Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 

Poslednjih 10 poruka
 

Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni
Članovi:
Najnoviji: Aleksandra995
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3741
Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 828
Ukupno: 828
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Forumi
02: Forumi
03: Forumi
04: Forumi
05: Forumi
06: Coppermine
07: Forumi
08: Forumi
09: Forumi
10: Forumi
11: Forumi
12: Forumi
13: Forumi
14: Your Account
15: Forumi
16: Forumi
17: Forumi
18: Coppermine
19: Forumi
20: Forumi
21: Forumi
22: Forumi
23: Coppermine
24: Naslovna
25: Your Account
26: Naslovna
27: Coppermine
28: Naslovna
29: Forumi
30: Forumi
31: Coppermine
32: Forumi
33: Forumi
34: Forumi
35: Forumi
36: Forumi
37: Forumi
38: Coppermine
39: Coppermine
40: Naslovna
41: Forumi
42: Coppermine
43: Forumi
44: Forumi
45: Coppermine
46: Forumi
47: Forumi
48: Forumi
49: Forumi
50: Forumi
51: Forumi
52: Forumi
53: Forumi
54: Forumi
55: Forumi
56: Forumi
57: Forumi
58: Naslovna
59: Naslovna
60: Forumi
61: Coppermine
62: Forumi
63: Forumi
64: Forumi
65: Forumi
66: Forumi
67: Forumi
68: Naslovna
69: Forumi
70: Forumi
71: Naslovna
72: Forumi
73: Forumi
74: Forumi
75: Naslovna
76: Coppermine
77: Forumi
78: Forumi
79: Forumi
80: Forumi
81: Coppermine
82: Your Account
83: Forumi
84: Coppermine
85: Coppermine
86: Forumi
87: Your Account
88: Coppermine
89: Forumi
90: Coppermine
91: Forumi
92: Forumi
93: Forumi
94: Forumi
95: Coppermine
96: Forumi
97: Forumi
98: Naslovna
99: Forumi
100: Naslovna
101: Naslovna
102: Forumi
103: Forumi
104: Forumi
105: Forumi
106: Forumi
107: Coppermine
108: Coppermine
109: Forumi
110: Naslovna
111: Forumi
112: Forumi
113: Forumi
114: Forumi
115: Forumi
116: Forumi
117: Forumi
118: Forumi
119: Naslovna
120: Forumi
121: Forumi
122: Naslovna
123: Coppermine
124: Coppermine
125: Forumi
126: Forumi
127: Forumi
128: Coppermine
129: Coppermine
130: Naslovna
131: Forumi
132: Coppermine
133: Coppermine
134: Forumi
135: Coppermine
136: Forumi
137: Forumi
138: Forumi
139: Forumi
140: Coppermine
141: Coppermine
142: Forumi
143: Forumi
144: News
145: Naslovna
146: Naslovna
147: Forumi
148: Coppermine
149: Forumi
150: Forumi
151: Coppermine
152: Naslovna
153: Forumi
154: Forumi
155: Forumi
156: Naslovna
157: News
158: Forumi
159: Coppermine
160: Forumi
161: Naslovna
162: Forumi
163: Forumi
164: Forumi
165: Forumi
166: Forumi
167: Forumi
168: Forumi
169: Forumi
170: Forumi
171: Forumi
172: Coppermine
173: Naslovna
174: Forumi
175: Forumi
176: Forumi
177: Your Account
178: Forumi
179: Forumi
180: Forumi
181: Forumi
182: Forumi
183: Forumi
184: Forumi
185: Forumi
186: Forumi
187: Forumi
188: Naslovna
189: Forumi
190: Naslovna
191: Naslovna
192: Forumi
193: Forumi
194: Forumi
195: Forumi
196: Forumi
197: Forumi
198: Forumi
199: Forumi
200: Forumi
201: Forumi
202: Your Account
203: Forumi
204: Forumi
205: Forumi
206: Forumi
207: Forumi
208: Forumi
209: Forumi
210: Coppermine
211: Forumi
212: Naslovna
213: Forumi
214: Coppermine
215: Coppermine
216: Coppermine
217: Forumi
218: Forumi
219: Forumi
220: Forumi
221: Forumi
222: Naslovna
223: Coppermine
224: Forumi
225: Forumi
226: Coppermine
227: Forumi
228: Naslovna
229: Forumi
230: Coppermine
231: Your Account
232: Forumi
233: Coppermine
234: Coppermine
235: Coppermine
236: Forumi
237: Forumi
238: Forumi
239: Forumi
240: Coppermine
241: Forumi
242: Coppermine
243: News
244: Forumi
245: Forumi
246: Forumi
247: Coppermine
248: Naslovna
249: Forumi
250: Forumi
251: Coppermine
252: Coppermine
253: Forumi
254: Forumi
255: Forumi
256: Coppermine
257: Forumi
258: Forumi
259: News
260: Coppermine
261: Naslovna
262: Forumi
263: Forumi
264: Forumi
265: Coppermine
266: Forumi
267: Forumi
