Nisam ranije mnogo razmišljao o količini filtracione mase u biljnom akvarijumu.
Polazio sam od toga što veći filter i što veća količina filtacionog materijala- to bolje. Moj akvarijum ima spoljni filter zapremine tridesetak litara i pun je bio kugli, bio sunđera i slično.
Može li da smeta predimenzionirani filter (1/3 akvarijuma) kod biljnih akvarijuma. Da li to znači da imam preiše nitrifikacionih bakterija i samim tim proizvodim višak ntirata nego što treba ili su nitrati proizvod materijla koji se razgrađuje. Inaće svetlo je preko 1l/1w, a dodajem i CO2.
Na ovo pitanje me asocirao članak prevden iz stranih aqua časopisa gde je navedeno da za razliku od ribnih akvarijuma filtracionu masu kod biljnih treba prati česmovačom i da podlogu treba sifonirati što ređe.

Znam da moje pitanje izgleda krajnje amaterski.
U našim aqua časopisima prevođeni su tekstovi iz stranih specijalizovanih časopisa i tu sam našao savete koji su me donekle zbunili. Naime zbunila me je konstatcija da za biljne akvarijume sunđere pere česmovačom, a ne vodom iz akvarijuma da ne podstakla razvoj nitrofikacionih bakterija, obzirom da se "baktreije i bilje hrane istom hranom". Drugi savet je bio da se sifinira samo površina (2-3 cm ) podloge i to "kada prljavština u podlozi bude vidna". Dubokim sifoniranjem "isisava se život iz podloge".Treći savet je da ona koristi za filtere samo sunđer. I to nije prvi tekst gde se za biljne akvarijume preporučuju obično sunđeri za filtere.
To mi je izazvalo sumnju da negde grešim u uzgoju biljaka. Kako imam enormnu količinu filtecionog materijala, jasno je da imam i preveliku količinu bakterija koje po prirodi stvari treba da proizvode i veliku količinu nitrata, koje bilje ne postiže da iskoristi. Nitati mi često preskoče 25 mg. Ne hranim obilno ribice i njihov broj je stvarno mali. Počeo sam sumnjam da su skokovi nitata da je to zbog velike količine filtacinog materijala. Priznajem i da sam dodavao KNO3 kada su mi testovi pokazivali manjak nitata
Sa druge strane razmišljam da ne bi bilo mnogo nitrata da nema materija koji se raspadaju.
Jasno mi je da sam grešio što sam sifoniranje detaljno vršio do dna, čime sam podlogu siromašio i verovatno povređivao korenje bilja jer je teško spustiti sifonsku cev a da se neka biljčica ne zakači. Znači u podlozi najverovatnije manjak bakterija a u filteru obilje.
Nikako da uspostavim ravnotežu od pre neki mesec kada sam imao rast od 1.5 -2 cm dnevno kod biljaka (ludvigia palustis, limun )

Iskreno, nikada nisam razmišljao o ovome na taj način... Mada, mislm da filter mase nikad dosta. Zašto?

U koliko nema dovoljno "hrane" za bakterije, ni razvoj kolonija neće ići u beskonačno, već će stati onog momenta kada nebude imalo dovoljno "hrane". Drugim rečima, broj bakterija i koncentracija nitrata će uvek težiti da budu u ravnoteži.
Takodje, u koliko filter ima filter mase u višku (a samim tim i korisne površine za razvoj bakterijskih kolonija), u slučaju da dodje do neplaniranog skoka nitrata bakterije će se lako razviti , dok to nije slučaj u filterima sa malo korisne površine.

visnja citat:

Sa druge strane razmišljam da ne bi bilo mnogo nitrata da nema materija koji se raspadaju.

Mislim da je ovo dobro razmišljanje...

Mišljenja sam da je činjenica da dobro izbalansiranim biljnim akvarijumima nije nužno potreban filter, ali da je za prosečnog srpskog hobistu bolje da ima što veći filter, jer biljni aq bez filtera sa sobom povlače dosta iskustva i koje-kakvih testova koji nisu uvek nabavljvi a i nisu tako jeftini.

