Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 

Poslednjih 10 poruka
Poslednjih 10 poruka na forumu

IAPLC 2013 - Five of the best
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Sep 28, 2013 u 11:30:50

Otvorene baze akvarijumskih kozica i akvarijumskih puževa
Poslednja objava od: Octopus u Ostali slatkovodni stanovnici akvarijuma dana Dec 17, 2012 u 20:59:34

AGA International Aquascaping Contest 2012
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Nov 11, 2012 u 08:36:37

Rasbora pauciperforata - Red Line Rasbora
Poslednja objava od: Octopus u Slatkovodne tropske akvarijumske ribe dana Okt 31, 2012 u 09:15:24

IAPLC 2012 - najboljih pet
Poslednja objava od: Octopus u Aquascaping- Generalna diskusija dana Okt 31, 2012 u 07:36:26

Dancing shrimp - Rhynchocinetes uritai
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 16, 2012 u 15:55:50

Centropyge loriculus (Günther, 1874)
Poslednja objava od: Octopus u Morske ribe dana Sep 15, 2012 u 20:44:25

Cryptocentrus cinctus
Poslednja objava od: Octopus u Morske ribe dana Sep 15, 2012 u 06:44:05

Linckia laevigata-Blue Sea Star
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 09, 2012 u 15:29:30

Rod Acropora
Poslednja objava od: Octopus u Morski beskičmenjaci - invertebrate dana Sep 09, 2012 u 08:13:55

 

Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni


Članovi:
Najnoviji: Fishman
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3734

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 95
Ukupno: 95
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Forumi
02: Forumi
03: Coppermine
04: Forumi
05: Coppermine
06: Forumi
07: Forumi
08: Forumi
09: Forumi
10: Forumi
11: Forumi
12: Coppermine
13: Forumi
14: Coppermine
15: Forumi
16: Forumi
17: Forumi
18: Forumi
19: Forumi
20: Forumi
21: Forumi
22: Forumi
23: Forumi
24: Coppermine
25: Forumi
26: Coppermine
27: Forumi
28: Coppermine
29: Forumi
30: Your Account
31: Coppermine
32: Forumi
33: Coppermine
34: Coppermine
35: Forumi
36: Forumi
37: Forumi
38: Coppermine
39: Forumi
40: Forumi
41: Forumi
42: Forumi
43: Forumi
44: Forumi
45: Your Account
46: Forumi
47: Forumi
48: Coppermine
49: Coppermine
50: Forumi
51: Forumi
52: Coppermine
53: Coppermine
54: Forumi
55: Coppermine
56: Coppermine
57: Your Account
58: Coppermine
59: Forumi
60: Forumi
61: Forumi
62: Forumi
63: Forumi
64: Forumi
65: Forumi
66: Forumi
67: Coppermine
68: Forumi
69: Forumi
70: Forumi
71: Coppermine
72: Forumi
73: Forumi
74: Forumi
75: Forumi
76: Forumi
77: Forumi
78: Forumi
79: Forumi
80: Forumi
81: Forumi
82: Forumi
83: Forumi
84: Forumi
85: Forumi
86: Coppermine
87: Forumi
88: Forumi
89: Coppermine
90: Forumi
91: Forumi
92: Forumi
93: Forumi
94: Forumi
95: Forumi

Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 


Posećenost
Imali smo
63725910
posećenih stranica od
January 2005
 

Forumi › VODA › Fizičko hemijske osobine vode › Malo o kiseoniku u akvarijumskoj vodi..


Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     ForumFizičko hemijske osobine vode Pogledaj prethodnu temu  Pogledaj sledeću temu  
Malo o kiseoniku u akvarijumskoj vodi..  Pošalji
Poslato: Pon Maj 29, 2006 7:43 pm
Odgovori sa citatom Nazad na vrh

Pridružio se: Avg 31, 2005
Poruke: 702
Lokacija: Beograd
CLOSE
Pogledaj profil korisnika

A.T.
Član


Možda će delovati ovo pitanje malo bezveze, al' šta sad'.
Mene interesuje koliko višak kiseonika (ako ga može biti) može da naruši ravnotežu u akvarijumu? Ovde me prvenstveno interesuje dali je moguće prekomerno dodavanje kiseonika, u smislu dali se menjaju neki parametri vode - kao što je pH, i drugi? Još me interesuje dali je donekle moguće smanjiti uticaje nekih loših elemenata u vodi (kao što je višak azota) - kiseonikom?
To doduše nije jedno pitanje, ali time bolje!
Hteo bih da podstaknem druge korisnike (da se priključe) ako imaju da dodaju nešto vezano za ovaj hemijski element, što se ne nalazi u mojim pitanjima..

Pozdrav!

Re: Malo o kiseoniku u akvarijumskoj vodi..  Pošalji
Poslato: Uto Maj 30, 2006 12:24 pm
Odgovori sa citatom Nazad na vrh

Pridružio se: Jul 13, 2005
Poruke: 1167
Lokacija: Beograd
CLOSE
Pogledaj profil korisnika Foto galerija

FIKUS
Moderator


Visak kiseonika kao i manjak istog moze bitno da narusi ravnotezu u AQ, ukoliko pod tim podrazumevas zdravlje stanovnika. Normalne koncentracije kiseonika u vodi zavisno od temperature i saliniteta su oko 5-7 mg/L. Koncentracije ispod ili iznad ovih vrednosti mogu izazvati citav niz problema vezano za zdravlje riba. Srecom, ono sto treba da te brine je samo manjak kiseonika u akvarijumu a ne i njegov visak (osim ako ne nameravas da ga dodatno ubacujes preko boce pod pritiskom).

Prirodni izvori kiseonika rastvorenog u vodi su atmosferski kiseonik (koji se rastvara preko povrsine vode) i biljke i alge u svetloj fazi fotosinteze. Glavni potrosaci su bakterije, ribe i biljke, kao i beskicmenjaci. Sama rastvorljivost zavisi od temperature i saliniteta vode. Sto je voda toplija, manja je koncentracija kiseonika. Ovo je narocito bitno za akvariste jer tokom letnjih meseci, temperatura vode u AQ je obicno nesto povisena, pa u kombinaciji sa povecanjem organskog otpada, veoma lako moze doci do pada koncentracije kiseonika ispod 5mg/L sto vodi losim uslovima vode, stresu i dalje uginucu riba.

FIKUS

Re: Malo o kiseoniku u akvarijumskoj vodi..  Pošalji
Poslato: Uto Maj 30, 2006 2:10 pm
Odgovori sa citatom Nazad na vrh

Pridružio se: Jan 24, 2005
Poruke: 4924
Lokacija: Singidunum
CLOSE
Pogledaj profil korisnika Poseti sajt autora Foto galerija

Octopus
Administrator


Kiseonik je najznačajniji gas rastvoran u vodi sa aspekta živih organizama u njoj. Sa ugljen dioksidom je kao što smo do sada već pominjali on je povezan životnim procesima disanja i fotosinteze. Aerobno disanje je moguće jedino uz prisustvo dovoljne količine kiseonika pri čemu se oslobadje ugljen dioksid. U slučaju fotosinteze je obrnuto i kiseonik je nus proizvod.

U odnosu na vazduh koji nas okružuje u vodi ima 20 do 30 puta manje kiseonika (mislim na istu zapreminu vazduha). Imajući to u vidu jasno je da je voda dosta neugodnija za život aerobnih organizama. kada govorimo o ratvorenom kiseoniku u vodi, moramo imati u vidu i da procenat rastvorenoga kiseonika opada sa porastom temperature vode, odnosno da je količina rastvorenoga kiseonika u hladnijim vodama veća.

Gasna razmena izmedju vode i okolnog vazduha odvija se neprekidno obzirom da je količina kiseonika u vazduhu veća nego u vodi a količina ugljen dioksida pak manja nego u vodi. Odnosno voda se postepeno obogaćuje kiseonikom a osiromašuje ugljendioksidom. Talasanje vode pospešuje ovu gasnu razmenu.