268: Forumi
269: Coppermine
270: Forumi
271: Forumi
272: Forumi
273: Coppermine
274: Forumi
275: Forumi
276: Forumi
277: Naslovna
278: Forumi
279: Naslovna
280: Forumi
281: Naslovna
282: News
283: Forumi
284: Naslovna
285: Forumi
286: News
287: Forumi
288: Forumi
289: Naslovna
290: Forumi
291: Forumi
292: Naslovna
293: Coppermine
294: Coppermine
295: Forumi
296: Naslovna
297: Naslovna
298: Forumi
299: Forumi
300: Coppermine
301: Forumi
302: Forumi
303: Forumi
304: Forumi
305: Coppermine
306: Coppermine
307: Forumi
308: Forumi
309: Forumi
310: Forumi
311: Naslovna
312: Forumi
313: Naslovna
314: Forumi
315: Forumi
316: Forumi
317: Forumi
318: Forumi
319: Naslovna
320: Forumi
321: Forumi
322: Coppermine
323: Forumi
324: Naslovna
325: Forumi
326: Forumi
327: Your Account
328: Forumi
329: Coppermine
330: Forumi
331: Forumi
332: Forumi
333: Coppermine
334: Forumi
335: Forumi
336: Forumi
337: Forumi
338: Forumi
339: Coppermine
340: Forumi
341: Forumi
342: Forumi
343: Forumi
344: Forumi
345: Forumi
346: Naslovna
347: Coppermine
348: Naslovna
349: Your Account
350: Naslovna
351: Forumi
352: Naslovna
353: Coppermine
354: Forumi
355: Forumi
356: Forumi
357: Coppermine
358: Forumi
359: Forumi
360: Forumi
361: Coppermine
362: Forumi
363: Coppermine
364: Forumi
365: Forumi
366: Forumi
367: Naslovna
368: Forumi
369: Forumi
370: Coppermine
371: Coppermine
372: Naslovna
373: Coppermine
374: Coppermine
375: Naslovna
376: Forumi
377: Forumi
378: Coppermine
379: Forumi
380: Forumi
381: Forumi
382: Coppermine
383: Forumi
384: Forumi
385: News
386: Coppermine
387: Forumi
388: Forumi
389: Forumi
390: Forumi
391: Forumi
392: Coppermine
393: Coppermine
394: Forumi
395: Coppermine
396: Forumi
397: Coppermine
398: News
399: Naslovna
400: Forumi
401: Coppermine
402: Forumi
403: Naslovna
404: News
405: Forumi
406: Forumi
407: Naslovna
408: Forumi
409: Forumi
410: Forumi
411: Forumi
412: Forumi
413: Forumi
414: Naslovna
415: Coppermine
416: Naslovna
417: Forumi
418: Naslovna
419: Forumi
420: Naslovna
421: Forumi
422: Forumi
423: Forumi
424: Forumi
425: Forumi
426: Forumi
427: Forumi
428: Naslovna
429: Coppermine
430: Forumi
431: Coppermine
432: Coppermine
433: Coppermine
434: Forumi
435: Coppermine
436: Forumi
437: Naslovna
438: Coppermine
439: Forumi
440: Forumi
441: Forumi
442: Coppermine
443: Naslovna
444: Forumi
445: Naslovna
446: Coppermine
447: Naslovna
448: Naslovna
449: Forumi
450: Forumi
451: Forumi
452: Forumi
453: Forumi
454: Your Account
455: Naslovna
456: Forumi
457: Forumi
458: News
459: Forumi
460: Coppermine
461: Forumi
462: Coppermine
463: Forumi
464: Forumi
465: Forumi
466: Forumi
467: Forumi
468: Forumi
469: Forumi
470: Forumi
471: Forumi
472: Coppermine
473: Coppermine
474: Forumi
475: Forumi
476: Naslovna
477: Forumi
478: Forumi
479: Coppermine
480: Coppermine
481: Forumi
482: Forumi
483: Forumi
484: Forumi
485: Forumi
486: Forumi
487: Naslovna
488: Naslovna
489: Forumi
490: Forumi
491: Naslovna
492: Forumi
493: Coppermine
494: Forumi
495: Forumi
496: Forumi
497: Forumi
498: Forumi
499: Forumi
500: Coppermine
501: Naslovna
502: Forumi
503: Forumi
504: Your Account
505: Coppermine
506: Coppermine
507: Forumi
508: Forumi
509: Naslovna
510: Forumi
511: Forumi
512: Naslovna
513: Coppermine
514: Forumi
515: Coppermine
516: Naslovna
517: Forumi
518: Forumi
519: Forumi
520: Forumi
521: Forumi
522: Forumi
523: Your Account
524: Naslovna
525: Coppermine
526: Forumi
527: Coppermine
528: Coppermine
529: Naslovna
530: Forumi
531: Forumi
532: Forumi
533: Naslovna
534: Forumi
535: Forumi
536: Forumi
537: Coppermine
538: Forumi
539: Forumi
540: Coppermine
541: Coppermine
542: Forumi
543: Forumi
544: Forumi
545: Naslovna
546: Forumi
547: Forumi
548: Forumi
549: Forumi
550: Forumi
551: Naslovna
