Veoma čest stanovnik akvarijuma mnogih početnika ali i ne samo njih. Naime i mnogi uspešni ljubitelji Reef akvarijuma takodje poseduju jata ovih naizgled jednostavnih ali ipak prelepih riba.

Banetov tekst o ovim ribama možete pogledati OVDE

U ovoj temi možemo porazgovarati o svemu što se tiče pomenute vrste.

Poštovane kolege,

da dodam nekoliko rečenica, po mom mišljenju korisnih dopuna inače vrlo dobrom prikazu Chromis viridis-a koji je pripremio kolega Bane i ukrasio uspešnim fotografijama iz svog akvarijuma. Smatram da u vezi sa ovom nesumnjivo zanimljivom morskom akvarijumskom ribom, ali i drugim ribama iz roda Chromis, treba istaći sledeće:

- Ribe iz roda Chromis su znatno miroljubivije od ogromne većine svojih rođaka iz drugih rodova porodice demsela, kao što su Pomacentrus, Dascyllus, Crysiptera itd. Ovi drugi se obično ponašaju ne samo blago, vec i izrazito agresivno prema sebi sličnim, ali i drugim ribama. Tako, da osim sa ribama predatorima, Chromis-e ne treba držati ni sa ovim njihovim prgavim srodnicima čiju torturu najčešće ne mogu dugo da izdrže, pogotovu u akvarijumu koji nije jako prostran;

- Uprkos tome što su Chromis-i prilično miroljubive ribe, da bi se obezbedio dugotrajniji opstanak jata, potrebno je voditi računa ne samo o tome da grupa bude dovoljno brojna (bar 5-6), vec i o veličini prostora koji ribama stoji na raspolaganju. Kao grubu orijentaciju treba prihvatiti "pravilo" koje se može primeniti i na neke druge sitnije jatne morske ribe u akvarijumu: jednom članu jata treba obezbediti površinu dna akvarijuma od otprilike 35x35cm. Naime, ukoliko bi se grupa od pet-šest Chromisa našla u nekom manjem akvarijumu, sasvim je izvesno da bi agresivnost pojačana skučenim prostorom nadvladala instikt jata i sve bi se otprilike odvijalo kao u onom starom filmskom serijalu: "može biti samo jedan" (ili eventualno dvojica?). Prvo bi nastradao najslabiji primerak, itd. Ukoliko bi se radilo o jako mladim ribama, verovatno bi izvesno vreme međusobni odnosi bili podnošljivi, ali bi sa rastom riba ozbiljne teškoće neumitno nastupile;

- Što se tiče dinamike hranjenja ovih riba u akvarijumu, idealno bi bilo kada bi se Chromis-ima obezbedilo hranjenje više puta dnevno manjom količinom hrane, što odgovara i drugim ribama koje se u prirodi hrane planktonom;

- I na kraju, ali ne i najmanje značajno: Chromis viridis spada među najpristupačnije vrste tropskih morskih akvarijumskih riba u pogledu cene.

Pozdrav.

Mali je broj onih koji pri prvom susretu sagledaju svu lepotu ove ribe. Ona do izražaja dolazi upravo u jatu. Obniično se hobisti a naročito početnici prvo zainteresuju za ribe jarkih boja a hromise kao i da ne primete u akvarijumu.

Zoran je dao par dobrih opaski.

Neko moje iskustvo u pogledu potrebnog prostora malo odskače od onoga što je on izneo jer ja sam držao povelika jata i nikada nije dolazilo do netrpeljivosti izmedju riba unutar njega. Istina nikada ih nisam držao u malim akvarijumima. Možda je razlog upravo u tome tome što su akvarijumi u kojima sam držao jata od 30 i više komada, bili dosta dugi. U svakom slučaju bez obzira što su relativno sitne ribe nemojte ih držati u manjim akvarijumima ...

Kao i Zoran ne preporučujem držanje ovih riba u malim grupama od 2 - 3 kom. Moje neko iskustvo govori u prilog činjenici da se eventualne netrpeljivosti od strane jedinki ove vrste upravo ispoljavaju pri takvom kombinovanju (2 do 3 jedinke). Kod većine ljudui koji ih drže neka najčešća cifra bi bila 5 do 7 kom i po meni je to neki minimum da bi se oformilo malo jato.

Takodje bih dodao da ponekad polno zrele ribe umeju da budu ćudljive a ta ćudljivost se može ispoljiti i agresijom prema nekim drugim pripadnicima akvarijuma. Prisustvovao sam par puta samom činu mresta kada je nivo agresije ovih riba prema ostalim sustanarima prisutan. Ikra ovih riba je jako sitna (dosta sitnija od recimo, ikre ocelarisa) i providno beličasta. Prilikom mresta ribe plivaju paralelno i u čestim, brzim naletima odlažu ikru i mleč u blizini odabranog mesta (staklo akvarijuma, koral , kamen.) Dok mrest traje ovo nadletanje odabranog mesta i odlaganje ikre ponavljaju nebrojeno puta. Najčešće se iz jata izdvaja par pri čemu mužjak u stopu prati ženku.

