Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 


Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni


Članovi:
Najnoviji: MilanKV
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3737

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 331
Ukupno: 331
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Naslovna
02: Coppermine
03: Coppermine
04: Forumi
05: Naslovna
06: Naslovna
07: Naslovna
08: Coppermine
09: Forumi
10: Forumi
11: Naslovna
12: Naslovna
13: Coppermine
14: Coppermine
15: Naslovna
16: Naslovna
17: Forumi
18: Forumi
19: Forumi
20: Forumi
21: Naslovna
22: Forumi
23: Naslovna
24: Coppermine
25: Forumi
26: Forumi
27: Forumi
28: Forumi
29: Coppermine
30: Naslovna
31: Forumi
32: Coppermine
33: Forumi
34: Coppermine
35: Forumi
36: Forumi
37: Forumi
38: Coppermine
39: Naslovna
40: Coppermine
41: Forumi
42: Forumi
43: Coppermine
44: Naslovna
45: Coppermine
46: Coppermine
47: Coppermine
48: Coppermine
49: Forumi
50: Forumi
51: Forumi
52: Forumi
53: Coppermine
54: Forumi
55: Forumi
56: Naslovna
57: Forumi
58: Forumi
59: Coppermine
60: Forumi
61: Forumi
62: Naslovna
63: Forumi
64: Forumi
65: Forumi
66: Coppermine
67: Naslovna
68: Your Account
69: Forumi
70: Coppermine
71: Forumi
72: Naslovna
73: Coppermine
74: Forumi
75: Naslovna
76: Naslovna
77: Forumi
78: Forumi
79: Forumi
80: Forumi
81: Forumi
82: Forumi
83: Forumi
84: Coppermine
85: Forumi
86: Forumi
87: Coppermine
88: Naslovna
89: Coppermine
90: Forumi
91: Coppermine
92: Naslovna
93: Naslovna
94: Naslovna
95: Naslovna
96: Forumi
97: Forumi
98: Forumi
99: Coppermine
100: Coppermine
101: Forumi
102: Naslovna
103: Forumi
104: Coppermine
105: Forumi
106: Forumi
107: Coppermine
108: Forumi
109: Forumi
110: Forumi
111: Forumi
112: Forumi
113: Naslovna
114: Forumi
115: Coppermine
116: Coppermine
117: Forumi
118: Your Account
119: Forumi
120: Forumi
121: Coppermine
122: Forumi
123: Forumi
124: Coppermine
125: Coppermine
126: Coppermine
127: Forumi
128: Coppermine
129: Naslovna
130: Coppermine
131: Naslovna
132: Forumi
133: Forumi
134: Coppermine
135: Naslovna
136: Coppermine
137: Forumi
138: Forumi
139: Forumi
140: Forumi
141: Forumi
142: Forumi
143: Forumi
144: Coppermine
145: Forumi
146: Naslovna
147: Forumi
148: Naslovna
149: Coppermine
150: Coppermine
151: Naslovna
152: Forumi
153: Forumi
154: Forumi
155: Forumi
156: Naslovna
157: Coppermine
158: Naslovna
159: Forumi
160: Coppermine
161: Forumi
162: Forumi
163: Coppermine
164: Coppermine
165: Forumi
166: Forumi
167: Coppermine
168: Forumi
169: Coppermine
170: Naslovna
171: Forumi
172: Forumi
173: Forumi
174: Forumi
175: Coppermine
176: Forumi
177: Forumi
178: Coppermine
179: Naslovna
180: Forumi
181: Forumi
182: Coppermine
183: Forumi
184: Forumi
185: Naslovna
186: Coppermine
187: Coppermine
188: Forumi
189: Coppermine
190: Forumi
191: Forumi
192: Forumi
193: Forumi
194: Forumi
195: Forumi
196: Forumi
197: Forumi
198: Coppermine
199: Coppermine
200: Naslovna
201: Forumi
202: Forumi
203: Coppermine
204: Naslovna
205: Naslovna
206: Coppermine
207: Coppermine
208: Forumi
209: Forumi
210: Forumi
211: Forumi
212: Forumi
213: Forumi
214: News
215: Forumi
216: Forumi
217: Naslovna
218: Naslovna
219: Coppermine
220: Forumi
221: Forumi
222: Forumi
223: Coppermine
224: Naslovna
225: Naslovna
226: Coppermine
227: Forumi
228: Naslovna
229: Coppermine
230: Forumi
231: Naslovna
232: Forumi
233: Forumi
234: Forumi
235: Coppermine
236: Forumi
237: Forumi
238: Forumi
239: Forumi
240: Forumi
241: Forumi
242: Forumi
243: Forumi
244: Coppermine
245: Forumi
246: Forumi
247: Forumi
248: Coppermine
249: Forumi
250: Forumi
251: Forumi
252: Forumi
253: Forumi
254: Forumi
255: Coppermine
256: Forumi
257: Forumi
258: Forumi
259: Forumi
260: Naslovna
261: Forumi
262: Forumi
263: Forumi
264: Naslovna
265: Forumi
266: Forumi
267: Naslovna
268: Forumi
269: Naslovna
270: News
271: Forumi
272: Naslovna
273: Naslovna
274: Forumi
275: Coppermine
276: Forumi
277: Naslovna
278: Coppermine
279: Forumi
280: Coppermine
281: Coppermine
282: Naslovna
283: Forumi
284: Naslovna
285: Coppermine
286: News
287: Forumi
288: Coppermine
289: Coppermine
290: Forumi
291: Coppermine
292: Forumi
293: Forumi
294: Your Account
295: Forumi
296: Forumi
297: Forumi
298: Naslovna
299: Coppermine
300: Forumi
301: Coppermine
302: Coppermine
303: Coppermine
304: Naslovna
305: Coppermine
306: Coppermine
307: Forumi
308: Coppermine
309: Forumi
310: Coppermine
311: Forumi
312: Coppermine
313: Forumi
314: Coppermine
315: Forumi
316: Forumi
317: Forumi
318: Forumi
319: Forumi
320: Coppermine
321: Naslovna
322: News
323: News
324: Forumi
325: Coppermine
326: Coppermine
327: Forumi
328: Coppermine
329: Forumi
330: Naslovna
331: Forumi

Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 


Posećenost
Imali smo
72440377
posećenih stranica od
January 2005
 

Forumi › AKVARIJUMSKA TEHNIKA I OSTALE POTREPŠTINE › Filteri, pumpe i filtracioni sistemi › Zašto se filtrira voda u akvarijumu?


Idi na stranu: Prethodna  1, 2
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     ForumFilteri, pumpe i filtracioni sistemi Pogledaj prethodnu temu  Pogledaj sledeću temu  
Re: Zašto se filtrira voda u akvarijumu?  Pošalji
Poslato: Pon Mar 14, 2005 6:30 pm
Odgovori sa citatom Nazad na vrh

Pridružio se: Jan 28, 2005
Poruke: 1046
Lokacija: Beograd
CLOSE
Pogledaj profil korisnika Foto galerija

Peca
Moderator


Ivane, naišao si na taj deo o anaerobnoj zoni i to mislim u bar dva posta. Tu je reč o dubokoj podlozi i unutrašnjosti porozne sige, gde se stvaraju anaerobne zone. Većina sistema za filtraciju se orijentiše na aerobne bakterije, ali i ovih drugih ima i one rade svoj posao.

Re: Zašto se filtrira voda u akvarijumu?  Pošalji
Poslato: Pon Mar 14, 2005 6:36 pm
Odgovori sa citatom Nazad na vrh

Pridružio se: Jan 24, 2005
Poruke: 4924
Lokacija: Singidunum
CLOSE
Pogledaj profil korisnika Poseti sajt autora Foto galerija

Octopus
Administrator


Ivane Boban ti je dao jedan odličan i vrlo primenljiv odgovor. Od njega koji je stari akvaristički vuk takve odgovore uvek možeš očekivati.