Veći filter = veća sigurnost

Potpuno se slažem sa Goblinom . Samo veliko iskustvo i puno kontrolisanja može rezultirati ravnotežom , bez filtriranja , što meni kao običnom hobisti pre može doneti probleme . Pozdrav

Gobline, hvala što si odgovorio. Dva dana ćutnje i uplašio se da neće biti komentara, pogotovu što pitanje može izgledati kranje amaterski (glupo) . Do juče da me je neko to pitao, nasmejao bih se i rekao mu da se ne može preterati u veličini filtera.
Analizirajući razliku u konfiguraciji akvarijuma pre neki mesec i zadnjih 40-tak dana ja sam dodao filter mase u skoro pun filter od 30 litara. Jesam i sifonirao više podlogu "do dna" nego ranije, Naveo sam kolika je to razlika kada mi je Ludvigia red (palustris) rasla po 1.5 cm dnevno. Radi se o prekrasnoj biljci, (zanemarenoj u akvaristici) čiji su me crveni listovi ushićivali
Sigurno da enormna količina filter mase je proizvodila višak nitrata nego obično, pa me je zbunio taj tekst gde povodom pranja filtracione mase ona kaže da bakterije i bilje koriste istu hranu. Po meni bakterije proizvode nitrate, a bilje ga kozumira i ne vidim tu kontradiktornost. Taj komentar me zbunjuje
Po pitanju filtera u biljnim akvarijumima ima dosta oprečnih mišljenja, pa čak i da treba koristiti zeolit, a drugi kažu da će on apsorbovati i mikroelemnte.
Znam da je sve pitanje ravnoteže i balansa, a imitirati prirodu i njene procese je starno suptilno.
Izbacio sam prošle nedelje 10-15% fitracione mase, preskočio nedeljno sifoniranje i nastviću još da eksperimetišem. Za sada nikakvu bitniju promenu ne vidim

Nikakav sam aqva bastovan, ali dozvolicu sebi luksuz razmisljanja na zadatu temu.

1.Kod biljnih aq jedna od glavnih igara je dodavanja svega i svacega za sto bolji rast bilja i drzanje istih dodataka u optimalnim vrednostima.

2.Mehanicko bioloski filter je glavni izvor stabilnosti akvarijuma kao sistema i zaduzen da ne dozvoli nagle skokove i promene nekih hemijskih parametara u aq.

3.Hemiski aktivne filtracione supstance (zeolit, aktivni ugalj,...) stalno apsorbuju stetne materije i mogu brze da opeglaju nagle skokove (sto je mnogo vaznije za ribe nego bilje), ali isto tako apsorbuju i korisne dodatke koje dodajes sa ciljem pospesivanja rasta bilja. U odredjenom trenutku (ako ih redovno nemenjas - po uputstvu) neki od njih mogu cak postati i izvor nestabilnosti u aq (kada postanu prezaseiceni pocinju da odpustaju apsorbovane materije nazad u vodu).

4. I u biljnim akvarijumima se stvara znatna kolicina stetnih materija. Izlucevine riba i raspadanje nepojedene hrane nisu jedini izvori stetnih materija. Zamisli samo sta se stvara truljenjem i raspadanjem jednog lista velicine dlana. I da bi ovaj proces prosao OK potreban je depo korisnih bakterija, a tu je filter opet nezamenjiv.

Moj zakljucak:
-mehanicko bioloska filtracija u biljnom aq DA - obezbedjuje stabilnost sistema, miran san i nema potrebe za neprekidnim merenjem i podesavanjem parametara.

-hemijska filtracija generalno nepotrebna - em moze doci do apsorpcije korisnih dodataka, em sve sto moze da odradi hemiski filter u nekom odredjenom vremenskom roku, moze da odradi i brze delimicna zamena vode u aq (mislim na nesrece tipa:slucajno izrucite pola flase tecnog djubriva u aq, ili,...).

Ovo su samo neka moja razmisljanja i ako sam se nalupetao molim iskusnije akvabastovane da me sto pre isprave.

visnja citat:

Gobline, hvala što si odgovorio. Dva dana ćutnje i uplašio se da neće biti komentara, pogotovu što pitanje može izgledati kranje amaterski (glupo) .