552: Forumi
553: Coppermine
554: Forumi
555: Forumi
556: Coppermine
557: Forumi
558: Forumi
559: Coppermine
560: Forumi
561: Forumi
562: Forumi
563: Naslovna
564: Coppermine
565: Forumi
566: Coppermine
567: Forumi
568: Forumi
569: Forumi
570: Your Account
571: Coppermine
572: Forumi
573: Coppermine
574: Coppermine
575: Forumi
576: Coppermine
577: Coppermine
578: Forumi
579: Forumi
580: Naslovna
581: Forumi
582: Coppermine
583: Naslovna
584: Naslovna
585: Forumi
586: Forumi
587: Forumi
588: Coppermine
589: Your Account
590: Forumi
591: Forumi
592: Forumi
593: Coppermine
594: Forumi
595: Forumi
596: Naslovna
597: Forumi
598: Forumi
599: Coppermine
600: Naslovna
601: Forumi
602: Forumi
603: Forumi
604: Forumi
605: Forumi
606: Coppermine
607: Naslovna
608: Forumi
609: Forumi
610: Forumi
611: Forumi
612: Forumi
613: Coppermine
614: Forumi
615: Coppermine
616: Forumi
617: Coppermine
618: Forumi
619: Coppermine
620: Forumi
621: Forumi
622: Forumi
623: Coppermine
624: Forumi
625: Coppermine
626: Coppermine
627: Forumi
628: Forumi
629: Forumi
630: Forumi
631: Forumi
632: Forumi
633: Coppermine
634: Coppermine
635: Forumi
636: Coppermine
637: Forumi
638: Forumi
639: Coppermine
640: Naslovna
641: Coppermine
642: Forumi
643: Forumi
644: Coppermine
645: Forumi
646: Forumi
647: Forumi
648: Your Account
649: Forumi
650: Coppermine
651: Your Account
652: Coppermine
653: Forumi
654: Forumi
655: Coppermine
656: Forumi
657: Coppermine
658: Forumi
659: Forumi
660: Forumi
661: Forumi
662: Coppermine
663: Forumi
664: Forumi
665: Forumi
666: News
667: Coppermine
668: Forumi
669: Forumi
670: Forumi
671: Forumi
672: Forumi
673: Forumi
674: Forumi
675: Coppermine
676: Forumi
677: Forumi
678: Forumi
679: Coppermine
680: Naslovna
681: Forumi
682: Coppermine
683: Coppermine
684: Coppermine
685: Forumi
686: Forumi
687: News
688: Coppermine
689: Your Account
690: Coppermine
691: Forumi
692: Forumi
693: Forumi
694: Coppermine
695: Coppermine
696: Coppermine
697: Forumi
698: Forumi
699: Forumi
700: Naslovna
701: Coppermine
702: Forumi
703: Naslovna
704: Forumi
705: Coppermine
706: Coppermine
707: Naslovna
708: Forumi
709: Your Account
710: Forumi
711: Naslovna
712: Coppermine
713: Naslovna
714: Coppermine
715: Forumi
716: Forumi
717: Forumi
718: Forumi
719: Forumi
720: Naslovna
721: Forumi
722: Forumi
723: Forumi
724: Coppermine
725: Naslovna
726: Coppermine
727: Naslovna
728: Forumi
729: Forumi
730: Coppermine
731: Forumi
732: Forumi
733: Forumi
734: Coppermine
735: Forumi
736: Forumi
737: Forumi
738: Naslovna
739: Forumi
740: Forumi
741: Forumi
742: Forumi
743: Forumi
744: Naslovna
745: Naslovna
746: Naslovna
747: Forumi
748: Forumi
749: Forumi
750: Forumi
751: Forumi
752: Forumi
753: Coppermine
754: Your Account
755: Coppermine
756: Forumi
757: Forumi
758: Forumi
759: Forumi
760: Forumi
761: Forumi
762: Forumi
763: Naslovna
764: Coppermine
765: Forumi
766: Naslovna
767: Coppermine
768: Forumi
769: Coppermine
770: Coppermine
771: Coppermine
772: Forumi
773: Forumi
774: News
775: Forumi
776: Coppermine
777: Forumi
778: Forumi
779: Forumi
780: Forumi
781: Coppermine
782: Your Account
783: Forumi
784: Coppermine
785: Forumi
786: Forumi
787: Forumi
788: Forumi
789: Forumi
790: Coppermine
791: Forumi
792: Forumi
793: Coppermine
794: Forumi
795: Forumi
796: Forumi
797: Forumi
798: Forumi
799: Forumi
800: Forumi
801: Coppermine
802: Forumi
803: Naslovna
804: Forumi
805: Coppermine
806: Forumi
807: Forumi
808: Forumi
809: Naslovna
810: Forumi
811: Forumi
812: Coppermine
813: Forumi
814: Forumi
815: Forumi
816: Forumi
817: Forumi
818: Forumi
819: Coppermine
820: Forumi
821: Forumi
822: Forumi
823: Forumi
824: Naslovna
825: News
826: Forumi
827: Forumi
828: Forumi
Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 

