(850 ukupno reči u ovom tekstu)
(1455 puta pročitano)   

Tekst napisao Mrvica

Copyright © Akvaristikaonline.com

Sva prava zadrzžana

Ove prelepe ribice su prvi put uhvaćene 1953. godine u malom rečnom toku u blizini sela Pumani, koje se nalazi u istočnoj kotlini Papua, Nove Gvineje. Nešto kasnije ih pronalaze i u tokovima Safiji u dolini reke Musa. Rasprostranjenost im se svodi na teritoriju Papua Nova Gvineja, izmedju Dyke Ackland i Collingwood zaliva. Kao i sve druge Duge iz porodica Melanotaniidae i Pseudomugilidae i ove ribice su endemska vrsta.

Iako pronadjena 1953. godine svoj naziv Pseudomugil furcatus dobija tek 1955. godine. Ponovnim pregledom porodice Melanotaeniidae 1980. godine odvajaju ih od roda Pseudomugil i svrstavaju u novi rod Popondetta, pod imenom vrste Popondetta furcata. 1987 godine ova vrsta ponovo menja svoj naziv u Popondichthys furcatus, koji se takodje neće opet duže zadržati i već par godina kasnije, usled novog pregleda roda Pseudomugil, ribe iz plavooke grupe u koju spadaju još i ribe iz rodova Kiunga i Scaturiginichthys, se odvajaju u sopstvenu porodicu Pseudomugilidae. Tada im se i vraća prvobitno ime Pseudomugil furcatus. 1981. godine prvi primerci ove ribe bivaju doneti u Australiju, gde su čuvane i razmnožavane kao akvarijumska vrsta.

U prirodi ove ribe uglavnom naseljavaju male, bistre i brze potoke, koji obiluju vodenom vegetacijom. Temperaura u tim rečnim tokovima se kreće u opsegu od 24 do 27° Celzijusa, a Ph je u opsegu od 7.0 do 8.0 Ph.

Telo i boja su nešto što je v eoma specificno kod svih predstavnika iz grupe plavookih riba, što ih ujedno čini veoma zanimljivim i poželjnim u akvarijumima. Njihova maksimalna dužina je oko 5-6 cm, a u akvarijumskim uslovima najčešće dostežu dužinu oko 3-4 cm. Tela su im umereno spljoštena i izdužena i kod oba pola zeleno - žuta boja dominira.Na donjem delu tela žuta boja je izraženija naročito kod muških primeraka ove vrste. Donji deo tela im je umereno zaobljen dok je gornji više ravan. Krase ih predivna peraja. Imaju dva medjusobno jasno razdvojena ledjna peraja od kojih je prvo značajno kraće od drugog. Grudna peraja su im za razliku od drugih riba izdignutija i uzevši u obzir oblik tela i činjenicu da se kreću pri površini vode, stiče se utisak kao da plivaju naopako. Mužjaci se prepoznaju osim po jače izraženijim bojama, i po izduženijem ledjnom peraju. Ledjna i analno peraje kod mužjaka su providna oivičena širokom žutom ivicom, dok se može desiti da karlična i grudna peraja budu nijansirana cvrenom bojom. Režnjevi repnog peraja su žućkasti sa crnom gornjom i donjom ivicom. Kod ženki repno peraje je žućkasto, grudna i karlično peraje providni, a spoljni delovi drugog ledjnog peraja su takodje žućkasti. Kao što i samo ime grupe kaže, ove ribe krase dva predivna plava oka.

Ako želimo da čuvamo i gajimo ove ribe u akvarijumskim uslovima, treba im obezbediti uslove koji su slični onima u prirodi iz koje i poteču tj. pregršt biljaka kao i deo slobodnog prostora za plivanje. Ove ribe vole čistu i bistru vodu, kao i blagu do umerenu cirkulaciju iste u akvarijumu. Parmetri koji su poželjni su: Ph od 6.0 do 8.0; Kh od 5 do 12; temperatura od 24 do 28° Celzijusa.

Pseudomugili su Veoma mirne i vragolaste ribice koje se mogu kombinovati sa ostalim Dugama ili neki drugim ne nasilnim ribama. Po svom ponašanju veoma podsećaju na Gupike i u stalnom su pokretu, veoma vešto plivajući medju vodenim biljem i pri površini vode. Poželjno ih je držati u jatu, a po mogućnosti uvek treba da bude više ženki od mužjaka, barem 3 do 4 na jednog mužjaka, jer su oni veoma ratoborni prema pripadnicima istog pola . Šepurenje mužjaka prilikom udvaranja ili odmeravanja snaga sa drugim mužjakom je poseban prizor, kada njihov oblik tela i peraja, kao i obojenost dolazi do izražaja. Sukobi mužjaka, pa čak i ženki medjusobom, nisu toliko opasni i svode se na šepurenje kao i obavezno širenje svih peraja uz sitno podrhtavanje i na kraju ‘’šamaranje’’.

Furcatusi su ikrašice i mrest ovih riba se u prirodnim uslovima obavlja medju vodenim biljem, dok se u akvarijumima često dešava da pored uskolisnih biljaka ikru bace i zalepe na samu podlogu. Po polaganju ikre posle 12 do 15 dana pri temperaturi od 25° Celzijusa, izležu se male ličinke, koje kao i sve Duge veoma sporo napreduju.

Uglavnom mesožderi u prirodi se hraneći sa raznovrsnim suvozemnim i vodenim insektima, larvama insekata i sitnijim vodenim ljuskarima, u akvarijumu će rado prihvatiti svaku ponudjenu hranu bilo da je reč o suvoj, smrznutoj ili živoj hrani. Treba voditi računa da granulacija i veličina ponudjene hrane, treba da je nešto sitnija i srazmerna njihovoj velični.

Sumirajući njihovo ponašanje, uslove koje traže, kao i sam izgled dolazimo do zaključka da je Pseudomugil furcatus jedna nezahtevna i veoma poželjna riba, čak i kod onih koji tek počinju da se bave akvaristikom. Potrudite se, nabavite ove ribe i nećete se pokajati.