Taman posla, nego se u poslednje vreme ne mogu pohvaliti sa dovoljnom količinom vremena, tako da i ne posećujem forum svakodnevno!
Samo opušteno!

biobiofizicar citat:

Moj zakljucak: -mehanicko bioloska filtracija u biljnom aq DA - obezbedjuje stabilnost sistema, miran san i nema potrebe za neprekidnim merenjem i podesavanjem parametara. -hemijska filtracija generalno nepotrebna - em moze doci do apsorpcije korisnih dodataka, em sve sto moze da odradi hemiski filter u nekom odredjenom vremenskom roku, moze da odradi i brze delimicna zamena vode u aq (mislim na nesrece tipa:slucajno izrucite pola flase tecnog djubriva u aq, ili,...).

Imamo isti zaključak s tim što ću morati malo da te korigujem - medijumi za hemijsku filtraciju (pre svega mislim da zeolit i aktivni ugalj) su adsorbensi, a ne apsorbensi. Razlika je u tome što adsorbensi vrše adsorpciju materija zahvaljujući svojoj površini i poroznošću iste, te kada se ona zasiti (tj. popune sve pore) adsorbens je neupotrebljiv, dok se pod apsorbensima smatraju tela koja apsorbuju materije celom svojom zapreminom i, teoretski, trajno zadržavaju u sebi apsorbovane materije.

Ne isključujem mogućnost da si ovu razliku i sam znao i da je u pitanju samo lapsus, ali si ga ponovio na nekoliko mesta, tako da sam te ipak ispravio,jer (kako si do sada i sam primetio ) držimo do preciznosti i tačnosti u izražavanju i terminologiji. Siguran sam da se nećeš ljutiti!

@Goblin
Što volim ovakve postove i zaključke , uveri se čovek da je došao na pravo mesto, da proširi svoja znanja čak više nego kod običnog hobi interesovanja.
Ova tema je odlična, pri čitanju literature o aq. uglavnom se potencira ciklusni krug koji uključuje i ribe. Zanimljivo je ovo pročitati.

Hvala Cika Gobi i taman posla da se ljutim - naprotiv:vrlo korisna primedba.

Kao Ruski djak prirodnih nauka uvek sam se frljao sa jezicima i izrazima, tako da sam momentalno nepismen na 3 jezika, a i dan danas kada treba nekome nesto strucno da objasnim promicu mi izrazi sa tvrdim i korotkim "I", E oborotnoe, JU, JE,JA,...

vlajo citat:

@Goblin Što volim ovakve postove i zaključke , uveri se čovek da je došao na pravo mesto, da proširi svoja znanja čak više nego kod običnog hobi interesovanja.

Hvala, a ja volim kada ljudi nisu sujetni, pa krajnje dobronamerne korekcije i sugestije ne doživljavaju lično!

biobiofizicar citat:

Hvala Cika Gobi i taman posla da se ljutim - naprotiv:vrlo korisna primedba.

Znao sam da ćeš primedbu prihvatiti (što bi se reklo) sportski, ali ja sam ipak član tima i moram da vodim računa o svim članovima, te otuda obrazloženje zakošenim slovima!

U zdravlje!

Izvinjavam se društvo, malo sam praznovao.
Slažem se da bez biološke filtacije je teško za nas obične akvariste da držimo stabillnost sitema. Ja sam preteravao u biološkoj filtaciji očigledno.
Sada sam smanjio sam filtracionu masu za nekih 30% i ne primećujem promene. Verovatno je rano. Eksperimentisaću i pratiti. Još ima puno filtracione mase (oko 1 kg keramičkih perli i bio sundjera 20 cm, perlon vate itd). Prao sam u nedelju samo gornji sunđer i posle 15 dana nije bio prljav. U podlozi nije bilo ni malo prljavštine.
Smanjiću malo protok (mada nemam veće povijanje bilja usled strujanja vode ) pa ću proveriti kako to utiče na biljke. Nitati za 15 dana su mi preskočili 20 mg/l. Nastaviću sa nedeljnom zamenom 1/3 vode .
U svakom slučaju društvo hvala na odvojenom vremenu i na vašim savetima koji proističu iz višegodišnjeg iskustva.

visnja citat:

Slažem se da bez biološke filtacije je teško za nas obične akvariste da držimo stabillnost sitema. Ja sam preteravao u biološkoj filtaciji očigledno. Sada sam smanjio sam filtracionu masu za nekih 30% i ne primećujem promene.

