 |
 |
Sadržaj:
|
 |
 Naslovna Octopus Databaza Komunikacija Pretraživanje
 Bolesti riba
|
Poslednjih 10 poruka
|
|
|
Sekcije - tekstovi
|
|
|
Posećenost
|
|
Imali smo 125234487posećenih stranica od January 2005
|
|
Novosti › Uređenjeakvarijuma za discuse |
|
|
Biblioteka: Uređenjeakvarijuma za discuse |
Subota, 12 Februar 2005 (01:49:34) CET |
|
Postavio Octopus u (12612 puta pročitano)
Tekst napisao Octopus
Copyright © Akvaristikaonline.com
Sva prava zadržana
Dugo vremena se smatralo da su diskusi jako osetljive ribe koje su veoma problematične za održavanje u akvarijumu. Postojala su mišljenja da su to ribe za surove profesionalce i da njihovo uspešno gajenje iziskuje pravu malu nauku. Srecom zadnjih godina razvitkom akvaristike, ovo pogrešno mišljenje je sve ređe. Svakome ko već neko vreme provede u druženju sa akvarijumom i njegovim stanovnicima jasno je da za uspešno držanje diskusa nisu potrebni “ogromni akvarijum” magični slozeni filteri ili neke posebne “egzotične” hrane. Nema tu više mnogo filozofije i tabua. Danas su gajenje i razmnožavanje diskusa prestali biti nerešen problem. Svi odgovori vezani za uspešno gajenje ovih riba leže u redovnoj zameni vode, odgovarajućoj temperaturi, dovoljno kvalitetnoj ishrani i drugim davno definisanim zahtevima koje oni kao vrsta imaju za noraman život.
Za držanje, normalan rast i razvoj diskusa, pokazalo se da su dovoljni akvarijumi zapremine od 100l - 120l. Najčešće dimenzije su 50x50x50 ili 45x45x45. Za držanje desetak mladih riba ove vrste sasvim je dovoljan jedan ovakav akvarijum. U ovakvim akvarijumima većina svetski poznatih proizvođača diskusa drži i mresti matične parove. Na mnogim farmama u Singapuru, Maleziji , Hong kongu viđao sam baš ovakve akvarijume. Ipak moje lično mišljenje je da je u ovakvim akvarijumima diskusima malo tesno te obratite pažnju na njihovu plašljivost, kako se ne bi povredili kada, recimo zalupite vrata ili se naglo pojavite u prostoriji.
Jedan od bitnih faktora uspešnog držanja diskusa je temperatura. Veoma je bitno zbog toga naročitu pažnju posvetiti izboru grejača. On mora biti pouzdan i precizan kako bi održavao temperaturu u opsegu od 28 – 35. (zašto do 35 stepeni? Prilikom lečenja se ponekad temperature diže i do ove vrednosti) Kada sam bio u poseti Gan fish farmi u Singapuru čudilo me je sto svaki akvarijum i pored spoljne temperature koja se tokom cele godine krece oko 30 stepenini ipak ima grejač. Odgovor leži u održavanju stabilne temperature i osetljivosti ovih riba na nagle promene iste.
Za održavanje čistoce i stabilnosti hidrohemijskog sistema ja lično obično postavljam dva nezavisna filtera. Jedan je namenjen isključivo za mehanicku i hemijsku filtraciju dok je drugi zapravo mocni bio-filter. Cirkulacija kroz filtere je takva da minimalno mora da provuce kroz sebe 5 puta uvećanu zapreminu akvarijuma u roku od jednog sata. Mehanički filter čistim na svakih 5-7 dana dok se boiloški ne dira bey preke potrebe. (napominjem da biološki filter na mestu ulaska vode ima na sebi deo sa sunđerom koji sprečava ulazak mehaničke nečistoće u isti a samim tim i njegovo zagušenje tokom vremena. Ovaj sunđer se pere redovno kada i pomenuti mehanički filter.) Sve ovo vam možda zvuči složeno, mada je u stvari veoma jednostavno. Protok koji ja koristim kroz moje filtere nekada je desetostruko veći od zapremine akvarijuma. Ovo se naročito odnosi na karantinske akvarijume. Kod nekih odgajivača postoji mišljenje da diskusi ne vole baš preveliko kretanje vode. Za četvrt veka druženja sa njima ja nisam primetio da im ovo naročito smeta. Dobar protok vode koji izlazi iz filtera i usmeren je na samu površinu uz jedno od bočnih stakala doprinosi razmeni gasova koja se odvija između akvarijumske vode i okolnoga vazduha. Na taj način se i bez upotrebe dodatnog ubacivanja vazduha u vodu uz pomoć kompresora/pumpe održava kiseonik –ugljen dioksid ekvilibrijum. U vezi sa filtracijom postoji jos jedna nedoumica. Aktivni ugalj , da ili ne? Moj odgovor bi bio da, ali ne neprekidno, uz redovnu zamenu svežim količinama. Poznati uzgajivač diskusa iz Japana Lo Wing Yat savetuje 5 grama uglja na litar vode(pola kilograma na 100 litara) Ja koristim nešto veću kolicinu od pomenute i ugalj držim u onom prvom - mehaničkom filteru. Menjam ga na svaka dva meseca i trudim se da koristim što kvalitetniji.