Sekcije - tekstovi
 

Posećenost
Imali smo
136226439
posećenih stranica od
January 2005
 

Novosti › Puževi u akvarijumu - rod Theodoxus

Biblioteka: Puževi u akvarijumu - rod Theodoxus Ponedeljak, 20 Jun 2005 (08:21:23) CEST
Biblioteka tekstova Postavio Octopus u (22249 puta pročitano)

Tekst napisao Octopus



Tekst napisao Octopus
Copyright © Akvaristikaonline.com
Sva prava zadržana

Bez obzira na tendenciju koja se u akvaristici javila poslednjih nekoliko godina u smislu gajenja sve većeg broja vrsta puževa u akvarijumima, njihova zastupljenost kod hobista na ovim prostorima i dalje je prilično niska. Tome verovatno dosta doprinosi pogrešno mišljenje (naročito starijih akvarista) da su puževi u akvarijumu štetočine i samim tim nepoželjni. Ovaj pogrešan stav se verovatno kod nas prenosio sa kolena na koleno i akvaristi su se veoma često dovijali na razne načine, kako da suzbiju njihovo prisustvo. Opravdanja za ovo mišljenje ponekad ipak ima. Naime, neke vrste puževa se veoma lako razmnožavaju u zarobljeništvu te kada se njihova populacija enormno uveća, oni zaista postaju problem. Em ih je ružno videti u tolikom broju, em počinju da prave probleme, od uništavanja pojedinih vrsta biljaka, pa nadalje. Odredjene vrste puževa na svom meniju, imaju mekolisne biljke i takve zasigurno trebamo izbegavati… No, odredjen broj vrsta vodenih puževa može biti itekako koristan. Puževi imaju svoju biološku ulogu u vodenom ekosistemu i ne trebamo je olako odbacivati.

Sledeće redove posvetiću jednom rodu puževa sa kojim sam se sasvim slučajno sreo još kao dečak, da ne kažem akvarista početnik. Radi se o rodu Theodoxus.

Neke vrste iz ovoga roda nastanjiju vodotoke Evrope… od Skandinavije pa sve do Sredozemlja. Mnogo godina unazad kada su nam reke bile daleko čistije, bili su daleko brojniji i u nekim ovdašnjim rekama. Upravo u tom periodu, pre više od trideset pet godina, sreo sam se po prvi put sa jednom prelepom vrstom - Theodoxus fluviatilis.


Sećam se da sam još tada iako tek dečačić imao svoj akvarijum i da je moje interesovanje za tajanstveni podvodni svet bilo veliko. Moj otac, inače veterinar i akvarista (koji me je ovim hobijem i zarazio) trudio se na sve načine da me upozna sa svetom pod vodom, njegovima zakonitostima i tajnama. U to podvodno vaspitanje osim akvarijuma koji su oduvek bili prisutni u našem domu, ulazili su i redovni odlasci na mnoge naše reke. Pecanje i duge šetnje duž obala za mene kao klinca su bili nezaboravni doživljaji. Otkrivao sam lagano, korak po korak jedan divan svet kome se I danas kada posao I obaveze to dozvole, sa istom strašću vraćam. Upravo na jednom od tih dečačkih pecanja kada je riba bedno radila a ja onako nezadovoljan šetkao obalom, u plićaku jedne naše velike reke primetio sam male interesantne spodobe. Sitne tamne pužiće, neobičnog oblika i još neobičnije boje. Bili su veličine od svega nekoliko milimetara, tamne skoro crne ljušture sa belim pegicama. Odmah su privukli moju pažnju. Kratko sam ih ispitivao pogledom, ubrzo nakupio nekoliko njih u šaku i otrčao do oca sa onim čuvenim pitanjem…
“Tataaa, tataaa… Šta je ovo? „
Od oca sam retko dobijao odgovor koji je usledio.
„ne znam, nisam ih do sada vidjao…raspitaćemo se.“

Ostatak dana je protekao u iščekivanju odlaska kući jer sam čvrsto rešio da ponesem nekoliko pegavih oklopnika za svoj akvarijum. Nije pomagalo ubedjivanje od strane oca i priča da je to što želim veoma rizično po ostale stanovnike moga akvarijuma. Ja sam rešio i tačka.

Sakupio sam nekih dvadesetak komada u onu čuvenu zelenu flašu od Knjaz Miloš vode i celim putem do kuće držao moje nove ljubimce u krilu. Bio je jako topao dan i ni danas, posle toliko godina, mi nije jasno kako su uopšte preživeli do kuće. A preživeli su putovanje svi do jednog.

