uzeo sam dva kamena u nekoj radnji.
supljikavi su , vrlo lagani i porozni , cini mi se kada bi protrljao jedan o drugi da bi ih izmrvio...
da li neko zna koji je ovo kamen ?

uzeo sam i jedan ogroman mangro panj. znam da treba da se prokuva.
medjutim on je toliko veliki da nema sanse da stane u neki sud, mozda u onaj gde se spremaju cvarci...
da li dezinfekcija moze da se odradi bez kuvanja ?

Evo kako ja obradjujem panj bez kuvanja. Stavim ga u lavor i prelijem vrelom vodom i jako posolim Ostavim ga tako dan-dva , bacim tu vodu i opet ga poparim vrelom vodom ali bez soli i ostavim opet dan-dva da stoji u toj vodi. Naravno ne radim sve to radi dezinfekcije samo nego i da bi se panj natopio toliko da pocne da tone a i da pusti sto vise boje koja je u pocetku vrlo intenzivna.
Ako panj ne tone stavim kamen ili nesto tesko da ga drzi skroz pod vodom. Ponavljam ovu proceduru koliko treba u zavisnosti od panja tj u zavisnosti da li panj tone i koliko pusta boju. Nekim panjevima treba dugo (mesec dana i vise) a nekim ne.
Prilikom zamene vode naizmenicno jednom solim a jednom ne, zbog boljeg upijanja. Ovo je po meni dalo jako dobre rezultate a da ne moram da ga kuvam sto je trosenje struje a obicno je lonac mali i uopste se ne ubrzava proces potapanja.
Ovo kamenje sto imas ne znam koje je ali bi mozda mogao biti skriljac.

Kamen je verovatno krecnjackog porekla cim se tako lako mrvi. Da bi bio siguran uzmi par kapi sone kiseline i kapni na kamen. Ukoliko usledi burna reakcija onda je krecnjak. Po meni takav kamen nije dobro resenje za aq. jer ce stalno ispustati kalcijum i praviti vodu tvrdom. E sad to zavisi koje ces ribe gajiti ali generalno mislim da nije dobar za aq.

Ako ej tako lagan, supljikav i lako se roni moze biti da se radi i o nekoj vrsti pescara (stena nastala sabijanjem peska). Mada, na ovoj drugoj slici mi dosta lici na sigu.

Skriljac nije sigurno. On je plavicasto-sive boje i ne roni se u prah, vec se sa njega relativno lako skidaju "ljuspe" . A to iz razloga jer je cela stena izgradjena iz slojeva.

Mislim da grešite po pitanju tipa stene. Slika je dosta loša ali na osnovu ovoga što sam video ja bih najpre govorio o onome što akvaristi zovu crvena lava. I ona je veoma lagana porozna i lako se mrvi kako šarandžija reče. Ako me oči ne varaju ovaj kamen vuče na boju zemlje ili cigle. Možda je problem balans belog na aparatu pa me slika vara. Ne bi bilo zgoreg da okačiš još koju sliku izbliza na dnevnom svetlu.
Inače... posipanje kiseline neće izazvati burnu reakciju samo kod krečnjaka tako da to nije merodavno. Pospite stenu koja je recimo po sastavu u najvećem delu magnezijum karbonat i videćete sličnu reakciju koja većina vas pripisuje samo krečnim stenama.
Inače... ja sam već nekoliko puta skretao pažnju na činjenicu da je mišljenje da će se krečnjačka stena intenzivno topiti u vodi koju većina akvarista na ovim prostorima koristi (srednje tvrda i tvrda voda) pogrešno. Nekoliko puta sam do sada obrazložio na forumu zašto je to tako, pa neka onaj koga to zanima potraži malo. Da su u pitanju izrazito mekane vode sa niskim pH (koji bi uslovio otapanje stene) onda bi mogli da govorimo o tome da li je upotreba ovakvog kamena opravdana. U našoj vodovodnoj vodi koju većina vas koristi ta otapanja su vezana za eventualne situacije naglog pada ph i u normalnim okolnostima su zanemarljiva.

izgleda da je ovo neka vrsta maggme

nove slike, na prirodnom svetlu

Sad je sve lakše. Da... to je kamen koji akvaristi zovu lava. Jedino me boja buni. Na prvim slikama je crvenkast pa sam mislio da se radi o crvenoj lavi a na ovim zadnjim slikama je sivkast... koje je boje zapravo?

prava boja je kao na ovim poslednjim slikama na prirodnom svetlu, tamno siva

one prethodne su sa blicem pa nisu bas realne boje...

Izvinjavam se za losu ID kamena.

Prle nema potrebe za izvinjenjima Svi smo mi ponekad u pravu a ponekad u krivu. Eto i mene je fotka obmanula pa pomislih da se radi o lavi ali crvenoj. U celoj stvari bitna je dobra volja i želja da se pomogne.

znaci bez problema moze u AQ, hvala drugari..

Za Oct-a

Закон о рибарству је објављен у "Службеном
гласнику РС", бр. 35/94 и 38/94.

Поменути члан 36 гласи:

Чувар је овлашћен да на рибарском подручју од лица затеченог у риболову
захтева да покаже дозволу за риболов и исправе којима се утврђује његов
идентитет, да прегледа улов, средства и алат за риболов, да утврди да ли се
риболов обавља у складу са прописима, као и да изрекне новчану казну на лицу
места за прекршај из члана 47. овог закона.
Чувар је овлашћен да привремено одузме и без одлагања преда кориснику
улов, средства и алат за риболов, као и друге предмете пронађене на рибарском
подручју, ако постоје основи сумње да су употребљени или били намењени за
извршење прекршаја, или да су настали или прибављени извршењем прекршаја.
О наплаћеној казни на лицу места чувар издаје потврду.
По извршеном одузимању улова и предмета из става 2. овог члана чувар је
дужан да изда потврду.
Лице затечено у риболову дужно је да на захтев чувара покаже дозволу за
риболов и исправу којом се утврђује идентитет и да омогући преглед улова,
средстава и алата за риболов.
Члан 37.
Одредбе овог закона односе се и на гајење, заштиту и лов ракова, шкољки,
жаба, пијавица, корњача, змија као и на друге животиње које живе у води и којима
се рибе хране.

Једино што се у закону о рибарству односи на поменуту проблематику је у члану 25. и то није ништа ново а такав став имају све зељје света.
Цитирам део члана 25. Министар одобрава уношење нових врста рибе у риболовну воду.

Дакле пријатељу мој сасвим је нормално да једна земља не дозвољава интродукованје нових врста на своју територију па самим тим и у своје воде. Тај закон је старији од нас...
Не знам где си ово усликао али неко је необавештен јер оно о чему говори и шта цитира нема везе са Чланом 36. поменутог закона.

У принципу да поновим интродукованје нових врста у свим земљама је забрањено без посебних дозвола које за то издаје надлежно министарство.
Иначе да знате радити такве ствари је кажњиво...