(2308 ukupno reči u ovom tekstu)
(3491 puta pročitano)   

Tekst napisao Octopus

Copyright © Akvaristikaonline.com

Sva prava zadrzžana.

Ove ribe dobile su ime po auksiliarnomm sundjerastom organu koji imaju iznad škrga a koji takodje služi za disanje. Uz pomoć pomenutog organa ribe koje ga poseduju udišu atmosferski vazduh i zahvaljući toj činjenici one opstaju u sredinama koje su siromašne rastvorenim kiseonikom. Zahvaljujući tome neke ribe, pripadnici ove grupacije mogu izaći na kratko iz vode u potrazi za novim – boljim okruženjem. Pošto se zvuk bolje širi kroz vazduh nego kroz vodu, labirintovke bolje čuju od ostalih vrsta riba zbog mogućnosti izlaska na površinu vode. Labirint je smešten iznad škrga i zbog te činjenice škrge kod labirintovki su prilično redukovane. Posledica toga bi bila mogućnost gušenja pa čak i smrti kod pripadnika labirintskih vrsta usled nemogućnosti izlaska na površinu. Ranijih godina ova grupacija riba je nazivana Anabantidae dok ih danas čine 4 različite familjije.

Evo imena nekih familija pripadnika ova grupacije sa kojima se najčešće srećemo.

Anabantidae; Osphronemidae; Helostomatidae:

Familija Anabantidae obuhvata oko 36 vrsta razvrstanih u okviru 4 roda. To su rodovi: Anabas sa najpoznatijim predstavnikom Anabas testudines koji je na našim prostorima izuzetno redaak. Kod nas su takodje veoma retki i predstavnici ostala 3 roda Ctenopoma, Microctenopoma, Sandelia . Predstavnici ove familije mogu se naći u Africi, Indiji i Filippinima.

Familija Osphronemidae (Guramije) obuhvata 49 vrsta razvrstanih i 13 rodova . U akvaristici najzastupljeniji su rodovi: Betta, Colisa, Macropodus, Osphronemus Trichogaster, Parosphromenus.

U ovu familiju spadaju neke od najlakših riba za držanje. One su aktivne, raznobojne i relativno tolerantne u pogledu kvaliteta vode. U zajedničkim akvarijumima većina njih su se pokazali kao prilično dobri susedi drugim ribama. Mužjaci ovuih riba umeju biti veoma agresivni u vreme mresta. Iz toga razloga idealno stanište za njih bi bio akvarijum sa dosta bilja i postavljenim pećinastim strukturama kako bi proganjane jedinke našle zaklon. Savetuje se uzimati ih u paru. Dok su jedinke mladje teže je razlikovati polove dok u adultnom periodu su mužjaci jače obojeni sa izraženijim grudnim i ledjnim perajima.Idealna temperatura za držanje ovih riba (Afričke i Azijske ) je nešto veća od uobičajene i kreće se od 27 do 29 stepeni.

Ni jedna diskusija o labirintskim ribama nije kompletna bez osvrta na Sijamske borce. O njima postoji već članak u Biblioteci tekstova te ćemo se na njih samo osvrnuti. Ove ribe su poznate po svom egzotičnom repu jakih boja. Borca mužjake je najbolje držati u individualnom prostoru. Njihova sposobnost da dišu atmosferski vazduh omogućava im da opstaju u ni malo prijatnim životnim sredinama kao što su akvarijumi ili posude bez filtracije i areacije. Ali najvažnija stvar je da je solo egzistencija zbog njihovog sopstvenog zdravlja i sigurnosti. Ukoliko se u istom akvarijumu nađu dva mužjaka, oni će tražiti jedan drugoga i boriti se do smrti. Ako se u akvarijumu nadje samo jedan mužjak bez ženke koja bi ga okupirala, borac će se kretati lagano i biti prilično miroljubiv prema ostalim ribama koje će težiti da grickaju njegova peraja. Nasuprot mužjacima, ženke koje nemaju dugačka peraja lakše će se prilagoditi zajedničkom akvarijumu.