Stigavši kući bućnuo sam ih odmah u akvarijum i svakog sledećeg dana brižno prebrojavao. Na žalost odredjeni broj njih nije preživeo tu bezobzirnu dečiju torturu prebacivanja iz prirode u zarobljeništvo. Za utehu ostalo je ipak par pužića. Neki od njih zadržali su se dosta dugo a ja sam brojno stanje dopunio prvom prilikom već sledećeg leta. Ovaj put ne tako brzopleto već, uz brižno prilagodjavanje na uslove u mom akvarijumu. Ovoga puta žrtava je bilo manje. Iz godine u godinu brojnost u akvarijumi im se lagano smanjivala a ja je opet, kada se ukaže prilika, dopunjavao sa po par novopridošlih. Primetio sam još tada osim što se teško prilagodjavaju da ih ne interesuje mnogo hrana koju su konzumirali drugi puževi, a da tamo gde ima njih algi gotovo da nema. Ni slutio nisam da sam zapravo naleteo na sveti gral akvarista, kada je u pitanju borba protiv algi.

Bila je to dakle prva vrsta iz famili je Neritidae sa kojom sam se sreo. Domaća a uz sve to nadasve lepa. Dugo je ona za mene ostala neidentifikovana... To je period kada knjiga koje bi mi pomogle u identifikaciji jednostavno nije ni bilo. Tek sa studentskim danima saznao sam o kojoj se vrsti radi. Nekoliko komada odneo sam svom profesoru koji mi je predavao beskičmenjake a pošto ni on nije bio sasvim siguran o kojoj se vrsti radi, identifikovali smo ih uz pomoć knjiga. Sećam se da sam prelistao gomilu literature iz one čuvene biblioteke na Biološkom fakultetu, u kojoj sam redovno visio kad god mi je bio potreban odgovor na neko pitanje.
Tada u studentskim danima, imao sam i prvi podmladak ovih puževa. Istina sasvim slučajno su se razmnožili sami od sebe. Taj dogadjaj me je naveo da se malo više raspitam o njima što mi je pomoglo da danas uspešno uzgajam na hiljade ovih mališana. Kao profesionalac pre nekoliko godina registrovao sam se i kao uzgajivač ove ugrožene vrste. Zašto kažem ugrožene… Brojnost populacija ovih mališana u poslednje vreme se do te mere smanjila da su u većem broju zemalja Evrope na listi ugroženih vrsta. Svake godine kao dug prirodi i kao moje lično iskupljenje prema onim jedinkam koje sam još kao klinac sakupio samoinicijativno u prirodu pustim par stotina... Uvek na lokaciju za koju sam siguran da ih je nekada bilo. Da ostanu tu za neka nova pokoljenja i obraduju možda još nekog mališana, koji poput mene bude naleteo na njih.

Da se ipak iz ove nostalgične priče vratimo u sadašnjost. Pomenuti puževi pripadaju familiji (Neritidae). Tropski članovi roda Neritina ove familije su nedavno stekli veliku popularnost među akvaristima zbog vrlo interesantnog izgleda. Svi pripadnici roda Neritina prilično dobro jedu alge a da pritom ne oštećuju vidno biljke sa kojih ih uklanjaju. Ova osobina ih čini dostojnim poštovanja od strane akvarista. Nažalost, tropske neritine se veoma teško mogu razmnožiti u akvarijumu i to je kod običnih hobista u principu nemoguća misija. Ta činjenica je uslovila da se one moraju uvoziti a samim tim im je i cena dosta visoka.

Theodoxus fluviatilis - Naš puž o kome sam gore pisao ne pripada rodu Neritina, i pripadnik je kao što već rekoh roda Theodoxus. Zajedno oba roda pripadaju familiji Neritidae. Theodoxus fluviatilis je na žalost sve redji gost naših vodotoka. Sve veća zagadjenja reka doprinela su da populacije postaju sve manje a u nekim Evropskim zemljama je do te mere ugrožen da je stavljen na listu ugroženih vrsta. To će biti i razlog zašto u ovom tekstu neću imenovati mesta gde sam kod nas sve nalazio ove simpatične algoždere. Osim ove vrste kod nas se mogu naći još neki pripadnici roda Theodoxus i to su najčešće vrste Theodoxus danubialis, Theodoxus euxinus i Theodoxus transversalis. Sve tri vrste sam gajio i gajim i danas. O njima nešto više malo kasnije a sada da se vratimo na fluviatilise.

Ipak... Pre nego što se posvetimo njima, možda je bolje reći nekoliko reči o samoj Familiji Neritidae. Ova familija puževa (Gastropoda) odnosi se na red starih puževa do Archaeogastropoda, čiji su članovi neki od najprimitivnijih mekušaca u podklasi (Prosobranchia). Većina Prosobranchia žive u morima, ali neki su se prilagodili životu u bočatom i slatkim vodama, Konačno, neke vrste su se opredelile za amfibijski način života! Članovi familije Neritidae su otišli dovoljno daleko u svom razvoju od najprimitivnijih članovi Archaeogastropoda, mada su zadržali neke karakteristične osobine tih puževa (postoje dva atrijuma).