Diskusi i podloga tj pesak. Kako tu svari stoje? Moje mišjenje je da prisustvo podloge u akvarijumima sa diskusima dosta otežava proces održavanja higijene ali nikako se ne slažem sa mišljenjima da diskusi i podloga ne idu zajedno. Istina moram priznati da je u nekim slučajevima kao što su mrest i odgoj mlađi podloga ipak suvišna, kako bi održavanje potrebne higijene bilo što jednostavnije.
Pitanje držanja diskusa u ukrasnom akvarijumu je dosta složeno, zahteva malo više znanja ali nije nemoguće. Protivnici korelacije diskusi-ukrasni akvarijum navode kao osnovni problem temperaturu, koja je po njima previsoka za pojedine biljke. Naime po njima bilje usled velike temperature propada i truli u akvarijumu te zagađuje vodu. Ovo pak ubrzo dovodi do bolesti. Odgovor ovakvim mišljenjima sa moje strane je sledeći. Pri višim temperaturama akvarijumske biljke imaju potrebu za jačim osvetljenjem kako bi normalno obavljale sve potrebne fiziološke precese. Obezbedite im potrebnu količinu svetla i neće biti problema.
Što se vode za diskuse tiče svi znamo da u prirodi ove ribe žive u mekanoj i blago kiseloj do neuteralnoj vodi. Postoje mišljenja da diskusi mogu živeti u tvrdjoj vodi od one u domovini. Moje lično iskustvo se kosi sa ovim mišljenjima i vezano je za poznavanje izvesnih fizioloskih i osmotskih procesa o čemu sada najradije ne bih jer bi nas odvelo suviše daleko u nauku.
Zagadjenja vode produktima metabolizma samih diskusa i ostalih članova vašeg mini ekosistema mora biti svedeno na minimum. Ovo se najlakše može postići regularnom i redovnom zamenom vode. Mnoge farme u toku dana vrše zamenu vode od 30 do 50% dnevno. Neke na kojima sam lično bio u Maleziji vrše zamenu i do 80% od ukupnog obima u toku dana. Obično se ove velike zamene podeljene u dva puta. Ove zamene su moguće ukoliko imate dovoljne količine odgovarajuće vode ( kvalitet, temperatura itd ) U našim uslovima ovolike zamene vode su prakticno nemoguće. Ribe će nam biti veoma zahvalne ukoliko im zamenimo po 1/3 vode dva puta nedeljno.
Znatnu pažnju pri držanju diskusa je potrebno posvetiti pH reakciji vode. Niske vrednosti Ph u akvarijumu sprečiće razvitak mikroorganizama a samim tim i rizik od pojave bolesti svesti na minimum. Imajući napred navedeno u vidu mnogi akvaristi drže svoje diskuse u vodi pH reakcije od 5,5-6,5 zakišeljavajući istu recimo ortofosfornom kiselinom. Ovo sa moje tačke gledista nije opravdano pogotovo ako se ima u vidu da ova kiselina deluje spermicidno. Mnogo je bolje kiselost održavati uz pomoc rastvaranja ugljen dioksida. Naglo povišenje pH za 0,2 kd riba dovodi do stresa dok njegovo sniženje za istu vrednost nema isti efekat. Niska pH vrednost je vezana i za pojavu hranljive sluzi kod roditelja prilikom mresta. Naime blago sniženje pH inicira pojavu ove sluzi. Produkcija sluzi roditelja je najveca pri Ph 5-5,5.
Na kraju vratiću se da pomenem još jednom temperaturu. Ona ne bi trebalo da padne ispod 27 stepeni.
|
Slične Teme
|
|
poslednje postavljene
|
|
|
po slucajnom redu
|
|
|
Slični linkovi
|
|
|
Article Rating
|
|
Average Score: 4.16
Glasova: 6
|
Options
|
|
|
|
Najnoviji: Aleksandra995
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3741
Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 95
Ukupno: 95
Posetioci:
Više o tome Biblioteka tekstova
