| |
Forum
Sadržaj |
|
Na temu aquascapinga i nature akvarijuma do sada se dosta pisalo u aspektima kao što su osvetljenje, voda, akvarijumske biljke, supstrati, prehrana itd. Malo se govorilo o stanovnicima koji u ovakvim postavkama dodju kao sporedni stanovnici a ipak bez njih postavka ne bi blia to što jeste. Naravno reč je o ribama i ja ću se ovde osvrnuti u nekoliko crta na principe kojima se treba rukovoditi pri izboru stanovnika jednoga nature akvarijuma, kao i na momente na koje je bitno obratiti pažnju tom prilikom.
Ribe su te koje dodaju kap na punu čašu u jednoj aquascaping postavci i pravilnim izborom doprineće skladnosti postavke. Ne retko mnogi aquascaperi baš u ovom finalnom delu čine grešku i time anuliraju sav uloženi trud. Ribe su te koje će dopuniti vašu postavku bojom, pokretom in na trenutke (ali samo na trenutke ) odvlačiti pažnju posmatrača.
Svakako, većina nas je egzistirajući u vodama aquascapinga dobro pregledala ostvarenja vodećih imena na ovom polju i iz samog posmatranja izvukla neke zaključke po pitanju ubacivanja akvarijumskuh riba u nature tank. Složićemo se svi pritom da u nature postavkama obično prevladavaju jatne ribe. Iapak sam izbor ne trebate ograničitu samo na tu pojedinost. Obratite pažnju na izbor boje, način i brzinu kretanja i naravno veličinu samih riba koja mora biti u skladu sa veličinom akvarijuma.
Izbor prevelikih riba u malim postavkama je obično prva greška koju akvarista čini.
|
. ca p
Osim veličine i broj broja riba je od velikog značaja. Tu se treba rukovoditi principom optimuma i zlatne sredine … ni mnogo ni malo. Ovde je veoma bitno naglasiti da su ribe stanovnici koji u odredjenoj meri svojim produktima metabolizma zagadjuju akvarijum i na taj način neposredno utiču na nivoe fosfata i nitrata u akvarijumu a koje mi, trudeći se da prehranimo biljke dodajemo u vodenu fazu. Taj momenat mnogi koji prenasele akvarijum gube iz vida i obzirom da većina akvarista retko ili uopšte ne vrši merenja onoga što dodaje, dolazi do predoziranja pomenutih elemenata. Ovo je naročito izraženo u prenaseljenim a novim akvarijumima u kojima se biljke nisu u dovoljnoj meri razvile. U tom trenutku ovih materija je previše ili se remeti njihov uzajamni odnos što neminovno dovodi do pojave odredjenih vrsta algi zavisno od uslova sredine koji u datom trenutku egzistiraju. Ne moram posebno napominjati da je to upravo pomenuti previd neretko uzrok početnih krahova. Činjenica je da podvodne bašte trebaju odisati ne samo skladom, već i životom odnosno pokretom, ali nikada ne zabravite da veličinom i količinom ribe ne smeju dominirati nad rastinjem.
|
U pogledu količine vrsta moje mišljenje je da je najbolje ne ići preko tri pri čemu naravno ne računamo one ribe koje su tu kao algari ili vrste koje imaju ulogu da uklone viškove nepojedene hrane. Pri izboru vrsta važno je dobro proučiti njihove navike i poželjno je odabrati takvu kombinaciju koja se drži različitih slojeva vode, ima različito kretanje, boju i oblik.. Osnovna grupa bi pri opredeljenju za tri vrste trebala da naseljava srednji sloj. Druga vrsta bi mogla biti neka koja se kreće pri vrhu (npr.neki od poecilobrikona) a treća može biti grupa koja se kreće ili pri dnu ili u svim delovima akvarijuma. Ona druga grupa riba koje smo okarakterisali kao pomoćnike u održavanju akvarijuma po pitanju algi, puževa i uklanjanja ostataka hrane obično podrazumeva neke vrste iz roda otocinclus, popularne sijamce itd. Takodje ne treba smetnuti sa uma da ukoliko se postavka radi na duže staze (mada većina aquascapera svoje akvarijume radi da traju samo par meseci. ) ribe se u njoj mogu i razmnožavati te se ne retko desi da da već u drugoj godini jato naraste a samim tim rastu i nivoi zagadjenja u akvarijumu. U tom slučaju par riba iz rodova Apistogramma, Nanacara ili Anomalochromis, mogu doprineti u smislu sprečavanja rasta populacije jer će se zasigurno hraniti eventualnom mladji ostalih riba. Naravno i one se mogu razmnožiti ali njih je jednostavno sprečiti uklanjanjem mesta na koje su odložile ikru ili jednostavnim usisavanjem jata mladih kada ih u prvim danima izvedu u šetnju po akvarijumu. Ovako odstranjeni mladunci smešteni u zasebnu kadicu, predstavljaće vam dodatnu zabavu i možda novo iskustvo, ukoliko poželite da ih odgajite van vašeg ukrasnog vrta.
|
stris
U veće akvarijume preko metra dužine možete ubaciti nešto krupnije jatne ribe koje se odlikuju većom pokretljivošću. U ovom aspektu izbora moj favorit su kongo tetre. Sa druge strane za akvarijume velikih dimenzija, tu mogu uz neka manja jata doći u izbor i krupne statičnije vrste poput diskusa ili altum skalara. Pri tome smatram da je veoma važno napomenuti da diskusi iziskuju posebne uslove koji donekle menjaju neke principe u postavljanju i održavanju biljnog akvarijuma. Temperaturni zahtevi ovih riba umnogome ograničavaju izbor biljaka a način ishrane diskusa usloviće da i na to obratite pažnju prilikom formiranja postavke. Korišćenje tepiha u ovom slučaju pada pod znak pitanja jer će hrana večito zapadati izmedju redova niskorastućega bilja i bivati nepojedena a svojim raspadom doprinositi većem zagadjenju akvarijuma uslovljavajući veće angažovanje vlasnika na održavanju higijene i zamenama vode.
|
U pogledu boje koriste se ribe koje se ili stapaju svojim koloritom sa sredinom i ne odvlače prviše pažnju ili one jarkih boja, tako da pomalo odudaraju od okoliša. Jarke boje daju pečat svetlijim akvarijumima a nasuprot njima ukoliko želite dočarati tihi podvodni vrt koristite ribe tzv. maskirnih boja koje šljašteći neće narušavati mir i spokojstvo .