Većina labirintskih riba su omnivore tj. one će jesti sve od žive hrane do zamrznute kao i lisnatu ili hranu u granulama. Obzirom da idu prema površini da bi uzele atmosferski vazduh, ove ribe se kreću uglavnom u srednjoj ili gornjoj zoni akvarijuma tražeći hranu. Granule i lisnata hrana su idealne a u obzir dolaze i larve komaraca. Mladj treba hraniti prvih dana sa infuzorijom a posle sa artemijom i dafnijom. Kasnije , male ribe mogu da se hrane sa sitnijom živom hranom.

MREST Labirintskih riba:

Labirintske ribe prilikom mresta prave penasto. Penasto gnezdo prave na površini vode gde je nivo kiseonika najveći. Idealna postavka akvarijuma ya tu svrhu bi bila slabija aeracija tj. minimalno pomeranje površine vode i dosta bilja čiji listovi dosežu do površine vode. plivaju’e bilje je takodje od velike koristi. Uloga tih listove bi bila da sačuvaju čvrstinu penastog gnezda. Zatvorite akvarijum sa odgovarajućim poklopcem koji će sprečiti isušivanje penastog gnezda i oplodjene ikre. Ne ;esto ukoliko mresni akvarijum nije pokriven pokrovnim staklom dolayi do isušivanja i raspada gnezda. Kada dodje vreme mrešćenja mužjak će odabrati malo područje medju biljem na površini vode za pravljenje svog gnezda. On će uzimati vazduh ustima i izbacivati ga na površinu vode. Balončiće vazduha koji čine penasto gnezdo prekrivaće sluz čineći gnezdo čvršćim. postoje mišljenja da ova sluz u sebi sadrži neke baktericidne materije koje dodatno štite oplodjenu ikru.

Jaja ve.ine guramija su lakša od vode i ona će da plutaju po površini. Nasuprot, jaja boraca (Betta) teža i padaju na dno. U oba slučaja čim ženka izbaci jaja mužjak ih hvata sa svojim ustima i smešta u gnezdo. Nakon izbacivanja jaja ženka se često pridružuje mužjaku u njihovom sakupljanju i ovim činom oni zatvaraju krug mrešćenja. Ima slučajeva kada ona po okončanju mresta izrazi želju da pojede jajašca ali ih brižni otac gotovo uvek uspešno odbrani kažnjavajući surovo pri tome halapljivu majku. Ova aktivnost traje nekoliko sati a par će smestiti u gnezdo oko 250 do par hiljada jaja. Dalja uloga mužjaka se sastoji u nadgledanju gnezda. On će terati svaku ribu koja se približi gnezdu (ukoliko je mrest u prirodi ili zajedničkom akvarijumu) uključujući i njegovu ženku. Iz tog razloga je bolje premestiti ženku odmah po smeštanju jaja u gnezdo. Mužjak će nastaviti da popravlja gnezdo dok se ne uveri da su jaja bezbedna i da neće pasti ili odplutati iz gnezda. Za dva do četiri dana pojaviće se mladj. U to vreme i mužjaka treba premestiti iz akvarijuma da se ne bi desilo da pojede mladj.

Pravljenje penastog gnezda je uobičajena aktivnost kod većine familija Anabantidea ali da bi ste imali što veći uspeh kod mrešćenja ovih riba proučite njihove specifične potrebe.

U daljem trekstu osvrnućemo se na par vrsta najčešće sretanih pripadnika labirintovki u akvarijumima.

MACROPODUS OPRERCULARIS

Ovo je jedna od najstarijih vrsta u akvaristici. u Evropu (Pariz) su uvezeni još daleke 1869. Prvi primerci ove vrste u našu zemlju donešeni su posle prvog svetskog rata. U prirodi se mogu naći u plitkim vdama i pirinčanim poljima Koreje, Vijetnama... U akvarijumima dostižu veličinu do 9 cm mada su najčešće nešto manji.Ovu vrstu često nazivaju rajska riba što shodno koloritu mužjaka neminovno zaslužuje. Ovo su veoma nezahtevne ribe i mogu živeti u svega nekoliko litara vode. (ovu činjenicu ipak ne uzimajte kao pravilo) Podnose temperaturu od 20 do 30 stepeni mada se najbolje osećaju ukoliko je ona u opsegu od 26 do 28 stepeni.