Dakle, skoro sve Neritidae žive u morima ili poluslanim vodama. Sam Theodoxus fluviatilis se životu u slatkoj vodi prilagodio veoma davno - pre oko 400.000 godina. Međutim, on izgleda nije ostavio u potpunosti slanu vodu te se prema nekim izvorima može naći na lokacijama čiji salinitet iznosi i do 5 ‰

Neki podaci govore da je T. fluviatilis počeo kolonizaciji Europskih voda iz regije koja obuhvata južnu Ukrajinu, Rumunju i Mađarsku.

Zanimljivo je širenje ovih puževa Evropskim rekama u prošlosti i činjenica da ih radovi starih biologa ne navode kao stanovnike pojedinih mesta na kojima ih danas ima. Mesta na kojima se danas mogu sresti karakteriše prilično niska gustina naseljenosti. Ako imamo u vidu uz to i njihove male dimenzije jasno je zašto su oni i danas slabo poznati kod nas. Ponekad se mogu primetiti i iznad površine vode.

U svakom akvarijumu u koji sam ih ubacio ubrzo bi se počeli i razmnožavati – Trudio sam se da akvarijume naseljavam samo puževima koji su se izlegli u zarobljeništvu. Oni iz Prirode uvek su se pokazivali kao daleko nežniji i uvek bi bilo gubitaka. Omiljena mesta u u akvarijumu su - staklo, krupnije kamenje , filter, a najmanje – podloga i biljke. Na tim mestima teodoksusi vredno stružu alge i organski sloj-detritus. Na tim mestima Theodoxus fluviatilis odlaže i jaja. Možete ih uočiti na zidovima akvarijuma, kamenju i drugim tvrdim predmetima. Često, ženka polaže jaja na sopstvenoj ljušturi ili ljušturi drugih vrsta puževa. Međutim, nisam primetio njihova jaja na biljkama. Možemo reći da Theodoxus fluviatilis polaže jaja na čvrste objekte! Valja napomenuti da su Theodoxus fluviatilis – heteroseksualni.
Valja napomenuti da su im glavni izvor hrane u prirodi dijatome alge, čiju ljusku razbijaju trljanjem o tvrdu podlogu, a zatim ih pojedu.

Jaja puževa iz familije Neritidae pa i teodoksusa se dosta razlikuju od jaja, hobistima poznate većine puževa. Jaja su zatvorena u nekoj vrsti kapsule. Dakle ono što nama izgleda kao jedno jaje, zapravo je kapsula s jajima. Kapsula je ovalnog oblika dimenzija oko 1 do 1,2 mm. U početku, kapsula je mekana, bela. Postupno se stvrdnjava i postaje žućkasto smeđe boje. U kapsulama Theodoxus fluviatilis po nekim podacima može se naći do 100 jaja. Obično se samo jedno jaje razvije u novi život - Ostatak će služiti kao jedina hrana za taj embrion.
Kod Nerita različite populacije imaju različite veličine kapsula i broj jaja u njima. Veličina kapsula i broj jaja kod slatkovodnih vrsta je veća nego kod slanovodnih. Sazrevanje jaja Theodoxus fluviatilis traje oko 4-8 nedelja. Kao rezultat toga, kapsula jer neprimetno pretvara u minijaturnog puža. U akvarijumima, gde je temperatura prilagodjena tropskim organizmima, što znači dosta viša nego u prirodi veći deo godine, Theodoxus fluviatilis odlaže jaja u određenim intervalima cele godine. U prirodi se to dogadja samo u toku leta. Obično, ženka polaže više kapsula s jajima u neposrednoj blizini. Nisam snimio mnogo kao jaje sazrijeva u kapsulu na temperaturi između 20-30 stupnjeva, ali nakon par mjeseci nakon sadnje u akvariju odraslih su gledali mladog ulitochek. Theodoxus fluviatilis raste prilično sporo u odnosu na većinu akvaristima poznatih puževa. Neki od nama poznatih puževa kao : Planorbis corneus , puževi iz familije Physidae i Melanoides sp. daleko brže rastu i sazrevaju. Sa moje tačke gledišta to je dobro, jer nikada nećete doći u situaciju da će vam se ovi puževi prenamnože i da ćete ih morati povremeno loviti te odstranjivati iz akvarijuma, kao neke napred navedene vrste