Bitan činilac u svemu tome su i aerobne bakterije u filteru koje takodje za svoj život i funkciju prečišćavanja vode zahtevaju kiseonik. Kada je voda prepuna organskog raspada broj ovih bakterija raste a samim tim i potrošnja kiseonika u akvarijumu. Vodonik sulfid koji može nastati u akvarijumu vezuje za sebe kiseonik pri oksidaciji i samim tim nepovoljno utiče na budžet kiseonika.

Ipak... ne treba gubiti iz vida i činjenicu da sadržaj kiseonika u vodi osim od difuzije preko povržine, zavisi i od biološke ravnoteže izmedju potrošnje kiseonika i nivoa dopunjavanja količine kiseonika putem fotosintetskih procesa. Uvu ravnotežu najčešće zovemo budžet kiseonika.
Problemi vezani za deficit kiseonika nisu jedini. Naime i prezasićena voda kiseonikom može biti nepovoljna po živi svet u njoj.

U pogledu potreba riba za kiseoniikom ribe se razlikuju od vrste do vrste. Nepisano je pravilo da aktivnije vrste zahtevju veće količine kiseonika za normalno funkcionisanje. Agamixis pectifrons recimo će živeti i pri koncentraciji kiseonikaod 12 do 2 mg/l dok je nekim pripadnicima familije lososa potrebno i do 5 mg/l. Takodje veoma bitna stavka sa tog aspekta je i veličina ribe jer veći primerci troše više kiseonika. Pri višim temperaturama je potrošnja kiseonika povećana što je razumljivo ako se imaju u vidu razlike u metabolizmu istih vrsta na različitim temeraturama. U uslovima življenja u vodama sa smanjenom količinom kiseonika pojedine vrste su razvile niz prilagodjenosti koje im obezbedjuju preživljavanje. Jedan od takvih primera ije i razvitak labirinta kod dvodihalica. Druge ribe pak imaju sposobnost da gutaju kiseonik sa površine vode i upijaju ga preko krvnih sudova u crevima.

Pad količine kiseonika u vodi ima nepovoljne uticaje na rast, razmnožavanje, normalnu aktivnost kao i mnoge fiziološke funcije unutar tela riba. Samim tim i imuni sistem biva oslabljen. Ribe postaju podložnije atacima patogena.

Za Svaku vrstu riba postoji tačno odredjena optimalna koncentracija kiseonika. Ribe regulišu količinu kiseonika u krvi i pri smanjenoj aktivnosti mogu umanjiti količinu krvi koja prolazi kroz škrge. Samim tim je kontakt kiseonika sa krvlju smanjen. Ovaj proces je hormonski regulisan putem izmene toka krvi kroz organizam. Tim procesom je količina potrebne energije za osmoregulaciju smanjena jer je u takvom slučaju oblast škrga manje aktivna u procesu razmene soli sa vodom. Ovo je karakteristično za ribe u mirovanju i kada se riba ponovo aktivira krv se ponovo usmerava ka škrgama.

Za pojavu pri kojoj količina kiseonika opadne do te mere da je disanje nemoguće upotrebljavamo izraz hipoksija. U takvim slučajevima ribre isplivavaju na površinu vode pokušavajući da gutaju atmosferski vazduh. Ovakvo ponašanje riba je akvaristi siguran pokazatelj nedostatka kiseonika u vodi. Sa fiziološke strane pri ovakvim situacijama smanjuje se broj otkucaja srca ribe a povećava se njegov volumen .ime se omogućava konstantan dotok krvi uz manju potrošnju energije. Broj udisaja u minutu u slučajevima nedostatka kiseonika raste. Ukoliko se ovakvi uslovi ne poprave doći će do uginuća koje je uslovljeno trovanjem ugljendioksidom u krvi. U takvim trenucima kad riba više ne moše da diše ona pokušava da iskoči iz vode. zatim nastaje stanje kome koje je praćeno okretanjem ribe stomakom ka površini vode. Sve ribe koje uginu usled nedostatka kiseonika umuru širom otvorenih usta i razjapljenih škržnih poklopaca i njihove škrge su neobično blede.