Jedno si dobro primetio.... postoje oba procesa koje pominješ. I ja sam taj koji je pominjao anaeroban proces.
Suština cele priče u vezi sa biološkom filtracijom je u tome što se u jednom zatvorenom sistemu kao što je akvarijum azotni otpad može akumulirati u vidu amonijaka i time u jednom trenutku dostići toksičan nivo koji bi brzo došao glave svim stanovnicima akvarijuma. Naravno ukoliko na neki način ne bi bio preveden u neki drigi manje toksičan oblik azotnih jedinjenja. Upravo je glavni zadatak biološke filtracije pomenuto razbijanje amonijaka na manje toksične supstance. Kao što je Boban pomenuo vrsta bioloških filtera a i materijala za filtraciju je dosta ali je princip funkcionisanja svih njih u osnovi ipak samo jedan.

Biološka filtracija je moguća najviše zahvaljujući postojanju bakterija iz rodova Nitrosomonas i Nitrobacter koje u odgovarajućim ulovima pretvaraju amonijak u nitrite i nitrate koji takođe mogu biti toksični po živi svet ali u mnogo većim koncentracijama od pomenutog amonijaka. Da bi obavljale svoju funkciju pomenute bakterijae traže i odredjene uslove a oni se ogledaju u potrebi za stalnim dotokom novih azotnih materija kao i stalnom potrebom za visokim nivoom kiseonika. Ovi uslovi su prisutni u filteru akvarijuma kroz koji se stalnim proticanjem vode obezbeđuju pomenuti zahtevi. Proces denitrifikacije tj. prevođenja amonijaka u nitrite, odnosno nitrate je u osnovi oksidativni proces. Kada govorim o uslovima koje ove bakterije zahtevaju za svoj život i rad želim napomenuti da proces nitrifikacije, tj. biološkog filtriranja zavisi od temperature vode kao i njene pH vrednosti. Idealni uslovi bi u slatkoj vodi bili pH 7,5 i temperature 30°C. U morskoj vodi idealna temperatura je nešto malo viša. Obzirom da se temperatura u većini akvarijuma hobista kreće od 24-28 stepeni zaključak je da biofiltracija u takvom opsegu nije maksimalno efikasna. Efikasnost bakterija u procesu o kome govorim naravno zavisi umnogome od brojnosti celokupne njihove populacije i veća je ukoliko je sama populacija brojnija. Shodno tome sasvim je jasna tendencija koja postoji u krugovima proizvodjača akvarijumske opreme da proizvedu što efikasniju masu na koju bi se naselile pomenute bakterije tj. masu koja ima veliku povrsinu u odnosu na svoju zapreminu. Neke od ovih materijala već su pomenuli Peca i Boban. Kao što Boban reče nešto manje efikasnih alternativa kojima akvaristi ponekad pribegavaju uvek ima.

Neke idealne vrednosti sa stanovišta akvaristike za amonijak i nitrit bi bile ukoliko je njihova količina ispod 0,1 mg po litru a za nitrat ispod 20 mg po litru. Ove materije mogu se meriti i u tu svrhu se koriste nejčešće testovi koji se mogu nabaviti u prodavnicama akakvarističkimprodavnicama. Efikasan biološki filter omogućuje da su koncentracije pomenutih supstanci ispod navednih vrednosti. Ukolko je pak koncentracija istih povećana najčešće se radi ili o novom akvarijumu čija bakterijska populacija nije dovoljno razvijena ili je filter preopterećen. Ovo zadnje je nejčešće uzrokovano prenaseljenim i prejako hranjenim akvarijuma. Povećana koncentracija ovih materija ukazuje i na mogućnost da je površina namenjena za naseljavanje bakterija premala.Da bi se u potpunosti razvile bakterije u filteru na temperaturi od 25 stepeni potrebno je oko 2 do 5 nedelja što zavisi od niza činilaca.Na nižim temperaturama ovaj proces je duži.

Kad sam se već uhvatio procesa nitrifikacije hajde da tu još neke stvari pojasnimo i još po nešto rezimiramo.

