Akvaristika    
Dobrodošli Please Register or Login  

Sadržaj:
 


Korisnički Info

Dobrodošli Anonimni


Članovi:
Najnoviji: Stole75
Novih danas: 0
Novih juče: 0
Ukupno: 3738

Ljudi Online:
Članovi: 0
Posetioci: 147
Ukupno: 147
Ko je gde:
 Posetioci:
01: Forumi
02: Forumi
03: Forumi
04: Forumi
05: Forumi
06: Coppermine
07: Coppermine
08: News
09: Forumi
10: Forumi
11: News
12: Forumi
13: Forumi
14: Forumi
15: Coppermine
16: Forumi
17: Forumi
18: Forumi
19: Forumi
20: Forumi
21: Forumi
22: Forumi
23: Forumi
24: Forumi
25: Forumi
26: Forumi
27: Forumi
28: Forumi
29: Naslovna
30: Forumi
31: Forumi
32: Forumi
33: Forumi
34: News
35: Forumi
36: Forumi
37: Coppermine
38: Coppermine
39: Coppermine
40: Forumi
41: Forumi
42: Coppermine
43: Forumi
44: Forumi
45: Forumi
46: Forumi
47: Forumi
48: Forumi
49: Forumi
50: Coppermine
51: Forumi
52: Forumi
53: Forumi
54: Coppermine
55: Forumi
56: Forumi
57: Forumi
58: Forumi
59: Forumi
60: Forumi
61: Forumi
62: Coppermine
63: Forumi
64: Coppermine
65: Forumi
66: Sekcije: Akvarijumske biljke,
67: Forumi
68: Forumi
69: Coppermine
70: Forumi
71: Forumi
72: Your Account
73: Forumi
74: Coppermine
75: Forumi
76: Forumi
77: Forumi
78: Forumi
79: Forumi
80: Forumi
81: Forumi
82: Forumi
83: Forumi
84: Forumi
85: Forumi
86: Coppermine
87: Forumi
88: Forumi
89: Forumi
90: Forumi
91: Coppermine
92: Forumi
93: Forumi
94: Forumi
95: Coppermine
96: Naslovna
97: Naslovna
98: Forumi
99: Forumi
100: Forumi
101: Forumi
102: Forumi
103: Forumi
104: Forumi
105: Forumi
106: Forumi
107: Forumi
108: Forumi
109: Forumi
110: Forumi
111: Forumi
112: Forumi
113: Forumi
114: Forumi
115: Forumi
116: Forumi
117: Your Account
118: Forumi
119: Forumi
120: Forumi
121: Forumi
122: Coppermine
123: Forumi
124: Forumi
125: Forumi
126: Forumi
127: Forumi
128: Naslovna
129: Forumi
130: Coppermine
131: Forumi
132: Forumi
133: Forumi
134: Forumi
135: Forumi
136: Naslovna
137: Coppermine
138: Naslovna
139: Naslovna
140: Coppermine
141: Forumi
142: Naslovna
143: Forumi
144: Forumi
145: Forumi
146: Forumi
147: Naslovna

Online uprava:

Nema upravnih članova online!
 


Posećenost
Imali smo
94801725
posećenih stranica od
January 2005
 

Naslovna

Aponogeton ulvaceus

(885 ukupno reči u ovom tekstu)
(2145 puta pročitano)   Odštampaj stranicu




Tekst napisao Octopus

Copyright © Akvaristika

Sva prava zadrzžana.

Mogi avaristi pripadnike familije Aponogetonaceae smatraju jednim od najlepših akvarijumskih biljaka. Ovi gosti sa Madagaskara uz pravilnu negu, retko koga ostave ravnodušnim . Uz Aponogeton madagascariensis koji sam već ranije opisao u ovom delu, namenjenom akvarijumskim biljkama, veliku pažnju akvarista privlači i Aponogeton ulvaceus. Ova biljka je dugo poznata u akvaristici i u nju je ušla otprilike u periodu izmedju 1926 i 1930 godinre. Prema podacima kojima raspolažem već 1930 godine ova biljka se mogla sresti u gotovo svim većim botaničkim baštama Evrope.

Areal rasprostranjenja u prirodi ubuhvata dosta široku oblast centralnog , zapadnog i severnog Madagaskara. Masovno ramnožavanje ove biljke na farmama koje se bave proizvodnjom akvarijumskoga biilja je dosta teško te se najčešće prodaju krtolice koje su prikupljene na Madagaskaru. Zbog svega toga A. ulvaceus se danas može smatrati ugrožrenom i dosta retkom biljkom u svojoj matičnoj postojbini. Interesantno je da se biljka u prirodi može sresti u stajaćim i brzotekućim vodama. Raste kako u mekim tako i u tvrdim vodama, kako na jarko osvetljnim delovima vodotoka tako i u senovitim delovima. Ovi podaci idu u prilog mojoj konstataciji do se ipak ne radi o naročito zahtevnoj biljci.