Za pojavu povećane koncentracije kiseonika vezana je takozvana bolest gasnih mehurova. Ona je izazvana povećanom koncetracijom gasa u krvi što neposredno dovodi do stvaranja pomenutih mehurića. Usled zagušenja škrga ovim mehurićima može doći do uginuća ribe.

_________________
Octopus

Re: Malo o kiseoniku u akvarijumskoj vodi..  Pošalji
Poslato: Uto Maj 30, 2006 6:46 pm
Odgovori sa citatom Nazad na vrh

Pridružio se: Avg 31, 2005
Poruke: 702
Lokacija: Beograd
CLOSE
Pogledaj profil korisnika

A.T.
Član


Zahvaljujem na opširnim odgovorima! Al'ne rekoste mi dali ekstremne (manjak/višak) količine kiseonika menjaju neke od parametara vode (kiselost, tvrdoća..), makar u maloj meri? Takođe me zanima dali je moguće kratkoročno ,,povratiti zdravlje'' ribicama povećanom rastvorljivošću kiseonika pri blagom trovanju azotom ili ugljen-dioksidom (na primer)?

Pozdrav!

Re: Malo o kiseoniku u akvarijumskoj vodi..  Pošalji
Poslato: Sre Maj 31, 2006 12:10 am
Odgovori sa citatom Nazad na vrh

Pridružio se: Jul 13, 2005
Poruke: 1167
Lokacija: Beograd
CLOSE
Pogledaj profil korisnika Foto galerija

FIKUS
Moderator


Octopus je vec izneo ulogu koju ima kiseonik rastvoren u vodi po zivot vodenih organizama. Visak kiseonika u vodenom rastvoru moze izazvati citav niz problema po zdravlje riba (bubble eye, edem ili tzv. gasnu emboliju kod riba). Kiseonik je jako vazan ali sam po sebi nije i lek, jer takodje moze imati stetan uticaj po zdravlje riba, ukoliko se nalazi u visku. Hemijska oksidaciona sredstva (uprosceno ona koja oslobadjaju kiseonik) koja se koriste u akvaristici su primera radi Vodonik peroksid ili Kalijumpermanganat, i mogu se koristiti u akvaristicke svrhe ali vrlo oprezno i strogo dozirano. Ako si vec toliko radoznao da vidis kako visak kiseonika u vodenom rastvoru moze da utice na vodene organizme, stavi neku ribu u prezasicen rastvor hipermangana pa gledaj sta ce se desiti (ne preporucujem)...

Hemijski uticaj kiseonika na hemijske parametre u vodi je veoma diskutabilan jer ima mnogo parametara koji su u igri. Akademski gledano, O2 ne bi trebao da ima uticaja na promenu pH ili vrednosti tvrdoce vode ali akvarijum je veoma slozen sistem koji je u stalnoj dinamici i mesto gde se odigravaju veoma slozeni bio-hemijski procesi. Takodje, akvarijum nije izolovan sistem koji je van domasaja spoljnih uticaja kao sto su temperatura, rastvorljivost atmosferskih gasova, rasvorljivost podloge, produkti ekskrecije riba, produkata fotosinteze, uticaja korisnih i stetnih bakterija itd... Svaki akvarijum je prica za sebe i veoma razblazen rastvor stotina hemijskih jedinjenja u stalnoj interakciji tako da kiseonik nikako ne moze da se posmatra izolovano...

Siroka je ova tema...

I da rezimiram, ako je manjak kiseonika problem, visak kiseonika nikako nije resenje.

Pozdrav,
FIKUS

Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     ForumFizičko hemijske osobine vode Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1


Skoči na:  
Ne možeš pisati nove teme u ovom forumu
Ne možeš odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možeš menjati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš brisati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš glasati u ovom forumu
Ne možeš da prikačiš fajlove na ovaj Forum
Možeš da skidaš fajlove sa ovog foruma