Moras mi objasniti kako mislis "preterao". Nevidim kako bilosla filtracija biljnog akvarijuma (ma koliko veliki bio filter) moze na bilo koji nacin da steti aq???

Nisam bio baš precizan. U tome se i sastojalo moje pitanje, da li može da bude kontraproduktivna prevelika količina filter mase. Filter je 1/3 akvarijuma, a bio je krcat sa bio filter masom. Verovatno da bi trebao da postoji neki optimum, a o tome malo znam i nisam mogao nigde da pročitam. Iz tvog avatara vidim verovatno tvoje profesionalno opredeljenje i tebi su ti procesi daleko razumljiviji nego meni. Već danima se zaričem da ću zapisati ime pisca iz stranog časopisa koja me zbunila u članku tvrdeći da biljke i bakterije konzumiraju istu hranu. Radi se o ženskoj osobi (Aleina-otprilke tako nekako).
Da li biljke usvajaju nitate prvenstveno iz podloge ili vode ili iz jednog u drugog. Takođe je pitanje da li nebitna razlika u količini nitrata u gornjim delovima vode, podlozi i filteru, obzirom da ona treba da kruži. Pročitao sam da protok vode krou podlogu treba i fliter treba kod biljnih akvarijuma da bude optimalan, kako bi bilje i bakterije mogle da odrade svoj posao. To meni kao osobi sa biroktatskim usmerenjem, nimalo nije jasno, jer ako voda brže cirkuliše ona nadomesti sporije zadržavanje, ali očigledno nije tako.
Svaki savet i bio hemijsku analizu sam spreman da poslušam, jer kako sam naveo razlika u rastu bilja je ogromna. Želim da ponovo uspostavim sklad, ali kako.

visnja citat:

Da li biljke usvajaju nitate prvenstveno iz podloge ili vode ili iz jednog u drugog.

Ovo pre svega zavisi od vrste biljke jer jedna mahovina sigurno ne usvaja ništa iz podloge, za razliku od neke Cryptocorine koja ima jako razvijen korenski sistem... Generalno (ako se u opšte i može generalizovati ) biljka usvaja nutritijente celom svojom površinom.

visnja citat:

Već danima se zaričem da ću zapisati ime pisca iz stranog časopisa koja me zbunila u članku tvrdeći da biljke i bakterije konzumiraju istu hranu. Radi se o ženskoj osobi (Aleina-otprilke tako nekako).

Neizmerno bih voleo da se dotična osoba pojavi na našim stranicama i sama nam pojasni svoje tvrdnje, jer je činjenica da i biljke i bakterije koriste nitrate,ali bakterije su ipak niži organizmi tako da (po nekoj mojoj logici) biljke imaju prednost u iskorišćavanju hranljivih materija.

S toga, smatram da se ne može napraviti višak biološke filtracije i tu sigurno nebih tražio razlog disbalansa...

Možda će zvučati kao hipotetsko pitanje, ali šta može uticati na nagli skok ili pad nitrata u biljnom aq. pod uslovom da ima regularnu filtraciju, izmenu vode i da se čisti od trulih delova biljaka? Pošto sam naučio da su riblji izmet, ostaci hrane i raspad biološkog otpada (ako sam dobar đak ) osnovni izvor amonijaka, pa samim tim i hrana bakterija koje isti pretvaraju u Nitrite a ovo opet hrana kolonijama bakterija koje se hrane Nitritima. @ Goblin Ako sam razumeo razvoj velike količine bakterija u filteru može smanjiti količinu nitrata, samim tim do nedostatka hrane za iste. Kao posledica može biti odumiranje bakterija i njihovo raspadanje, pa opet mogućeg stvaranja debalansa, tj. po mom mišljenju pojava kao što su neke alge (mislim da se zovu modre alge i neke štetne bakterije). Mislim ja sam novajlija, razumite na nekoj eventualnoj omašci ili grešci. Znači po toj logici (koja je možda pogrešna, zato i pitam) preveliki filter može biti rizičan za biljni aq.