(676 ukupno reči u ovom tekstu)
(2040 puta pročitano)   

Tekst postavio Octopus

Copyright © Akvaristikaonline.com

Sva prava zadrzžana.

Nanostomus bekfordi pripada fam. Lebiasinidae i subfamiliji- Pyrrhulininae.Nekada su Nannostomusi pripadali familiji Hemiodontidae ali je to promenjeno pre oko 20 god. Jos Daleke 1964 Weitzman je dao osnovne karakteristike ove familije.1)odsustvo supraorbitalne kosti;2) takodje nema metapterigoida 3)Redukovan je sistem laterosenzornih kanala na telu. Članovi ove familije žive u Centralnoj Americi u Costa Rica i Panami svim zemljama juzne Amerike isključujući Čile. Najveci broj pripadnika živi u tzv.»crnim»vodama na većim nadmorskim visinama od 250 – 1000 m.

U akvarijumima se uglavnom čuva rod Nannostomus. Za sve vrste ovih ribica karakteristična je noćna boja koju ove ribe dobijaju sa pojavom sumraka .

Nanostomusi obitavaju u stajaćim ili sporotekućim vodama skrivenim ispod stoletnih krošnji gustih šuma. Takva voda ne sadrži kalcijum, a zbog nagomilanog biljnog otpada (lišće, granje i dr.) bogata je huminskom i taninskom kiselinom. Zbog toga je za držanje ovih ribica potrebna meka, kisela i “stara” voda sa rasejanim svetlom što je tipično za vode tropskih šuma. Ove ribice se hrane raznolikom hranom, sve vrste sitnih ljuskara (ciklopse, Diaptomuse, dafnije i artemiju), a lako će savladati i nešto krupniju hranu crvolikog oblika (grindale, enhitreje i sl.). Kao i većina ribica traže raznoliku hranu.

pH u opsegu: 6.0 - 8.0; dHu opsegu : 5.0 – 6 a mogu ziveti u vodama do 19. dH.

Način razmnožavanja Nanostomusa je sličan razmnožavanju “težih” tetri. Za razmnožavanje su potrebni manji akvarijumi zapremine od 5-10 litara sa veoma mekom vodom od 0,5-4,0 GH i kiselom od 5,8-6,8 PH. Najbolje je da voda sa supstratom za polaganje ikre “ostari” 2-3 nedelje. Nanostomusi polažu ikru na tri načina.

Prva grupa polaže u guste mekolisne biljke (javanska mahovina, fonetinalis i mirofilijum)

Druga grupa na guste mekolisne biljke koje staklenim pločicama pritisnemo na dno.

Treća grupa polaže ikru sa donje strane plivajućeg bilja. Karakteristično je da prve dve grupe za vreme mresta halapljivo jedu svoju ikru, tako da je procenat dobijenih mladunaca veoma nizak, dok treća grupa koja polaže ikru na plivajuće biljke to ne čini.

Većini Nanostomusa za mrest je potrbna temperatura vode od 26-28°C. Matične primerke unosimo u akvarijume za mrest uveče pre gašenja svetla. Mrest obično započinje drugug dana od unošenja ribica u mrestilište, mreste se u paru. Ženke ne polažu više od 80-100 komada ikri. Pri prvom mrestu broj ikri je mnogo manji (od 20-50 komada). Mladi se izležu nakon 18-24 sata, a kroz 4-5 dana počinju da plivaju i uzimaju hranu. Najbolje je hraniti ih na početku rotatorijama ili drugom sporoplivajućom hranom, zato što mladi plivaju veoma sporo i ne vole jaku aeraciju i kretanje vode, koja bi im donela hranu. Rastu veoma sporo do dužine 15-20 mm, kada počinju mnogo brže da rastu.

N.Beckfordi je poreklomiz Brazila. Nastanjuje poplavljene šume i gusto zarasla jezerca koja se nalaze na ostrvu.

Ako ove ribice držimo u optimalnim uslovima imaju prelepe boje. Mužjak ove ribice je najlepša ribica iz ove porodice. Veoma atraktivno izgleda “ borba” dva mužjaka kada se dodiruju bokovima. Ovi sukobi mogu trajati par sati. Ribice narastu najviše od 4 do 6,5 cm u dužinu.

Da bi se Nannostomus beckfordi razmnožavali potreban je akvarijum dimenzija 30x20x25 u koji treba staviti mrežicu na dno. Preko nje staviti, u jedan kraj akvarijuma, žbun mekolisnih biljaka, tako da na taj deo akvarijuma ne pada svetlo. Dubina vode ne treba da je veća od 10-12 cm. Ženku i mužjaka treba nekoliko dana pre mresta držati razdvojene. U akvarijum za mrest ribice unosimo uveče, tako da narednog dana, ali najčešće drugog dana, u jutarnjim satima polažu ikru (60-80 komada). Po završetku mresta roditelje vadimo iz akvarijuma jer će pojesti svu ikru koja im je dostupna. Mladi se izleži iz ikre koja je pala na dno. Po dostizanju dužine od 15-20 mm mladunci počinju da rastu nešto brže. Punu boju dostižu sa starošću od 5-8 meseci, a ubrzo posle toga i sami mogu da se mreste. Ova lepa ribica je, nažalost, postala raritet na našim prostorima.