Makropodi preferiraju živu hranu ali se neće libiti ni od raznih veštački spravljenih hrana. Nisu retki slučajevi veoma agresivnog ponašanja (naročito mužjaka) prema ostalim pripadnicima u akvarijumu.

Razmnožavanje je veoma jednostavno prilično slično kao i kod ostalih pripadnika ove familije. najbolje je za mrest koristiti manje akvarijume od 10 do 15 litara. Prilikom mresta temperatura vode (kao i kod ostalih pripadnika famolije= treba biti nešto viša oko 28-29 stepeni. Dve do tri nedelje pred mrest roditelje je potrebno obilno i raznovrsno hraiti. Gnezdo koje pravi mužjak može biti dosta veliko i dostići čak nekoliko cm iznad površine vode. kao i većina riba iz ove familije i ovde su mužjaci veoma agresivni prilikom mresta. Ovo treba, imati u vidu i blagovremeno obezbediti ženki mesto za skrivanje koje će je spasti od besnih progona mužjaka dok traje izrada gnezda. Sam čin mresta može trajati nekoliko sati. Za to vreme ženka može položiti i do 1000 ikri. Po završetku mrestaženku obavewzno udaljiti. u zaavisnosti od temperature ličinke se mogu išleći posle 24 h a posle 2 do 3 dana već počinju plivati pri čemu treba započeti sa hranjenjem. Kao prvu hrana možete im ponuditi infuzoriju. Nešto kasnije (kroz par dana) mladi mogu uzimati i naupliuse artemije. obzirom da mladunaca ima veoma mnogo oni neravnomerno rastu te je posle nekog vremena potrebno sortirati ih kako sitnije i slaabije ribice ne bi nastradale.

TRICHOGASTER LEERI

Trichogaster leeri je jedna od najlepših guramija koju zbog prelepog bisernog mozaika koji sija pri neonskom osvetljenju, opraqvdano zovu i biserna guramija. Mužjak postiže dužinu od 12cm a ženka naraste najčešće do 10cm. Stariji mužjaci imaju duže, naglašeno dorzalno peraje koje se kopljasto završava. Šara u vidu bisernog mozaika koja je rasporedjena preko celog tela je prisutna kod oba pola. morfološka razlika izmedju polova je jasno uočljiva. Odrasli mužjaci dobijaju narandžastu pa čak i crvenu boju u grudnom delu. Ova riba vodi poreklo sa Južnog Bornea, Sumatre i juga Malajskog poluostrva.

Trihogaster leri je miroljubiva riba, veoma laka za držanje.Odgovara mu plića, malo mekša voda, slabijeg toka temperature od 27 stepeni. Akvarijum u kome bi držali ove ribe trebalo bi da ima posadjeno bilje. Sasvim lepo opstaju u zajednici sa drugim ribama. Kada je hrana u pitanju nisu izbirljivi. Uzimaju hranu uglavnom sa površine vode.

Mrest svih ostalih trihogastera je u osnovnim crtama uglavnom isti kao kod drugih labirintovki. Akvarijum za mrest bi trebalo da ima bar 80cm u dužini, napunjen vodom nešto malo više od polovine, bez ili sa jako slabom filtracijom i strujanjem vode. Temperatura bi trebala da bude 29 stepeni. Akvarijum ispunite biljem koje će olakšati budućim roditeljima pravljenje penastog gnezda. Jedan mrest može da dostigne i do 2000 jaja.

TRICHOGASTER TRICHOPTERUS

Prvi put u evropu uvezeni su 1896. U Prirodi narastu do 15 cm mada su u akvarijumima nešto manji. Postoji nekoliko varieteta u okviru vrste. Najpopularnije su mramorna i žuta forma.

Uslovi držanja, razmnožavanja i ishrane su isti kao i kod napred opisanih vrsta iz roda trichogaster.

