(1128 ukupno reči u ovom tekstu)
(1577 puta pročitano)   

Tekst napisao Bane

Copyright © Akvaristikaonline.com

Sva prava zadrzžana

Da li ste ikada poželeli da u svom akvarijumu imate biljku Cabomba caroliniana? Pretpostavljam da jeste, a da zbog visokih kriterijuma održavanja ove biljke niste bili u prilici da uživate u njenoj lepoti. Postoji vrsta koja je daleko od zahtevne, habitusom izuzetno podseća na Cabomba caroliniana, veoma rasprostranjena medju akvristima a ime joj je Limnophila sessiliflora.

Rod Limnophila zajedno sa još mnogim rodovima kao što su Bacopa, Hemianthus ili Glososstigma pripada familiji Scrophulariaceae koja obuhvata više od 3000 različitih vrsta.U okviru ovog roda nalazimo izmedju ostalih Limnophila aromatica, Limnophila sp. “ Gigantea“, kao i Limnophila sessiliflora. Potiče iz tropskih voda Jugoistočne Azije tačnije Indija, Šri Lanka, Pakistan, Indonezija, gde se najčešće nalazi blizu obale u bistroj i dobro osvetljenoj, gotovo mirnoj vodi te s toga ima veoma nežne i sitne perasto-igličaste listiće.

Debljina lista zajedno sa iglicama kao i medjusobno rastojanje izmedju listova direktno zavisi od količine svetla koja joj je na raspolaganju. Ukoliko imamo minimum od 0.5 w/l biljka će imati izdužene internodije kao i deblje listiće. Ovo se javlja kao posledica manjka svetla pri čemu biljka povećava lisnu površinu kako bi apsorbovala veću količinu korisnog dela spektra. Nasuprot ovome, pri jačem osvetljenju internodije su vidljivo kraće a iglice sitnije, što celokupnom spoljašnjem izgledu stabla daje žbunast izgled. Boja takodje zavisi od količine svetla i kreće se od tamno zelene pri slabijem osvetljenju do svetlo zelene pri jačem osvetljavanju kada se i sam vrh biljke može obojiti u rdjasto-crvenu boju.

Kad je u pitanju kvalitet vode, tu se L. sessiliflora pokazuje kao veoma prilagodljiva vrsta naročito naročito svojim izdržljivošću da trpi oscilacije ph vrednosti od 6-8 stepeni kao i oscilacije dh vrednosti koje su u opsegu 6-10 stepeni. Temperaturni zahtevi za ovu biljku sa takodje veoma mali, što podrazumeva temperaturni opseg od 18-30 stepeni. Naravno, može se držati i na većim temperaturama pri čemu se ubrzava metabolizam biljke što uslovljava veću količinu svetla i CO2. S druge strane, voda bi terbalo biti rasterećena fizičke prljavštine koja se lepi za listiće pri čemu ih sprečava u vršenju fotosinteze. Cirkulacija u samom akvarijumu treba da bude svedena na minimum kako se biljka ne bi savijala. Uostalom najveći broj biljaka ovog tipa (stabljikastog) potiče iz sredina gde su vode gotovo stajaće, te s toga, oponašajmo prirodu!

Ishrana u akvarijumu se najčešće vrši preko lisne površine kada biljka usvaja hranljive materije koje se u vodu dodaju u vidu tečnog djubriva. Takodje deo hranljivih materija usvaja i preko korenovog sistema koji kod većeg busena postaje veoma razvijen te s toga je poželjno dodati tabletu (ili neki drugi vid čvrstog djubriva) pod isti, ukoliko biljka sama pokaže potrebu za tako nečim. Simptomi nedostatka hranljivih materija u podlozi se prikazuju kroz puštanje adventivnog (vazdušnog korenja) u pazuhu listova. Njihova funkcija se ogleda u sakupljanju što veće količine hranljivih supstanci koje su u manjku u podlozi. Inače u dobro uhodanim akvarijumima veoma retko se dešava da ova biljka ostane gladna. Ukoliko pojačamo svetlo povećava se i potreba za ugljendioksidom koji se može dodavati u akvarijum u količinama koje su neophodne a koje prvenstveno zavise od odnosa broja stanovnika i količine bilja. Prihrana gvožđem u obliku sulfata 0.1 - 0.2 mg/l nedeljno, nije obavezna ali je poželjna kako bismo imali što zdraviju biljku intezivnijih boja.

Razmnožavanje se vrši polnim putem kada biljka izlazi iznad površine vode smanjujući lisnu površinu i puštajući u pazuhu svakog lista cvetove bele, plave, svetlo ljubičaste do roze boje iz kojih se kasnije razvija seme. Bespolno razmnožavanje podrazmeva sečenje bočnih izdanaka kao i sečenje svake individue na pola, pri čemu nove mladare sadimo pored matičnih stabala. Puštanjem da se dobro ukoreni u podlogu dobićemo nove pelcere koji kreću direktno iz podloge odnosno sa već dovoljno razvijenim korenom.

Zbog svoje gustine veoma je pogodna za akvarijume sa živorodnim vrstama iz razloga što mladj u njoj nalazi utočište. Treba izbegavati kombinovanje ove biljke sa ribama koji je mogu oštetiti, kao različite vrste krupnijih algara. Uostalom, ako bilo koje druge krupnije ribe (skalari, diskusi) u akvarijumu nemaju adekvatnu ishranu, prva na meniju će se naći bas L. sessiliflora zbog mekoće i nežnosti svojih listova. Medjutim iako dođe do tako nečega biljka se veoma brzo regeneriše i nastavlja svoj rast i razvoj.

Pošto se sadi u zadnjem delu akvarijuma poželjno je da podloga bude nešto deblja sa minimalnom granulacijom od 3-4mm. Pri sadjenju novih mladara potrebno je ostaviti dovoljno prostora između individua kako bi svetlost lakše doprla do donjih delova biljke. Naročito ukoliko nemamo halogeno osvetljenje koje prodire do dna.

Kombinovanje ove vrste sa nekim vrstama bilja crvene boje ili biljkama drugačije strukture habitusa estetski izgleda veoma lepo, što je veoma bitno za akvariste koji uredjuju holandske akvarijume.

Zanimljivo je da u Sjedinjenim Američkim Državama ova biljka proglašena za korov koji preti da ugrozi autohtone vrste bilja zbog svog jako brzog rasta kao i velike moći brzog prilagođavanja novim uslovima sredine. S obzirom na tako nešto, treba voditi računa da se takav problem ne pojavi i kod nas kao što se pojavio sa nekim introdukovanim vrstama riba.

Takođe, zbog svoje velike sličnosti sa Cabomba caroliniana naši trgovci je često prodaju pod tim imenom, što je velika greška iz razloga što je razlika više nego vidljiva.