Amonijak nastaje razlaganjem proteina i kroz škrge riba izbacuje se kao zamena za natrijum (to je zapravo deo jonske regulacije). U vodi ovakav amonijak brzo reaguje dajući amonijium jone (NH4) i OH jone . Slobodan amonijak je daleko toksičniji od amonijum jona. Količina slobodnog amonijaka je u direktnoj zavisnosti sa temperaturom vode i pH vrednošću. Na višim temperaturama kao i povećanju pH vrednosti količina slobodniog amonijaka u vodi raste.Recimo pri ph 8 slobodno je oko 5% amonijaka a na 9 je to već 20 %. dok na temp od 25 stepeni voda sadrži oko 5 puta više slobodnog amonijaka. Amonijak je takodje manje toksičan u morskoj nego u slatkoj vodi . Ujedno amonijak je najtoksičnije jedinjenje azota. Doze od 0,2 -0,5 mg na litar su već smrtonosne za neke organizme mada je po meni količina od 0,02 mg/l je već znak za uzbunu. Pri koncentracijama većim od naveden, ribe možda neće uginuti ali su podložnije bolestima. U pogledu osetljivosti na nivo amonijaka postoji velika raznolikost od vrste do vrste ribe. Nikada ne gubite iz vida pomenutu činjenicu da je toksičnost amonijaka u zavisnosti od pH i temperature pa prilikom merenja amonijaka i donošenje zaključaka o njegovoj toksičnosti treba imati u vidu i ove vrednosti.

E sad da se vratimo na nitrifikaciju Pomenuti amonijak se zahvaljujući bakterijama iz roda Nitrosomonas o kojima smo napred govorili u prisustvu kiseonika pretvara u nirite(NO2). Nitriti su manje toksični od amonijaka ali su i dalje u odredjenim koncentracijama pogubni po ribe.(letalna doza nitrita je u granicama od 10 do 20 mg/l.) Ni toksičnost nitrata nije ista za sve vrste riba tako da recimo gupi trpi količinu istih i do mg/l.dok neke ribe imaju probleme i pri koncetracijama od 1 mg/l. trovanje nitritima kod riba se ogleda u primetnoj troomosti riba i gladju za kiseonikom. Duže izlaganje visokim koncentracijama dovodi do promena na jetri i bubrezima a smrt nastaje usled nesposobnosti hemoglobina da prenosi kiseonik jer zapravo oksidacijom prelazi u metahemoglobin. Nitrate možete učiniti manje toksičnim dodavanjem fizioloških soli u vodu (naravno ako odredjena vrsta koja je prisutna u akvarijumu trpi prisustvo soli) Dalje se nitrit oksidacijom uz pomoć bakterija iz roda Nitrobacter pretvatra u nitrat koji je daleko bezopasniji od nitrita po živi svet. Nitrati samo u ogromnim dozama ubijaju ribe i te doze su i do 1000 puta veće nego doze nitrita. Ipak ikra riba je osetljivija od odraslih primeraka na nitrate a količine preko 100 mg/l mogu već izzvati kod određenih vrsta stres. Bitno je napomeuti da su nitrati daleko toksičniji u morskoj nego u slatkoj vodi. Količina nitrata u morskoj vodi ne bi smela preći granicu od 20 mg /l a za neke osetljive invertabrate ni 10 mg/l. Količina nitrata se može smanjivati rutinskim izmenama vode periodično. u novoje vreme mou se koristiti i jonske smole koje služe za eliminaciju nitrata. Akvarijumske biljke takodje mogu biti od koristi pri redukciji količine nitrata i to naročito brzorastuće vrste.

U ovom delu dolazimo do onog Ivanovog pitanja o postojanju anaerobne denitrifikacije... Da ona postoji i kao što sama reč kaže odvija se bez prisustva kiseonika.Anaerobnim bakterijama je potrebna hrana u vidu ugljenika. U takozvanim sporim filterima -denitratorima odvija se proces razlaganja nitrata u slobodan azot i kiseonik. Uz pomoć ovog kiseonika pomenute bakterije zapravo oksiduju svoju hranu - ugljenik. Ovaj proces sam ja opisivao u onom delu kada smo diskutovali o sigi i njenim porama u kojima nema cirkulacije..

_________________
Octopus

Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Odštampaj stranicu     ForumFilteri, pumpe i filtracioni sistemi Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu: Prethodna  1, 2
Strana 2 od 2


Skoči na:  
Ne možeš pisati nove teme u ovom forumu
Ne možeš odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možeš menjati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš brisati svoje poruke u ovom forumu
Ne možeš glasati u ovom forumu
Ne možeš da prikačiš fajlove na ovaj Forum
Ne možeš da skidaš fajlove sa ovog foruma