TRICHOGASTER MICROLEPIS

Prepoznatljiv po svojoj upadljivo srebrnoj boji koja prosto blista u vodi. Zovu ga još i ’Mesečeva svetlost gurami’ (moonlight gourami). Odrasle jedinke mogu biti 18cm (mužjaci) tj. 15cm (ženke) dugačke. Vode poreklo iz Kambodže i centralnog Tajlanda gde obitavaju u vodama slabog toka i prenaseljenog biljem. U svojoj postojbini koristi se kao konzumna riba.Iako je ovo prilično velika riba kada je u svojoj punoj veličini, može se držati u zajednici sa drugim ribama ukoliko je akvarijum dovoljno veliki. Nije izbirljiv kada je u pitanju hrana i ješće kako suvu tako i živu hranu. Ne zahteva neke posebne uslove kada su u pitanju karakteristike vode (PH i tvrdoća).

Mrešćenje ovih riba nije tako lako kao kod nekih ali nije ni nemoguće u akvarijumu. Par koji je u dobroj kondiciji treba smestiti u akvarijum dužine minimum 80cm sa dosta bilja uključujući i plutajuće. Kod ove inače miroljubive ribe, mužjak u vreme mresta može biti prilično agresivan i zbog toga par treba da bude nadgledan u ovom periodu da se ne bi desilo da ženka bude povredjena.

COLISA LALIA

Ovo je patuljasta gurami riba. Mužjak je narandžastog tela sa uzdužnim plavim prugama dužine od oko 6cm. Ženka je manja (5cm) i nije tako raznobojna i atraktivna kao mužjak. Srebrne je boje sa plavim jedva vidljivim uzdužnim prugama.Ove ribe dolaze iz Indije. Pogodne su za držanje u zajedničkom akvarijumu sa svim miroljubivim ribama. Nisu probirljive kada je hrana u pitanju. Ponekad mogu neke vrste mekolisnih biljaka potpuno uništiti. Podjednako vole kako živu tako i preradjenu hranu. Takodje nisu posebno probirljive kada je u pitanju voda u kojoj se drže sve dok je ona čista i dok se vrši redovna zamena. Idealna temperatura vode bi bila 26 stepeni. Kolise se lako mreste i često se dešava da se sparuju i mreste u zajedničkom akvarijumu. Mrest može da isadrži 300 do 700 jaja.

HELOSTOMA TEMMINCKI (RIBA POLJUBAC)

Telo je ovalnog oblika a boja bela do blago ružičasta. Može da dostigne dužinu do 20cm ali su u akvarijumu obično manje. Veoma je teško razlikovati polove. Ove ribe vode poreklo sa centralnog i južnog Tajlanda, Malajskog poluostrva, Sumatre, Jave i Bornea. U prirodi žive u vodama sa slabim tokom. Ime ’riba poljubac’ (kissing gourami) su dobile po karakterističnim pokretima usnog dela, koji liče na poljubac. Ovi pokreti iako liče na to, uopšte ne predstavljaju poljubac već odmeravanje snaga izmedju dve ribe. Još jedna zanimljivost vezana za ove ribe je to što one nemaju zube u unutrašnjosti usta već po spoljnoj ivici usnog dela i ti zubi mogu da se pomeraju.

Riba poljubac ponekad ne prolazi dobro u zajedničkom akvarijumu sa drugim ribama iz prostog razloga što sporija sa nedovoljno takmičarskog duha, pa ponekad ostane bez hrane. Zato ukoliko vam je stalo do vaše ribe poljubac nemojte je pržati zajedno sa brzim ribama jer će pored njih ostati gladna. Ova riba jede samo sitniju hranu i to sa površine vode. Prihvatiće suvu hranu. Optimalna temperatura za ove ribe bi oko 26 stepeni.

Mrešćenje ovih riba u akvarijumu je veoma teško. Par prethodno treba hraniti sa Artemijom i drugim sitnim račićima da bi bio u dobroj formi. Par se smešta u akvarijum sa dosta plutajućeg bilja i temperaturom vode od 29 stepeni. Za razliku od drugih labirintskih riba, riba poljubac ne pravi penasto gnezdo. Jedan mrest može da dostigne i do 10000 jaja koja će biti svuda po bilju ili će plutati po površini vode. Da ne bi pojeli svoja jaja, roditelje treba premestiti u drugi akvarijum.