Držanje ovih puževa ne predstavlja naročito veliki problem ali daleko od toga nemaju odredjene zahteve. Ono što je po meni najveći problem je verovatno prilagodjavanje, ukloliko se uzimaju iz prirode, jer se odredjeni broj jedinki gotovo uvek izgubi. Stoga sam i odlučio da ih počnem uzgajati pre koju godinu. Stopa prirasta populacije u akvarijumu, u principu zavisiće najviše od raspoloživih količina hrane. Stoga je poželjno ne čistiti od algi barem zadnju stranu akvarijuma. Takodje je veoma bitno i ne prenaseliti akvariijum puževima, jer će u suprotnom sve alge biti brzo pojedene a populacija potom osudjena na gladovanje pa i smrt. Neka najpreporučljivija gustina naseljenosti koja će uz dovoljno hrane imati tendenciju ka uvećanju populacije je 10 do 20 jedinki na 100 l vode. Veličina akvarijuma nije naročito bitna i mogu se uspešno držati i u malim akvarijumima, od svega nekoliko litara. Po par komada ovih puževa uspešno sam držao i u svojim nano akvarijumima od svega litar dva. Bez ikakve filtracije. Uz obilje hrane mladi puževi će ubrzano rasti, te će doći do svoje maksimalne veličine, za značajno kraći period nego u prirodi. Sama temperatura pri tome ne igra neku veoma važnu ulogu. Sa uspehom sam ih držao na temperaturama od 15 do 30 stepeni. Mnogo bitnije od temperature je održavati vodu željenog kvaliteta a sa te strane ovi puževi imaju odredjene zahteve. Najviše im odgovara neutralna do blago bazna voda od 7- do 8,5 pH (idealno bi bilo izmedju 7,5 i 8,5 pH). Dakle kao i većina puževa, oni vole blago alkalnu sredinu. Poželjno je da tvrdoća vode bude veća od 10 GH mada je idealno izmedju 15 i 25 GH. KH ne treba da je manji od 5 mada je bolje da je oko 10 do 15. U mekim vodama sa niskim KH i pH ovi puževi se ne osećaju dobro i veoma kratko žive. U kiseloj sredini dolazi do pojave erozija na oklopu a nisu retki slučajevi masovnih ugibanja pri naglom padu pH. Kao što sam već pomenuo tolerisaće radije poluslanu vodu nego meku i kiselu. Shodno tim zahtevima nisu idealan stanovnik mekovodnih biljnih akvarijuma u koje se dodaje CO2 u velikim količinama. U takvim uslovima ljušture im se najpre počnu topiti a zatim sledi gubitak jedinki jedna, po jedna. Vole vodu bogatu kiseonikom i blago strujanje. Ne tolerišu veća zagadjenja.


Ljušture vrste Theodoxus fluviatilis

Sa postavljenih fotografija se da primetiti da ljušture ovih puževa imaju poluloptast ili preciznije rečeno polujajast oblik. Ljuštura je vidno debelih zidova. U visinu odrasli primerci mogu biti od 4.5-6.5 mm, a u dužinu mogu narasti 6-10 mm. Sretao sam i primerke većih dimenzija ali samo u prirodi. U akvarijumima zavisno od ishrane, neki maksimum u rastu je 9 mm.

Obojenost ljušture može biti različita – Ovi puževi najčešće imaju svetle do bele mrlje, poput pegica, na tamnoj osnovi. Postoje tri glavne vrste mrlja. Sam izgled zavisi od različitih parametara sredine u kojoj žive. Osnovna boja ljušture može biti crna, ili tamno smeđa ali se mogu sresti i daleko svetliji primerci kod kojhih je osnova maslinasta. Bele tačkice mogu biti različitih oblika,čak se javljaju šare u vidu vrludavih linija. Retko se mogu sresti primerci koji su potpuno tamni bez šara ali i toga ima. Pre izvesnog vremena došao sam do primeraka koji potiču iz Grčke, čija osnova je za razliku od naših primeraka tamno crvena do bordo. Nadam se da ću u skorijoj budućnosti i njih razmnožiti u većim količinama poput klasičnih fluviatilisa, kako bi i ovi varijeteti, bili dostupni ostalim hobistima sa ovih prostora.

U umerenoj klimi zavisno od godišnjeg doba puževi različito rastu i o tome se može suditi na osnovu karakterističnih linija rasta, koje su uzrokovane neujednačenim rastom ljušture u različitim periodima godine. U akvarijumu je puž izložen konstantno istim uslovima te se ove linije ne formiraju. Theodoxus fluviatilis živi relativno dugo. Iz moga iskustva to je oko 2 godine, mada sam u literature sretao podatke da može živeti i pune 3 godine!

Od drugih vrsta koje nastanjuju teritoriju Srbije akoje sam već pominjao napred u tekstu osvrnuću se ukratko na svaku.

Theodoxus euxinus - kao Theodoxus fluviatilis može izdržati salinitet od 5 ‰ nastanjuje slatke vode ali i ušća reka u mora. Zahvaljujući jednom akvaristi i dugogodišnjem prijatelju iz Odese, došao sam u posed i ove vrste. Populaciju od svega 30 puževa koje sam dobio od njega uspešno održavam. Redovno se razmnožavaju te je trenutno populacija znatno uvećana . Sledeće godine planiram da i sa njima poput fluviatilisa ostvarim neku masovniju produkciju.

Theodoxus danubialis - Ovaj puž živi u Dunavu i pojedinim Evropskim rekama. Ima nešto veću ljušturu od fluviatilisa. Naraste 9-14 mm a na svetloj osnovi ljušture uočavaju se tamnije cik-cak linije. Kao i Fluviatilis i on je izvanredan algar i može se razmnožavati u zarobljeništvu. Ciklus im je veoma sličan. Ja ih već nekoliko godina unazad uzgajam kako u akvarijumima tako i van akvarijuma. Masovno ih razmnožavam u betonskim bazenima, namenjenim za letnji uzgoj pojedinih vrsta riba. Uzgojem u bazenima sam postigao daleko veću produkciju nego u akvarijumima zbog obilja hrane.