Drago mi je što su moje opaske ocenjene kao korisne. Međusobni odnosi morskih riba iz roda Chromis u akvarijumu vrlo su dobar primer razloga (kojih inace ima podosta) zbog kojih ljudi koji planiraju da se bave morskom akvaristikom često dobijaju savet da treba da naprave najveci akvarijum koji sebi mogu da priušte! Činjenica da sa smanjenjem broja članova grupe Chromisa nivo medjusobne tolerancije upadljivo opada ima tu nezgodnu posledicu da ne vaze “logike” tipa: malo jato u malom akvarijumu, a vece u velikom…. Važi: u velikom moze i jedno i drugo, a u onome nedovoljne veličine, čak iako izvesno vreme bude opstalo nekoliko Chromisa, njihovo ponašanje nece biti tipicno za ponašanje članova jata. Može se očekivati neka vrsta podele teritorije, nervoza i stalne čarke. A tako nesto sigurno nije cilj kojem treba težiti…

Mislim da je dobro poznavanje ponašanja morskih riba vrlo važan preduslov za postizanje pravog uspeha u njihovom održavanju u akvarijumu. Pod tim se podrazumeva poznavanje tipičnog ponašanja za odredjenu vrstu kada je riba u zdravlju i dobrom raspoženju, kao i u slučaju kada joj nije bas “potaman”. Zatim, poznavanje odnosa koje ta riba uspostavlja sa pripadnicima iste vrste, uključujuci i vrlo zanimljivo ponašanje u doba mresta; odnos prema drugim vrstama riba; beskicmenajcima, algama, ali i odnos prema objektima u akvarijumu (zakloni u kamenju, podlozi…). Pretpostavljam da je to takodje vazno i kada su slatkovodne akvarijumske ribe u pitanju (nisam se bavio slatkovodnom akvaristikom). Medjutim, morske ribe su razvile vrlo raznovrsne načine zivota, pa samim tim i prateće tipove ponašanja. Takođe, većina morskih riba dosta se agresivno ponaša u akvarijumu, možda zbog toga što u prirodi imaju stvarno ogroman prostor na raspolaganju?

Previše riba strada u morskim akvarijumima samo zbog toga sto nedovoljno iskusan vlasnik ne preduzima nista da reši problem nedopustivo visokog nivoa agresije i napetosti izmedju njih. Koliko sam samo puta čuo (verovatno su i vama dobro poznati takvi slucajevi): “ubacio sam je i nikada je više nisam video”, ili “nije dobra, samo čuči u ćošku”. I onda se na udaru kritike možda nadje neki inače korektan prodavac: “uspeo je da mi uvali, nisam na vreme primetio da riba ne valja”. Medjutim, uzrok često nije u podvali (nazalost ima i toga, ali to je druga tema) ili necem trećem, vec u odnosima izmedju riba. Nazalost, znanje u oblasti ponašanja riba stiče se mnogo sporije nego sto je to slučaj sa tehničkim aspektima hobija ili problematikom fizičko-hemijskih karakteristika akvarijumske vode. Problem leži u tome sto je po pravilu teško dati početnicima sasvim precizna uputstva kojih ce se pridržavati.

Evo primera: instrukcija da se specifična težina akvarijumske vode održava recimo na 1024 moze se bez teškoca sprovoditi (osim naravno u slucaju da je hidrometar koji se koristi neispravan!). Nasupot tome, pravilo u vezi sa tim da li ce se dve ili više riba medjusobno dobro podnositi ili ne nije uvek lako definisati. Rezultat je pod uticajem velikog broja faktora, pa ne treba da iznenadjuje postojanje različitih, pa i sasvim suprotnih iskustava u pojedinim slučajevima. Čak i kada se radi o akvarijumima koji se mnogo ne razlikuju po veličini i ribama iste vrste i približne velicine, nesto drugo moze biti uzrok različitom ishodu: individualne razlike izmedju primeraka, razlike u broju i vrstama drugih riba koje se u akvarijumu nalaze, razlika u obliku akvarijuma, načinu na koji je postavljeno živo kamenje i dekoracija i njihovoj količini, tj. broju zaklona za ribe, osvetljenosti akvarijuma itd. Često mogu da se daju samo orijentacione instrukcije, koje ce pomoci čoveku koji ulazi u svet morske akvaristike da se osposobi da pazljivo posmatra i sam zaključuje.

Uspeh u odrzavanju svakog akvarijuma podrazumeva sposobnost da se na vreme uoče i rešavaju problemi. Mislim da je tu sposobnost najteže razviti u oblasti medjusobnih odnosa i ponašanja riba i drugih stanovnika morskog akvarijuma. Ali zato je nagrada bogata – zadovoljan život tih fascinantnih bića u našem vidokrugu!

Predlazem da u okviru grupe tema Morske ribe otvorimo novu temu, npr: Ponašanje i medjusobni odnosi morskih riba u akvarijumu, u okviru koje bi razmenjivali zanimljiva iskustva po ovom pitanju. Napisacu neki kraci uvodni tekst, mada bi se moglo reći da sam vec počeo da ga pišem – ali na pogrešnom mestu!

Pozdrav svima!

Ideja mi se dopada. Zorane slobodno napiši taj tekst ti. Ja sam malo tanak sa vremenom a i red je da ne piskaram samo ja. To što si predložio je jedna veoma opširna tema o kojoj bi se dalo nadugo i naširoko diskutovati jer nekih opštih pravila u ponašanju ima ali i ogroman broj izuzetaka i drugačijih iskustava. Tekst ću postaviti u sekcije (obzirom da sam siguran da ćeš tematiku dobro obraditi) u odeljak o morskoj akvaristici a paralelno sa tim otvorićemo i temu u kojoj ćemo diskutovati po pitanju, ponašanja i odnosa medju ribama.

Eto... neka moja iskustva u držanju ovih Chromisa sa pomenutim pripadnicima rodova Pomacentrus, Dascyllus, Crysiptera u nekim slučajeva su odskakala od poznate činjenice da ih ne treba držati zajedno. Takve zajednice su u nekim slučajevima opstajale ali samo u velikim akvarijumima.