorit ukoliko je akvarijum dobro ubiljen sa dosta tamnih zasenčenih delova. Prejako svetlo u poklopcu akvarijuma može dovesti do toga da njihova prelepa plava boja izgleda kao da je “izbledela” i da bi dobili njihovu najbolju obojenost i kolorit preporučuje se stavljanje manje količine plutajućeg bilja koje bi smanjilo prekomernu refleksiju prejakog osvetljenja od tela ove prekrasne ribe.

U prirodnim okolnostima vreme mresta ovih riba je izmedju oktobra i decembra meseca, pri kojem ženke proizvode izmedju 20 i 50 jaja dnevno u periodu od nekoliko dana, dok u akvarijumskim uslovima mrest se odigrava tokom cele godine. Ikre se polažu (lepe) na listove prisutne vegetacije (najčešće uskolisnog bilja), na javansku mahovinu ili čak na korenske dlačice plutajućeg bilja. Izlaganje mladih ličinki je posle nekih 7 – 8 dana na temperaturi izmedju 24 i 28 ˚C. Mladi sporo napreduju i tek za 5 do 6 meseci dostižu veličinu nešto veću od 2 cm.

Praecox-i su u suštini karnivore, čiju ishranu u prirodi čine uglavnom insekti, manji vodeni ljuskari i larve komaraca. U nedostupnosti osnovne hrane, ove ribe se okreću ishrani vodenim algama, biljnim polenom i sitnijim biljnim semenkama. U akvarijumskim uslovima rado će prihvatiti svaki vid ponudjene hrane bilo da je suva (lisnata, granulisana), sveža ili smrznuta. Iako karnivore u akvarijumskim uslovima treba im ponuditi što raznovrsniju ishranu koja će se prvenstveno zasnivati na sitnijim crvićima poput grindala i larvi komaraca.

Pracox-i su mirne ribe i mogu se držati i sa drugim mirnijim ribama. Ne zahtevaju previše prostora i mogu se držati i u manjim akvarijumima, mada su dobri plivači i akvarijum ne bi trebao da bude kraći od 80 cm. Jatne su ribe i ako se odlučite baš za njih trebalo bi uzeti minimum 5 do 6 primeraka, jer će se tada kretati u jatu prateći dominantnog mužjaka. Prizor kada se ribe u jatu provlače kroz rastinje i pri tome se presijavajući ostavljaju bez daha posmatrača.

Ako ste se odlučili da nabavite i gajite ove ribe pružite im neophodne uslove koji će podsećati na njihovo prirodno stanište. Osnovna dekoracija akvarijuma treba da bude dosta ubiljena i da ima dosta panjeva. Radi njihovog koloriteta treba imati nešto i plutajućeg bilja koje će smanjiti intezitet svetla i koje će ujedno biti osnova za polaganje njihove ikre. Parametri vode koju zahtevaju ove ribe su veoma šaroliki i kreću se za Ph od 6,5 do 8,5, za Kh od 2 do čak 20, dok se temperatura kreće u granicama od 22 do 29 ˚C. Ovi podaci i veliki dijapazon tih parametara ne treba da nas začude, jer su one veoma prilagodljive svim uslovima, a naravno parametri koje imamo u našem akvarijumu treba da su stalni tj. da ne variraju mnogo i ribe će se prilagoditi njima.

Svaka Duga je posebna priča i nadam se da će baš ova priča da pomogne nekom da se odluči da nabavi ove prelepe, nezatevne i prilagodljive ribe.