Ako bih trebao, nekogkog od pripadnika roda theodoxus naročito da preporučim hobistimma, onda je moj izbor definitivno na ovoj vrsti. Sa jedne strane zahvaljujući šarenim ljušturama veoma su atraktivni a sa druge i neznatno krupniji od recimo fluviatilisa. Ipak, ono što je najbitnije ova vrsta nije tako zahtevna kao fluviatilis. Daleko su otporniji na promene parametara i niske vrednosti nitrata koje fluviatilis ne toleriše. Takodje, danubialisi su tolerantniji na ubacivanje CO2 u biljnim akvarijumima i niže vrednosti KH te se uspešno razmnožavaju i u nešto mekšoj vodi.




Ljušture vrste Theodoxus danubialis

Theodoxus transversalis - Ova vrsta je verovatno najredja kod nas i nalazio sam ih u veoma malim kolonijama u pojedinim rekama južne Srbije. Mislim da je nešto nežniji od gore pomenutih vrsta i manje produktivan od Fluviatilisa. Samim tim teže se i održava u akvarijumu. Oklop je 6 mm u visinu i 8 mm u širinu. Boje je olovno sive do žute, s tamnim spiralnim linijama. Na ovim prostorima sa moje tačke gledišta ovo je veoma ugrožena vrsta.


Ljušture vrste Theodoxus transversalis

Svi Teodokususi, (kao i mnogi drugi akvarijumski puževi) imaju poklopac ljušture. On se nalazi na zadnoj strani stopala i po povlačenju puža u ljušturu, zatvara otvor ljušture. Vredi reći takodje i da pripadnici ovoga roda imaju škrge.

Ja ne mogu suditi je li to istina ili ne, ali na osnovu nekih prepiski i tekstova na koje sam naišao, verovatno nisam jedini koji je primetio odredjenu pravilnost u ponašanju Teodoksusa. Neki tvrde da je ovo svojstveno svim neritidama uključujući i neke morske vrste. Radi se o osobini da svi imaju" Home "područje. To znači da puževi nisu slobodne lutalice već imaju dom na kome bi se vratili svaki dan nakon ispaše algi. Neke jedinke sam da bi ovu što sam primetio sebi dokazao, obeležavao lakom za nokte i definitivno se većina njih, posle aktivnosti vraća na odredjeno mesto, koje možemo nazvati njegovim domom. Takodje sam primetio da su aktivniji noću.

Družeći se sa njima veom dug niz godina, sasvim sam siguran da vreme za Teodoksuse u akvarijumu tek dolazi, ne samo kod nas već u svetu uopšte. Osim jedinstvenog kolorita ljušture kojim plene hobiste oni su neumorni radnici u suzbijanju većeg broja vrsta algi. Spreman sam da potvrdim da su kao tamanitelji algi bolji od pojedinih tropskih vrsta. Karakteriše ih slaba produktivnost i ona uslovljava da se praktično nikada neće prenamnožiti u akvarijumu kao neke druge vrste. Sa druge strane za razliku od velike većine srodnika iz familije Neritidae oni se ipak mogu razmnožavati u akvarijumu. Jedino što meni lično smeta su možda bela jajašca rasuta na pojedinim mestima u akvarijumu a koja ukoliko se radi o postavci za fotografisanje ili takmičenje, mogu donekle kvariti sliku.

Na kraju ove priče reći ću i nešto apropo sakupljanja ovih pužića iz prirode sa pojedinih lokacija u cilju trgovine. Primetio sam da se u nekim zemljama naročito Ukraini, Rumuniji a donekle i Rusiji prodaju jedinke sakupljene u divljini. Ne bih želeo da se tako nešto desi i kod nas. Stoga, ponoviću još jednom u ovom tekstu namerno nisam pominjao gde se sve mogu naći. Neke vrste su čak u pojedinim zemljama zaštićene. Takodje, ne zaboravite da se ponekad veoma teško prilagodjavaju (bez obzira sa koje se lokacije donesu). Čak i da ih ima dosta u prirodi (što nikako nije slučaj) greh je odredjeni broj onih jedinki koje neće prihvatiti uslove u zarobljeništvu, osuditi na smrt.
Uvek moramo imati u vidu da smo mi akvaristi na neki način i mali ekolozi koji voleći ovaj hobi, moraju voditi računa o prirodi koja nas okružuje. Na pojedinim lokacijama populacije Teodoksusa su toliko male da je najbolje ne dirati ih.



poslednje postavljene
 

po slucajnom redu
 

Slični linkovi
 

Article Rating
Average Score: 0
Glasova: 0

Please take a second and vote for this article:

Excellent
Very Good
Good
Regular
Bad

 

Options
 



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy
.:SoftNews Graphical Template by jzky:.
.:DragonflyCMS theme by: rlgura of WebSiteGuru Designs:.
Version 9.1.1.1 - March 13, 2008