Jedna od bitnijih stvari koju ne treba smetnuti sa uma pre nego se odlučite da nabavite ovu biljku je da ona zahteva dosta prostora i da se ne preporučuje za male akvarijume. Akvarijumi čija je visina oko 50 cm su dobar izbor jer A.ulvaceus može razviti više od 40 listova čija dužina se kreće od 30 do 60 cm. Listovi u idealnim uslovima mogu dostići i do 8 cm u širinum, Mada su načešće široki od 3 do 5 cm. U širinu, sama biljka može narasti shodno svemu tome i do 40 cm, te tu činjenicu nikako ne smamo gubiti iz vida prilikom odredjivanja mesta na kome će biti posadjena. Najčešće se sadi centralno, nikako blizu zidova akvarijuma (ni zadnjih, ni bočnih).

Nežni, blago uvijeni, gotovo prozračni listovi ove biljke su pravo osveženje u odnosu na najčešće, nešto tamnije nijanse karakteristične za većinu drugih biljaka. Ma koliko vam izgledao nežan, kao što već pomenuhovaj aponogeton nije naročito zahtevan i mogu ga uz malo više pažnje priuštiti čak akvaristi sa nešto kraćim akvarističkim stažom. Istina je da ova biljka preferira nešto mekšu vodu ali će i u tvrdoj opstati pa čak i dati cvet ukoliko su mu obezbedjeni ostali uslovi za život. Dijapazon pH koji ova biljka toleriše se kreće od 5,5 do 8 a može rasti na temperaturi od 22 do 27 stepeni. Ja lično sam najbolje rezultate u rast iamo pri temperaturama od 22 do 24 stepena. U povoljnim uslovima uz dovoljno hrane biljka raste dosta brzo.

Kao i svi ostali aponogetoni i A. ulvaceus raste iz krtolice. Zahvaljujući njoj na izvesnim mestima u prirodi gde početkom aprila njegova staništa isušuju aponogeton opstaje u mulju i pesku sve do oktobra, kada ponovo sa dolaskom vode formira nove listove. Za njega je kao i za mnoge druge Aponogetone karakterističan taj period mirovanja. Ovaj period je i najkritičniji za ove biljke i započinje tako što biljka počinje da odbacuje listove. U tom periodu najbolje je krtolice odstraniti iz akvarijuma. Ukoliko se desi da biljke počnu da odbacije listove , ja ih period od 2 meseca držim u plitkim posudicama sa malo peska na temperaturi od oko 10 – 15 stepeni. Pri tome je bitno odstraniti sve listove kako krtolica ne bi počela da truli. Sa istekom 2 meseca krtlice se vraćaju u akvarijum i biljka ponovo počinje sa rastom. Moram reći da sam posedovao i jedinke koje nisu imale period mirovanja. Mnogi autori se slažu u činjenici da jedinke koje potiču iz tekućih voda nemaju period mirovanja.

Biljke koje se razvijaju normalno gotovo uvek formiraju cvetove. Cvet aponogetona je zapravo cvast tj. Skup od više cvetova. Cvast ma cvetnu drčku koja veoma brzo ( čak i u jednom danu) prorasta površinu vode i iznosi je iznad tik iznad vode. Interesantno je da postoje varieteti koji imaju bele cvetove, kao i oni koji obrazuju ljubičaste ili nebo plave cvetove. Očigledno je da postoje različite populacije ove vrste vezano za različita staništa u prirodi. Takodje je zanimljivo da cvetna drška u nekim slučajevima može narasti i više od metra a u ekstremnim slučajevima čak i do 3 m. Cvet se može oploditi iz pomoć fine slikarske četkice. Najbolje je ukoliko imate cvetove više jedinki i polen jednog cveta prenosite na tučke cvetova druge biljke. Možda je slučajnost ali biljke koje su imale bele cvetove nekako su mi uvek bile najproblematičnije pri oplodnji i davale su jako malo semenki. Takodje sam primetio da na cvetove veoma često sleti poneka zalutala muva . Očigledno da ih cvetovi nečim privlače. Miris nisam osetio nikakav. Možda ih u prirodi baš one oprašuju... (ovo je samo pretpostavka) Oplodjen cvet daje seme koje je veoma malo (par mm) i koje pada u vodu. Period do prorastanja nove bljke može trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Na žalost neće uvek sve pale semenke nići tj. dati novu biljku.