Da li je neko merio parametre kišnice, da li se u njoj zadržavaju štetne materije iz izduvnih gasova i da li to može da se prečisti? Mogu li se u njoj držati ribe?

Naravno da se zadrzavaju, zato je i preporucljivo ukoliko se koristi kisnica da se koristi ona koja je sakupljena negde van grada (selo). Preciscavanje se vrsi obicnim prokuvavanjem pri cemu se nakon hladjenja, crevom izvlaci voda iz sredine posude jer se sav talog u vidu necistoca koji je uglavnom vidljive crne boje spustio na dno. Ovako pripremljena voda se koristi i za mrest riba jer je meksa i nesto kiselije reakcije.

Kišnica je nekada kada je akvaristika bila u povoju bila odličan izvor mekane vode većini hobista
Na žalost sa godinama i porastom aerozagadjenja i bezbednost kišnice u akvaristici postaje diskutabilna. Mali broj nas bi zapravo mogao izmeriti i sa sigurnošću utvrditi u kojoj meri je i koliko ona kontaminirana stvarima koje mogu štetiti ribama. Sam proces prečišćavanbja kišnice a da daje zasigurno čistu vodu daleko je složeniji od ovoga o čemu priča Bane. Pitanje je koliko je ko od akvarista spreman i eventualno vičan tom delu posla. Samo prokuvavanje ni u kom slučaju nije dovoljno. Sve zavisi šta je to rastvoreno u kapima kiše. Oblaci putuju velikom brzinom i pitanje je odakle dolaze i šta nam sa sobom donose. Svi ste čuli za pojavu i štetne efekte kiselih kiša. Prolaskom kroz atmosferu kišne kapi dolaze udodir sa mnogim česticama počev od čadji pa do nekih materija čije je prisustvo itekako opasno.

Ko nije spreman na mukotrpno prečišćavanje ove vode a i ne poznaje metode koje se u tu svrhu koriste bolje da na upotrebu kičnice zaboravi. Kišnica više nije samo destilovana voda kojoj bi teoretski gledano trebala biti bliska. Nekada je manje nekada više kontaminirana nepoželjim agensima. U svakom slučaju sa njom bez nekih detaljnih merenja, analiza i eventualnog prečišćavanja niste u današnje vreme sigurni. (naročito u jako zagadjenim gradskim zonama.

Sa akvarističke tačke gledišta korišćenje kišnice je na žalost danas diskutabilno.

Tako nečega sam sem se i plašio pa je bolje da pitam nego da napravim glupost...
u svakom slučaju hvala.

Pošto je ovo pitanje delom moja struka uključiću se u temu kako bi malo pojasnio sam proces nastajanja kiše i opasnosti koje vrebaju iz korišćenje kišnice.
U priprodi oblak nije ništa drugo nego gomila vodene pare, a da bi iz tog oblaka padala kiša potrebno je da se u njega unese dovoljno jezgara kondezacije na koje će se vodena para kondezovati i stvarati kišne kapi. Jezgra kondezacije su obično sitne čestice neke prljavštine, prašine, gareži i drugih nečistoća. Te kapi kada narastu do odredjene veličine i težine (kako bi pobedile uzlazna strujanja vazduha) padaju ka zemlji. Na svom putu do zemlje kišna kap prolazi opet kroz neke zagadjene slojeve vazduha i usput na sebe lepi još nećistoća.
Isti princip je u svim oblacima, sa razlikom da kap koja ode usled vazdusnih strujanja na veliku visinu (iznad nulte izoterme, tj na negativnu temperaturu) prelazi u kristale leda i stvara se grad (tuča). Sistem protivgradne zastite kod nas deluje po principu da se raketama ubaci što više jezgara konezacije, a u tu svrhu se koristi AgJ (srebrojodid), koji ce pokupiti što veću količinu vodene pare pa i stvoriti sitnije komade grada koji padajući prolaze kroz topliju atmosferu i tope se, pa na zemlju pada ili kiša ili sugradica koja ne oštećuje prinose. Samim tim i Banetova tvrdnja da se van gradskog područja sakuplja kišnica ne pije vodu, jer je i ona zagadjena odredjenim delom, a mi nemamo uslova da sve to istestiramo i proverimo da li je to bezbedno za korišćenje u akvarističke svrhe.
Koncetracija nepoželjnih materija u kišnici zavisi od same zagadjenosti atmosfere u kojoj se kišne kapi stvaraju i kroz koju padaju. Te količine nisu velike i ne prave neku smetnju ljudima (sem u izuzetno ekstremnim slučajevima), ali mogu nepovoljno da utiču na riblju populaciju ako je koristimo u akvarističke svrhe. Velika nepoznanica nam je šta se sve to nalazi u atmosferi što može nepovoljno da utiče, a sam proces prečišćavanja od njih je postao mnogo složeniji i mukotrpniji, kao što reče Octopus.
Velika pomoć su nam i dugotrajne kiše, koje spiraju svu nečistoću i koja smanjuju nagomilavanje negativnih čestica u vazduhu pa bi posle dugotrajnih kiša mogao da se koristi deo te skupljene vode koja opet treba da prodje izvesnu obradu.
Nadam se da sam ovim malo pružio neka dodatna objašnjenja koja mogu da pomognu u odluci da li koristiti kišnicu ili ne.

Pojasnio si mi stvari. Svaka čast na objašnjenju

Nema na čemu i hvala

Eto nabode ga tema. Nije loše u timu imati Meteorologa. Nevreme nas nikad neće iznenaditi.:roll:
Odličan odgovor mrvo.
Kratak i jasan.

Pa pretpostavljam da i voda koju mi koristimo nije 100 % hemijski i bakterioloski ispravna pa je koristimo. Isto tako verujem da ni ribama ne mozemo da obezbedimo vodu sa kvalitetom o kojem vi pricate, tj maximalnim kvalitetom. Cini mi se da pri termickoj obradi veci deo toksicnih materija se na temperaturi kljucanja eliminise,naravno, ne sve ali veci deo. Ovo kazem jer sam sa prokuvalom kisnicom uspeo da izvedem 420 skalara koji su proplivali iz ikre te s toga sam savetovao da se moze koristiti, jer ako je ikra opstala u takvoj vodi ne vidim razlog zasto ne bi i odrasla riba isto tako opstala.
To je dakle savet iz sopstvenog iskustva iako se kosi sa recima Octa i Mrvice.

Bane ne kažem ja kišnica nije dobra, ali sam samo napomenuo da u poslednje vreme kišnica nosi veliku količinu nepoželjnih materija u sebi i da treba paziti kad se skuplja. Zato sam i predložio da se skuplja posle obilnih kiša kad je najmanje tih materija u njoj.

Bane sama činjenica da kišnica u sebi može imati rastvorene mnoge nepoželjne matterije a da ti nisi u mogućnosti da ustanoviš da li ih ima ili ne dovoljna je da se zamisliš nad tim. Kuvanjem koje pominješ ne možeš veliku većinu štetnih materija da ukloniš tu si u zabludi. Mnoge od njih ne denaturišu na visokim temperaturama i ne talože se.

Niko ovde nije rekao da se upotrebom kišnice ne mogu mrestiti ribe samo se daje akcenat da u današnje vreme to nije tako bezbedno kao nekada.