Proučavajući neke radove Takaši Amana došao sam do zaključka da on veoma često koristi jata od dve vrste riba. Prve bi bile neupadljive ribe koje doprinose spokoju i dočaravaju mir a druge nasuprot njima su one jarkih boja koje u kombinaciji sa nekim intenzivnijim bojama biljaka iz zadnjeg plana doprinose stvaranju utiska veće dubine celokupne kompozicije.
Veliki broj vrsta riba su nepoželjne u ovakvim akvarijumima iz više razloga. Neke vrste vole da jedu odredjene tipove akvarijumskoga bilja, druge svojim ponašanjem obično preslože pojedine delove postavke na razočarenje vlasnika, itd, itd.
Upotreba riba iz roda Plecostomus je nedopustiva iz više razloga. Najpre oni rastu preveliki i neprijatelji su velikog broja širokolisnih biljaka jer ih ne često izbuše i desetkuju. Ipak je to sa njihove tačke gledišta ukusan zalogaj. Već sam rekao da je sa gledišta pomoćnika u uklanjanju algi najbolje koristiti sitnije vrste ali u dovoljnom broju. Takodje ukoliko nam izbor riba dozvoljava (neki patuljesti cichlidi ih jedu) mnoge vrste akvarijumskih kozica su u tom pogledu odičan saveznik. U svakom slučaju dobro je pre odluke šta želite držati dobro proučitui ponašanje i navkie eventualnih kandidata za vašu postavku.
|
Uvek izbegavajte ribe za koje postoje informacije da postoji mogućnost da se izmedju ostalog hrane i vašim biljem. Spisak je tu prilično širok a medju šampionima su verovatno ribe Matynnis hypsauchen. Ko ih nije video na delu zasigurno sebi može dočarati kakav je to neprijatelj biljaka na osnovu opaske jednog od mojih prijatelja, koji ih je okarakterisao kao vodene krave koje jedu sve što je zeleno… Ovakve ribe nisu za biljne postavke defiitivno.
Takodje vredi naglasiti da su skoro sve vrste somova možda najnepoželjnije ribe u biljnim akvarijumima. Osim što većina raste previše, mnogoo jede i mnogo rije oni predstavljaju potencijalnu pretnju za sve sitnije vrste jatnih riba koje su zapravo nejčešći izvor aquascapera, jer malo narastu , malo jedu a samim tim su neznatni zagadjivači okolne sredine.
Neke vrste tetraodona takodje jedu rastinje dok su neke opet pa previše agresivne.
U biljnom akvarijumima takodje trebate izbegavati ribe koje riju podlogu ili se ukopavaju u nju poput riba iz roda Mastacembelus. Takodje ponekad ribe iz roda Corydoras nisu poželjne. Naročito u onim akvarijumima u kojima želite oformiti tepih od recimo H. cuba. Svojim stalnim kopanjem okolo, sprečavaće ovu biljku koja ionako ima mali koren da se valjano ukoreni.
Takodje izbegavajte vrste koje besno brane teritoriju jer će narušavati harmoniju vašeg akvarijuma i istovremeno u besnim progonima ostalih stanovnika oštetiti neke biljke. |
Evo i nekih vrsta popularnih riba u biljnim akvarijumima:
Heterandria Formosa, Boraras maculata, Iriatherina verneri, Celestichthys marginatus, Poecilia reticulata, Rasbora dorsiocellata, macroftalma, Trigonostigma heteromorpha, Hemigrammus pulcher, Nannostom eques, Hemigrammus bleherii, Prionobrama filigera, Nematobicon palmeri, Paracheirodon innesi, Hyphessodrycon herbertaxelrodi, Rasbora pauciperforata, Thayeria boehhlkei, Hyphessobrycon flammeus, Nannostomus trifasciatus, Hyphessodrycon flammeus, Pristella maxillarus, Carnegiella strigata strigata, Gasteropelecus sternicla, Melanotaenia praecox, Glossolepis incisus, Melanotaenia herbertaxelrodi, Melanotaenia lacustris, Pterophyllum altum.
Kada govorimo o gustini naseljavanja odnosno o broju riba koji je poželjno staviti u nature akvarijum moram reći da ni u delima Takaši Amana nisam našao neke striktne savete. Na većini njegovih postavki, ne piše koliko je riba unutra te do nekih zaključaka možemo doći isključivo sami, posmatranjem radova i ličnom procenom. U principu posmatranjem dobrih postavki i razmišljanjem o njima najviše možete naučiti. Svima onima koji su u akvaristici duže jasan je princip da u je u biljnom akvarijumu broj riba bitan kako se gomnilanjem otpada ne bi neke materije koje data količina biljaka ne može potrošiti ne bi akumulirale u vodenoj fazi.
|
Tekst i fotografije Slobodan Lazarević - Octopus
Povratak na sadržaj
Povratak na forum |
|
